Možda ja ne vidim dobro ali ne mogu naći temu o ratnim dešavanjima na Kupresu a siguran sam da je bila.
naime na današnji dan dogodila se tragedija hrvatske vojske kad je poginulo puno hrvatskih vojnika a još ih dosta završilo u zarobljeništvo od kojih se puno puno njih nije vratilo..
Netko je jednom napisao. "Gledam ih na slikama, tako su mladi a mi koji gledamo njihove slike imamo već lica izbrazdana borama". Ostarili smo. Oni nisu. Ostali su "zamrznuti" u vremenu onako vedri, veseli, tužni, sanjivi, onakvi kakve ih je fotoaparat uhvatio u momentu.
"čujem pjesmu bojovnika mlada od Šujice i Tomislavgrada".
Tog dana se čuo pretežno plač. Majki, sestara, supruga, djece. Možda i poneka muška suza.
Može li krv, koža, meso na čelik
može li tenk uništit koplje
Tko krene s njim taj je velik
Tog dana su padali kao snoplje
Heroji Vukovara, sinovi Huma
hrvatske Sparte, Imote dične
sa gradina ilirskog Delminiuma
Kupreške gorštake mrijeti vične
S Torcidina sjevera čuje se huk
ori, grmi, pjeni ko more
a onda odjednom, tišina, muk
za dicu svoju šta su su pala gore
Opatija bajna, stara dama
tamo je dala svoga junaka
stao je kažu pravo pred tenk
svi će pamtit Lohajner Franka
Tamo gdje su pali tamo su stali
stotinu njih i puno više
možda i nisu živi al još se čuje glas
godina je mogla bit rodna al je prerano otrgnut klas
U uspomenu na kupreške junake 10.04 1992-ge