+ Odgovori na temu
Stranica 1 od 4 1 2 3 ... PosljednjePosljednje
Prikaz rezultata str. 1/66

Tema: Slavenska mitologija

  1. #1
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253

    Slavenska mitologija

    Nadam se da ima forumaša kojima će ova tema biti zanimljiva.

    PERUN

    Perun je slovenski bog groma i neba. Svarog je takođe bog neba, ali ova njegova funkcija nije identična funkciji Peruna. Svarog se pre shvata kao bog vaseljene i bog duhovnog, nematerijalnog neba u kome borave mrtvi. Možemo reći da Svarog vlada višim nebom, dok Perun vlada nižim, odnosno, Svarog vlada vaseljenom, a Perun atmosferom. Perun je jedan od najmoćnijih bogova Slovena. On predstavlja rušitelja, budući da je on bog vremenskih i prirodnih nepogoda. Perun je član najvećeg i najjačeg slovenskog trojstva (triglava) zajedno sa Svarogom i Svetovidom. Teorija o triglavu kao konceptu, a ne kao božanstvu verovatno je novijeg datuma, međutim, mi ćemo je uzeti u obzir pri analizi Peruna. Perun se na mnogim mestima spominje i kao Svarogov i Velesov brat.
    Perun kažnjava krivokletnike, kao i sve ljude koji su zli. Vezan je za pravdu kao i svako božanstvo koje je povezano sa planetarnom sferom Jupitera. Perun kažnjava zle i neposlušne zatvarajući im nebeske dveri. Krivokletstvo kažnjava još za života krivokletnika, a u izvršavanju kazne najčešće upotrebljava munje. U mnogim spisima iz ranog srednjeg veka (Nestorova hronika, Sbornik Paisijev, Sofyskij Sobor), pa čak i u ugovorima o miru, Sloveni su se zaklinjali na poštovanje ugovora upravo Perunu. Perun bi tako trebalo da kazni i prokune svakog ko bi prekršio ono što je dogovoreno.
    U hrišćanskim zabeleškama iz ranog srednjeg veka Perun se najčešće pominje, a često i satanizuje. Ovo ukazuje na to koliko je čvrsto bio ukorenjen Perunov kult kod Slovena. O posvećenosti Perunu ukazuje i činjenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime (Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj cvet perunika itd.). I dan-danas postoje izreke i kletve na nekim slovenskim jezicima koje sadže Perunovo ime. Do đavola se na slovačkom može reći Do Paroma, gde Parom upravo predstavlja Peruna. Na poljskom reč piorun znači grom. Kod baltičkih Slovena četvrtak se zvao perendan itd.
    Ime Perun je nastalo od sufiksa -un ili -unj (-унь), što označava vršioca neke radnje, i korena per koji znači udarati, razbiti. Dakle Perun zasigurno ukazuje na udarača, razbijača, gromovnika, a takođe i na boga uništitelja i razoritelja. Zato mu je i pripisan uticaj na prirodne nepogode.
    Legende govore da je, kada se Perun u svojoj kočiji vozio po nebu, grmelo od kloparanja točkova. Perun je na kipovima predstavljan kao jak muškarac sa bradom. Delovi odeće govore da se radi o ratniku u oklopu, što je slučaj sa većinom slovenskih bogova. Postoje predstave Peruna sa kamenim maljem u ruci kojim gađa i pretvara u kamen sve čega se dotakne. Takođe, postoje predstave Peruna sa lukom, koji se nekad poistovećivao sa dugom, a kad bi njime gađao, strele bi se pretvarale u munje. U Perunovom vlasništvu bile su i zlatne jabuke. Na ovo ukazuju neke narodne pesme:

    ... Te izvadi tri jabuke zlatne
    I baci ih nebu u visine...
    ...Tri munje od neba pukoše
    Jedna gađa dva djevera mlada,
    Druga gađa pašu na dorinu,
    Treća gađa svata šest stotina,
    Ne uteče oka za svjedoka,
    Ni da kaže, kako pogiboše.
    Neke legende govore o Perunovom sukobu sa Velesom. Navodno, Veles je ukrao Perunu žene, ljude i stoku. Veles je pokušavao da se sakrije, ali Perun ga je, razbivši kamen iza kog se ovaj krio, pronašao i pobedio. Ova beloruska priča dalje govori da je Veles nakon toga morao da ostane na zemlji. Jedna druga legenda govori i o tome da je na Perunovoj svadbi sa Dodolom, boginjim kiša, Veles izdvojio Dodolu i izjavio joj ljubav. Nakon toga, u sukobu sa Perunom bio je poražen i proteran na zemlju da bi na kraju našao svoje mesto u donjem svetu.
    Perun je takođe bio povezan sa vatrom i vatrenim životinjama. Njegova životinja bila je vatreni petao, koji je neka vrsta slovenskog Feniksa. Njegove životinje bile su i zmajevi. Perunovi obredi bili su vezani za vatru. Pored idola je gorela večna vatra, koja nije smela ni u kom slučaju da bude ugašena, inače bi nastradala cela posluga u hramu. (sličan običaj postojao je i u staroj Grčkoj, u hramu Hestije kao i u Rimu, u hramu Veste).
    Perun je bio i borac protiv suša. Jedna teorija govori da je on imao uticaja na kišu, a druga da je na kišu uticaj imala Dodola, Perunova žena. Bilo kako bilo, on je sigurno po tom pitanju mogao da učini mnogo.
    Pevane su pesme:

    Da zarosi sitna rosa,
    oj dudula mili Bože!
    Oj Ilija daj Bože daj!
    Oj Ilija moj Perune!
    Daj Bože daj, daj Ilija daj!
    (Refren dodolske pesme iz okoline Gnjilana)
    Što se tiče biljaka, hrast je bio neodvojivo vezan za Peruna. Ova činjenica ponovo govori o Perunu kao jupiterijanskom božanstvu, jer svi bogovi koji su imali karakteristike Jupitera bili su vezni za hrast (Zevs, Tor itd.). Kod Srba se jedna vrsta hrasta i danas zove grm, a ovo ime nastalo je od reči grmeti. Dakle, očigledno je da je grm bio posvećen gromu, odnosno Perunu. Od drugih biljaka tu su perunika, žalfija, kopriva, jabuka i čuvarkuća. Perunove životinje bile su divojarac i goveče zubr ili zubor. Kad nisu imali hramove, Sloveni su se Perunu molili u gajevima, trebištima i ispod hrastova.
    Nakon dolaska hrišćanstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija. U narodnoj tradiciji Perun je ostao, kao i priče o njemu, s tim što su mnoge primile oblik priča o svetom Iliji, dok su druge takođe morale da promene ime glavnog junaka. Crkva je satanizovala Peruna, verovatno zbog njegovog jakog kulta i velikog uticaja na živote ljudi. O tome govori Novgorodska hronika:
    Gоd. 6497 (989) pоkrsti sе Vlаdimir. Vlаdikа Аćim dоđе u Nоvgоrоd, i rаzоri svе žrtvеnikе (trеbištа), оbоri Pеrunа, i nаrеdi dа sе bаci u Vоlhоvu; i vukоšе gа pо blаtu tukući gа bičеm i štаpоvimа; јеdаn zао duh uđе u Pеrunа, i pоčnе kukаti: 'Оh mеnе nеsrеćnоgа! Ја sаm pао u nеmilоstivе rukе'. I оn prеđе prеkо vеlikоg mоstа, bаci svојu bаtinu nа mоst, tе sе јоš i dаnаs ludаci udаrајu tоm bаtinоm, dа učinе zаdоvоljstvо zlim dusimа. Zаtim nаrеdi, dа gа (Pеrunа) nikо nе primi, i јеdаn stаnоvnik sа Pidbе оdе uјutru nа оbаlu rеkе u čаsu, kаd Pеrun prispе dо оbаlе, оdgurnu gа јеdnоm pritkоm: ,Dоstа si dоvdе јео i piо, mаli mој Pеrunе, prоduži i dаljе plоviti'! I sаtаnski prеdmеt iščеze.
    Uprkos pokušajima da se Perun potpuno uništi, njegovo ime je ostalo. Štaviše, Perun je jedan od najpoznatijih i najviše pominjanih slovenskih bogova.

    DAŽBOG


    Dažbog je bio božanstvo Sunca, ognja i kiše. Dažbog je bio smatran božanstvom koje daje, na šta ukazuje jedan od oblika njegovog imena – Dajbog . Prvi deo imena je „daj“ što je oblik glagola dati, a drugi deo je “bog”. Međutim, šta Dažbog tačno daje? Moguće je da se ovo davanje odnosi na Sunce i Sunčevu svetlost, koja je bitna za mnoge procese u prirodi. Sloveni su Suncu pridavali veliki značaj. Ono je predstavljalo osnovu za život i uvek je smatrano pozitivnim aspektom. Sunce je zapravo davalo život Zemlji, a time je bog sunca bio davalac, Dajbog. Dažbog predstavlja zapravo Sunčev disk.
    U svim očuvanim srednjovekovnim spisima o Slovenima u nekom se trenutku pominje Dažbog. Pominju ga rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroj slovenskoj veri. U prevodima grčkih tekstova na slovenski Helios se prevodio kao Dažbog. U Malalinskom manuskriptu iz 6. veka Helios je preveden upravo Dažbogom. Tu je ruski prevodilac pokušao da ispriča priču smeštenu u Egipat, ali je umesto imena grčkih božanstava koristio slovenska. Takođe Dažbog se pominje u Španskom kodeksu onda „Slovo o Igorovom pohodu“ i mnogim drugim. Vladimir Veliki je ispred svoje palate u Kijevu postavio sedam statua bogova, a među njima bio je i Dažbog.
    U porodici Dažbog je predstavljao zaštitinika kućnog ognja i vatre, najnužnijih čovekovih sredstava za preživljavanje zime, kao i pomoći u mnogim drugim poslovima. Međutim, oganj je mogao biti i okrutan i okrenuti se protiv čoveka i odvesti ga u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je presudna u preživljavanju, te su mnogi obredi povezivani i sa ognjem.
    Dažbog je sigurno bio i bog kiše. Jedno od njegovih imena je Daždbog, a dažd na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom,češkom,ruskom,poljskom...) znači kiša . Kiša je bila značajna jer je od nje zavisila žetva. Ukoliko bi zavladala suša, praktikovani su razni rituali za prizivanje kiše.
    Poznato je da su se Sloveni bogovima obraćali kao sebi ravnim i da su sebe smatrali potomcima bogova. Zapravo, oni su sebe smatrali unucima Dažboga, odnosno, njegovim direktnim potomcima. U to vreme nije bilo uobičajeno da unuk upozna dedu, zbog kratkog zivotnog veka.
    Dažbog je jedan od Svarogovih sinova. Nije sigurno koliko je Svarog imao sinova, ali je poprilično sigurno da je Dažbog bio jedan od njih. Neki autori pominju samo dva, Svarožića i Dažboga (Vyacheslav Vsevolodovi i Vladimir Toporov), dok drugi govore o Perunu, Svetovidu, Dažbogu i Velesu kao Svarogovim sinovima, odnosno sve njih nazivaju Svarožićima. Kako god bilo, Dažbog je u svim kombinacijama.
    Sunce je, prema verovanju, preko dana bilo na nebu i davalo svetlost, dok je nocu boravilo u podzemnom svetu. Zapravo Dažbog je svakog jutra na belom konju ili u kočiji obilazio nebo, dok je uveče umirao ili odlazio u zagrobni svet, da bi ujutru ponovo vaskrsao. U ovoj predstavi o Dažbogu vidljiva je cikličnost umiranja i vaskrsavanja, koja je inače bila veoma česta kod mnogih paganskih religija, kao i u slovenskom paganizmu. Kod Srba se pominje Dabog, a u folkloru hromi Daba, koji je prestavljen gotovo uvek kao zli demon, što verovatno govori o Dažbogovoj prirodi dok je bio u podzemnom svetu, odnosno svetu mrtvih. Daboga su predstavljali naročito Srbi kao hromog starca, odevenog u kožu, obično medveđu, koga prati vuk. Vuk zapravo predstavlja njegovu životinjsku inkarnaciju, odnosno prvobitni oblik, koji nije prestao da postoji kada je Dažbog postao antropomorfan. Vuk je postao sluga, a često i izaslanik. Dažbog često menja svoj oblik. Iako je osnovni njegov oblik antropomorfan, njegovo prvobitno vučje obličje je ostalo njegov simbol. A kako su se Srbi smatrali njgovim potomcima, vuk je postao sveta životinja. U jednom katalogu naroda zabeleženo je da su Srbi nastali od Vuka. "Saracen je od vepra, Turčin od zmije, Tatarin od lovačkog psa, Srbin od vuka, Bugarin od bika, Aleman od orla..."
    Verovanje u moć Sunca je kod Slovena bilo izrazito jako. Čajkanović smatra da je Dažbog bio vrhovni bog kod Srba. O tome govori i činjenica da je kod Slovena praznik posvećen nepobedivom Suncu bio upravo padao na datum današnjeg Božića (nepobedivo Sunce je inache atribut Mitre pa ovde deluje kao da su Sloveni slavili istog). Međutim ovaj podatak nije mnogo relevantan. Naime zna se da je rimski car Konstantin Veliki, kada je proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom, namestio datum Božića. Taj datum je padao na datum paganskog praznika posvecenom nepobedivom Suncu, odnosno rađanju sunca. Prema nekim izvorima tog dana je bio praznik posvećen Suncu I kod Slovena I Kelta, te su zbog velikog broja ljudi koji su praznovali ovaj praznik, koji su hrišćani hteli da potisnu, ipak samo zamenjen hrišćanskim praznikom. Božić je krenuo da se slavi ovog datuma počev od 336. godine.
    Dolazkom hrišćanstva Dažbog je bio satanizovan. Postao je najmoćniji demon i najveći suparnik hrišćanskog Boga. Moguće je da je to bilo i zbog njegovog izgleda hromog starca sa jednim okom, obučenog u tamnu medveđu kožu, kao i zbog toga da je prema paganskom verovanju boravio u podzemnom svetu veoma često. Međutim, nameće se i mogućnost da je to bilo zbog Dažbogovog jakog kulta, koji je po svaku cenu trebalo da bude iskorenjen. Dažbogove osobine je kasnije u hrišćanstvu preuzeo sveti Sava, koji je takodje predstavljan u narodnim pričama kao pastir koga prati vuk. Sveti Sava u tim pričama takođe predstavlja davaoca.
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  2. #2
    caporegime caporegime avatar
    Datum registracije
    Nov 2010
    Lokacija
    south zg
    Poruke
    14,809
    Blog Entries
    4
    Davor (Rugiewit, Rugiwit or Rujevit) was a Slavic deity. In a questionable interpretation he is seen by some as a local personification of the all-Slavic god of war Perun worshipped in all areas where the Slavic mythology was present.
    Rugiewit was worshipped by members of the Rani in Charenza in Rugia in a temple erected to this god. Rugiewit was personified as a 7-faced deity. Similarly to Svantevit he is worshipped in the nearby fortress of Arkona. Other gods worshipped in Charenza included Porenut and Porewit.
    In Wendish mythology the god Rugiewit is the protector of the isle of Rügen. The god Karewit assists Rugiewit in this role. Rugiewit's name means Lord of Rügen. He supposedly has seven heads and seven swords in his belt and the eighth sword in his hand.
    ex. m. BBB ZG +40, 50-100

  3. #3
    To je valjda slavenska a ne slovenska mitologija..
    .....kad bi mladost znala...kad bi starost mogla.....

  4. #4
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    VELES

    Veles je božanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje širok spektar osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasništva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodič duša mrtvih. Veles je zaštitinik pastira i čarobnjaka (volhvov ili volhov). Moguće je da su naučnici greškom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se da su hrišćanski hroničari često pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet „skotji” uz reč bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zaštitnik ugovora i date reči, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i kleli na poštovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kaže: „Zaklinjahu se oružjem i Perunom bogom svojim i Volosom skotijim bogom i utvrdiše mir 907. godine.”

    Veles je sin krave Zemun i Roda. Predstavljan je kao rogat, jak mladić (zbog toga sto je sin krave Zemun i jer je bog stoke), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim štapom (ovde predstavlja zaštitinika pastira i mudrosti, ali takođe i muževan, falični simbol plodnosti).
    Poštovanje prema Velesu Sloveni su imali najpre iz razloga što su u njemu videli boga od kog im zavisi preživljavanje. On je bio zadužen i za useve i za polja i za životinje, kako divlje tako i domaće. Kakva god zajednica da je bila, bilo stočarska, bilo lovačka, bilo poljoprivredna, zavislila je od Velesa. Takođe, magija i mudrost su veliku ulogu imali u životu naroda. Magija se povezuje i dan danas sa muzikom u mnogim religijama, pa otud i Velesova uloga kao zaštitnika muzike. Muzika se uvek smatrala tvorevinom i jezikom bogova i nečim magijskim. Muzičari su bili ljudi sa talentom da prenesu božansku inspiraciju i stvore magijske melodije. Veles je po nekim osobinama uporediv sa grčkim Panom i Prijapom. Volhovi su bili slovenski vračevi. U korenu imena za ove vračeve je Volosovo ime, tako da je on sigurno bio zaštitnik i magije i vračeva.

    Veles kao bog zveri bio je predstavljan svojim drugim oblikom, teriomorfnim, u kom je on bio predstavljan kao medved. Medved je kod Slovena predstavljao šumskog cara koji se brinuo o životinjama, šumskim plodovima, kao i o šumi samoj.

    Prema mnogim legendama Veles je zakleti neprijatelj Peruna, boga gromovnika. Jedna legenda kaže da je Veles ukrao Perunu stada, žene i podanike, pa je došlo do sukoba. Prema drugoj legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu ženu. Velesova sklonost da prevari vidi se upravo iz ova dva mita. Prema trećoj legendi, borba između Peruna i Velesa je metafora za večitu borbu nebesa i zemlje, pošto je Perun na nebesima, a Veles na zemlji. Ova borba nije konačna. Perun pobeđuje, ali Veles se uvek iznova pojavljuje. Prema jednoj legendi, nakon Perunove pobede Veles je proteran u podzemni svet i tu nameće svoju vlast. Za borbu Velesa i Peruna vezano je verovanje o dolazku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga, a time i haos, jača, dok pre leta on biva pobeđen i vraća se u podzemlje. Svetkovina kojom se slavio odlazak haosa bile su Velje Noći. Za vreme ovog praznika mladići, koledari, oblačili su se u kapute od ovčije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga što je to aluzija na to da dolaze iz podzemnog sveta, i kom obitava Veles i koji su oni zamišljali vlažnim. Glava kuće koji bi ih primio darivao bi ih. Praznik je bio neka vrsta mešavine današnje Noći veštica i karnevala. Ovaj ritual je predstavljen kod nekih autora i kao primer slovenskog šamanizma. Takođe, verovalo se da Perun kada pobedi Velesa pušta kišu u znak triumfa nad Velesom. Vjačeslav Vsevolodovič Ivanov i Vladimir Toporov rekonstruisali su ovu mitsku borbu komparativnom metodom koristeći se spevovima, pričama iz raznih indoevropskih religija. Prema njihovoj priči u svim indoevropskim religijama postoji borba između gromovnika i velikog zmaja ili zmije. Oni su zaključili da je velika zmija upravo Veles, koji obitava kod korena Drveta Sveta i pokušava da ode na vrh, gde obitava Perun i gađa ga gromovima.

    Velesova žena je bila Devana, boginja lova i boginja majka, gospodarica šuma i šumskih bića.
    Samo u keltskoj mitologiji postoji božanstvo slično Velesu, a to je Cernunnos, bog druida, prirode, rogatih životinja, a simbol mu je rogata zmija (a tako su prema Vjačeslavu Vsevolodoviču Ivanovu i Vladimiru Toporovu Sloveni nekad doživljavali i Velesa).

    U nekim slovenskim plemenima i Veles je doživljavan kao stvaralac sveta (u jednoj poljskoj priči se govori o stvaranju sveta od strane Velesa i Peruna).

    Uticaj Velesa je bio nesumnjivo velik, a njegov kult jak i izražen. On je pored Peruna jedino slovensko božanstvo koje su poštovali svi slovenski narodi. O tome svedoči i veliki broj gradova, koji nose Velesovo ime.

    Dolaskom hrišćanstva, Velesovu ulogu preuzima sveti Vasilije, a kod Srba i sveti Sava, kao zaštitinik pastira. Velesa su često hrišćanski hroničari i sveštenici u srednjem veku poistovećivali sa đavolom, verovatno zbog toga što je bio predstavljan kao rogat mladić.


    STRIBOG

    O Stribogu se danas zna veoma malo. Mnoge informacije o ovom božanstvu izgubljene su vremenom, iako je Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i značaju svedoči to što se on pominje u svim starim epovima o Slovenima. U epu Slovo o polku Igoreve govori se o tome kako vetrovi, unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se može zaključiti da je Stribog, pošto ima unuke, zamišljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi svih pravaca. Mnogi zapadni hroničari pisali su da je Stribog mogao biti uništitelj dobrog, ali to ne treba uzimati preterano ozbiljno, jer su ti hroničari uvek pisali sa ciljem da umanje važnost Slovenskih bogova i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrišćanstvo. Da bi se ovo bolje shvatilo, treba uzeti u obzir region u kome su Sloveni živeli. To su bile uglavnom ravnice, blizu reka i močvara. U ovakvim predelima vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi uništavali, poput uragana i tornada. Tako i Stribog nije mogao biti uništitelj. Da bi se shvatila njegova uloga treba pogledati kako je izgrađeno ime ovog boga. Deo imena kazuje da se radi o božanstvu, odnosno,u imenu je sadržana reč bog. O funkciji Striboga više bi trebao da nam kaže prvi deo imena,stri. Prostirati se na nekim slovenskim jezicima poput slovačkog kaže roztrusovat. Očito je da je došlo do glasovne promene, pa je s prešlo u z, ali inače u ovoj reči nalazi se stri iz Stribogovog imena. Verovatno je po ovome da je on bio raspršitelj semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da prenosi smeće.

    Zamišljan je kao starac koji je imao ratnički rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke. Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu ideal. Tako su i knezovi često gradili njegove idole i poštovali ih. Stribog je naročito bio poštovan u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istočnih Slovena. O tome svedoče mnogi izvori iz tog vremena. U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagrađena na bregu iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Dažboga, Simargila i Mokoši.

    Stribog je bio i zaštitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu svakog proleća na krilima lakog prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali svakog početka proleća Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život.

    Životinja koja je bila posvećena Stribogu bio je orao. Biljke posvećene Stribogu su glog i dub. Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio čest garant. Svečanosti u Stribogovu čast su se organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kiša, dok ga je zimi trebalo odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan vetroviti.
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  5. #5
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    Mali off:

    kao veliki ljubitelj dela J.R.R. Tolkiena nisam mogao da ne primetim da imena likova Boromir (čovek) i Radagast (Istar/čarobnjak) neodoljivo "vuku" ka slovenskim izvorima. Ili možda grešim?
    Boromir više nego jasno, Radagast veoma podseća na Radgost, što je ime jednog od nižih božanstava.

    Znam da je Tolkien obilato koristio finski ep Kalevala i to nije sporno, no da li je "čačkao" i po slovenskoj mitologiji?!
    Zna li neko nešto više?
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  6. #6
    Zna Aleksa ali ga nema na forumu..on je poganin od glave do pete..
    .....kad bi mladost znala...kad bi starost mogla.....

  7. #7
    Stari lisac
    Datum registracije
    Sep 2011
    Poruke
    5,786
    Blog Entries
    2
    Citiraj Prvotno napisano od Inkvizitor Vidi poruku
    Zna Aleksa ali ga nema na forumu..on je poganin od glave do pete..
    Čuj Aleksa, a ja mislio da je čovjek praveslave...

  8. #8
    Varlamova Stiliana avatar
    Datum registracije
    Nov 2011
    Lokacija
    gmazoidni Orion
    Poruke
    22,215
    Citiraj Prvotno napisano od Svarog Vidi poruku
    Mali off:

    kao veliki ljubitelj dela J.R.R. Tolkiena nisam mogao da ne primetim da imena likova Boromir (čovek) i Radagast (Istar/čarobnjak) neodoljivo "vuku" ka slovenskim izvorima. Ili možda grešim?
    Boromir više nego jasno, Radagast veoma podseća na Radgost, što je ime jednog od nižih božanstava.

    Znam da je Tolkien obilato koristio finski ep Kalevala i to nije sporno, no da li je "čačkao" i po slovenskoj mitologiji?!
    Zna li neko nešto više?
    Za radagasta si možda u pravu, ali mislim da za boromira i faramira nisi... to -mir ne dolazi od slavenskog mira, nego germanskog -mer/-mir u značenju slavan npr. Chlodomir, Miro, Filimer/Filimir, Marvin, Odomir, Ricimer, Theodemir, Theodemar, Thiudimer, Valamir, Waldemar, Vidimir/Widemir, Wulfmar/Wulfomir.


    “O divine Sun, may you never see anything greater than Rome!” - Quintus Horatius Flaccus

  9. #9
    Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona. I to od strane vraceva i svecenika, oni su morali objasnjavati kako i zasto.
    Vjerojatno su uredenje koje su imali oko sebe prenosili na prirodne pojave radi lakseg svacanja. Pa su vrhovni bogovi u stvari kraljevi, a kraljevi njihovi ljudski odrazi. Ako je vrhovno prirodno bozanstvo sunce, onda je kralj njegov ljudski oblik.
    Treba obratiti paznju i na pocetne kaste, i vjerojatno je svaka imala i svog boga, zastitnika. Pa su oni koji su se bavili stocarstvom odmah pripadali bogu stoke, recimo Velsu, koji je mozda bio negdje i Valah ili Vlah, pa mozda od takvih na raznim mjestima dobise naziv i Vlasi, pa i Vlasic.
    Moguce kako su na taj nacin nastale slave pa cak i imendani.

    I jos treba rascistit jesu li Slaveni dobili ime po slovu ili slavi, i je li slovo bilo prije bukve..

    A mjesec Veljih noci je svakako veljaca.

    Trebalo bi komparirat obicaje i tradiciju Srbije, Bugrske i Hrvatske pa isacakati ono sto je nekad bilo srz na "ovim prostorima".

    "MER" bi znacilo VELIK. Sto ne znaci kako nije moglo nastati od "MIR"

  10. #10
    Tuga i Buga su legende slovenstva, tako da suvišna je daljnja rasprava.

  11. #11
    Citiraj Prvotno napisano od Duvanjka Vidi poruku
    Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona.
    Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.

    Citiraj Prvotno napisano od NorthStand Vidi poruku
    Tuga i Buga su legende slovenstva, tako da suvišna je daljnja rasprava.
    Nemozes usporedjivati tugu i bugu sa bogovima.Neznam da li ste negdje procitali ali nakon sto je doslo do rata izmedju bogova i divova Tatomir je obmanio i nagovorio vodju vojske divova Kornata na bitku u moru i posto divovi nisu mogli tamo lako doci do njihovog oruzja (kamenja) bogovi su ih pobjedili a od njihovih tjela nastala su brda-otoci kornati. Takodjer 4 vrha hrvatskih planina nose imena divova(snjeznik i klek(gorski kotar),troglav(dinara) i orjen(crna gora).Ovaj zadnji je iznad boke kotorske vjekovnog hrvatskog teritorija.

    Kolovrat



    Kolovrat je bio simbol boga svih bogova - Svaroga a srodan je sa svastikom pa otuda je i usao u ikonografiju ekstremne desnice(npr. rac band kolovrat iz moskve) a i opet je bitan simbol u obnovljenoj religiji starih slavena - Rodnovjerju ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Rodnovjerje ).

    pjesma srpskog rac benda revolt bgd - perunov bjes.

    http://www.youtube.com/watch?v=-w5kd4nUYMo
    ex Torcida,33,100+

  12. #12
    Citiraj Prvotno napisano od milky way Vidi poruku
    Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.



    Nemozes usporedjivati tugu i bugu sa bogovima.Neznam da li ste negdje procitali ali nakon sto je doslo do rata izmedju bogova i divova Tatomir je obmanio i nagovorio vodju vojske divova Kornata na bitku u moru i posto divovi nisu mogli tamo lako doci do njihovog oruzja (kamenja) bogovi su ih pobjedili a od njihovih tjela nastala su brda-otoci kornati. Takodjer 4 vrha hrvatskih planina nose imena divova(snjeznik i klek(gorski kotar),troglav(dinara) i orjen(crna gora).Ovaj zadnji je iznad boke kotorske vjekovnog hrvatskog teritorija.

    Kolovrat



    Kolovrat je bio simbol boga svih bogova - Svaroga a srodan je sa svastikom pa otuda je i usao u ikonografiju ekstremne desnice(npr. rac band kolovrat iz moskve) a i opet je bitan simbol u obnovljenoj religiji starih slavena - Rodnovjerju ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Rodnovjerje ).

    pjesma srpskog rac benda revolt bgd - perunov bjes.

    http://www.youtube.com/watch?v=-w5kd4nUYMo
    ma zajebavam se, to sam spomenuo zbog njihovih specifičnih imena. iako ova slovenska mitologija, nije da me zanima previše niti sam čitao o njoj do sad. a kada me nešto ne zanima, to ni ne proučavam previše. ali ono, ajde nek se i o tome kaže ponešto ali nije da ću nešto fanatično čitat o tome.

  13. #13
    Citiraj Prvotno napisano od milky way Vidi poruku
    Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.
    Mozes ti imat misljenje kakvo hoces ali ne vjerujem kako ces ga moci dokazati. Tesko ce ti poci za rukom dogmu i simboliku objasniti prirodnim zakonima.
    To sto neke monoteisticke religije u osnovi imaju astrologiju ne znaci mnogo.

  14. #14
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    Citiraj Prvotno napisano od Duvanjka Vidi poruku
    Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona. I to od strane vraceva i svecenika, oni su morali objasnjavati kako i zasto.
    Vjerojatno su uredenje koje su imali oko sebe prenosili na prirodne pojave radi lakseg svacanja. Pa su vrhovni bogovi u stvari kraljevi, a kraljevi njihovi ljudski odrazi. Ako je vrhovno prirodno bozanstvo sunce, onda je kralj njegov ljudski oblik.
    Treba obratiti paznju i na pocetne kaste, i vjerojatno je svaka imala i svog boga, zastitnika. Pa su oni koji su se bavili stocarstvom odmah pripadali bogu stoke, recimo Velsu, koji je mozda bio negdje i Valah ili Vlah, pa mozda od takvih na raznim mjestima dobise naziv i Vlasi, pa i Vlasic.
    Moguce kako su na taj nacin nastale slave pa cak i imendani.

    I jos treba rascistit jesu li Slaveni dobili ime po slovu ili slavi, i je li slovo bilo prije bukve..

    A mjesec Veljih noci je svakako veljaca.

    Trebalo bi komparirat obicaje i tradiciju Srbije, Bugrske i Hrvatske pa isacakati ono sto je nekad bilo srz na "ovim prostorima".

    "MER" bi znacilo VELIK. Sto ne znaci kako nije moglo nastati od "MIR"
    Odličan upis.
    Neke od teorija porekla imena Sloveni:

    "...Slovensko ime je nastalo od glagola sloviti, tj. govoriti, nasuprot susedima koji su govorili nerazumljivim, nemim jezikom, Nemcima."

    "...Ime Sloveni je nastalo kao složenica u kojoj slo označava svetlost, sunce, a veni označava sinove, potomke. Odgovor na to kako ven može da označava sina, potomka nalazimo i u nazivu književnog dela "Gorski Vijenac", gde se venac odnosi na narod koji živi u gorama, ali i u imenu naroda Veneta. Nemci i danas Slovence i Čehe nazivaju die Wenden. Značenja reči kolo i sunce su identičnog smisla, kao i koreni sl, slo, sklo. Možda su baš zbog toga latinski pisci ime Slovena zapisivali kao SCLAVINI. Onda tumačenje imena Skadar kao Kolodar ili Suncadar isto tako može biti tačno."

    "...Jordanes navodi da se Veneti dele na tri skupine: Venete, Ante i Sklavene. Tradicionalno se ime Veneti počelo vezati uz Zapadne Slovene, Sklaveni uz Južne Slovene, a Anti uz Istočne Slovene. Čak i poreklo reči Sloven nije sigurno. Usled sličnosti s rečju slovo, Sloveni (Slovjani) može značiti oni koji znaju "govoriti", za razliku od Nemci, od "něm", "nijem", "oni koji ne znaju govoriti". Druga veza je Reč slava. U nekim slovenskim jezicima naziv za Slovene ima koren slov-, na primer u slovenskom Slovani ili srpskom Sloveni, a u drugima slav-, kao u ruskom (Slavjane) ili hrvatskom. Prema nekim teorijama koren slav- nastao je zbog ruskog akanja (prelaženja nenaglašenog o u a)."
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  15. #15
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    Mokoš

    Bognju Mokoš slavili su Istočni Sloveni. Međutim, neki oblici njenog imena pojavljuju se i među Zapadnim Slovenima (Mukeš, Mukus, Mococize). Mokoš je boginja predenja, ali i zaštitnica žena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomaže porodiljama i štiti njihovu decu, istovremeno pomožući ženi da očuva dobar brak. Osim za predenje, Mokoš je vezana i za ostale ženske poslova kao i za vođenje domaćinstva. Ipak, predenje predstavlja delatnost koja je neraskidivo vezana baš za ovu boginju. Mnogo običaji vezani su za Mokoš kao zaštitnicu predilja. Slovenske žene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala «mokrica» i koja je predstavljala žrtvu Mokoši. Pređa kudelje nije se smela ostavljati preko noći da je ne bi Mokoš oprela. Zaštita ovaca i njihovog runa takođe je bila jedna od Mokošinih delatnosti, zbog čega su joj Sloveni takođe prinosili žrtve. Makaze, bosiljak i premen vune stavljani su pod noge Mokošinom kipu što je imalo za cilj da omogući zaštitu neostriženim jaganjcima. Čak i posle prihvatanja hrišćanstva neka verovanja vezana za Mokoš su ostala. U severnoj Rusiji verovalo se da Mokoš ide od kuće do kuće za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Smatra se takođe da Mokoš ima funkciju sličnu suđajama. Budući da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo se da se Mokošina delatnost proteže i na kosmičkom planu kao delatnost boginje koja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke niti čovekovog života.

    Još jedna delatnost vezana je za Mokoš, a to je vračanje. Žene koje su se u šesnaestom veku u Rusiji bavile vračanjem nazivane su mokošama. Aleksandra Bajić povezuje Mokoš sa Baba-Jagom, vešticom iz ruskih bajki koja živi u kolibi na kokošijim nogama i koja pomaže mladićima i devojkama darujući ih magijskim predmetima. Međutim, pitanje je da li je Mokoš izvorno veštičja boginja ili je to postala po prihvatanju hrišćanstva.

    Mokoš se nalazila među bogovima kijevskog panteona. Njen kip postavio je knez Vladimir 980. g. n.e. na brdu iznad Kijeva. Ovaj kip bio je porušen osam godina kasnije od strane samog kneza Vladimira koji se u međuvremenu preobratio u hrišćanstvo. Kako se predstavljala Mokoš? Na severu Rusije ona se zamišljala kao žena veilke glave i dugih ruku, dok istoričar Vollmer spominje Mokošin kip koji predstavlja figuru sastavljenu od delova različitih životinja. Zbog ovog poslednjeg smatralo se da je Mokoš božanstvo ružnoće, muka i nevolja, kao i čovekovih strasti, no ovo shvatanje nema veze sa tradicionalnim prikazivanjem Mokoši.

    Ime ove boginje najčešće se povezuje sa rečju mek, pa je tako Mokoš u relaciji sa nečim što je mekano. Budući boginja pletilja i zaštitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovčije runo. Takođe, Mokoš može biti povezana i sa pridevom mokro, zbog čega su neki autori skloni da je identifikuju sa Majkom Vlažnom Zemljom. Ova identifikacija svakako je utemeljena na jednoj od odlika boginje Mokoš. Naime, ona se, između ostalog, shvata i kao boginja plodnosti. Zbog toga se kiša ponekad naziva i Mokošinim mlekom. Inače, ime Mokoš pojavljuje se i među Fincima, među kojima postoji istovetno prezime. Smatra da su Finci ovo ime preuzeli od Slovena, odnosno, da onaj koji nosi prezime Mokoš ima slovensko poreklo.

    Ponekad se Mokoš identifikuje sa Vidom, ženom Svarogovom. Ona je, zajedno sa Svarogom, zaslužna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa belom pčelom, mitskim pretkom Slovena. Zbog toga je pčela Mokošina sveta životinja, kao, naravno, i ovca, ali i zmija. Njene biljke su lipa, lan i kantarion. Lipa je, dakako, povezana sa prvom ženom nastalom od drveta lipe, a za čije je stvaranje zaslužna Mokoš. Lan je, pak, prema Čajkanoviću biljka koja se često koristi u vradžbinama, dok se kantarion koristi u lečenju ženskih reproduktivnih organa.

    Funkcije Mokoši preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takođe zaštitnica žena, a ono što je interesantno jeste da vlaške žene često spominju ovu sveticu u kontekstu vršenja magijskih rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomoć pri vršenju rituala, dok se jednom čoveku ona čak pojavila lično i inicirala ga u veštičji kult. Mokošin sveti dan je petak, i taj dan žena ne sme da prede, inače će biti kažnjena od strane Mokoši. Ova bognja slavila se između 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Kao što znamao, Sveta Petka se slavi dvadeset sedmog oktobra i taj praznik je fiksni (iako verovatno ne bitrebalo da bude, jer je petak posvećen ženskim božanstvima kao što su Freja (friday) i Venera (vendredi)). Na Mokošin praznik prinošene su žrtve u lipovom gaju, a najčešće su se sastojale od biljaka i raznoraznog povrća, ali zabeleženo je i da su ptice prinošene kao žrtva ovoj boginji.
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  16. #16
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    Citiraj Prvotno napisano od Stiliana Vidi poruku
    Za radagasta si možda u pravu, ali mislim da za boromira i faramira nisi... to -mir ne dolazi od slavenskog mira, nego germanskog -mer/-mir u značenju slavan npr. Chlodomir, Miro, Filimer/Filimir, Marvin, Odomir, Ricimer, Theodemir, Theodemar, Thiudimer, Valamir, Waldemar, Vidimir/Widemir, Wulfmar/Wulfomir.
    Eto, svakog dana se nauči nešto novo. Hvala za ovaj info (mada, činjenica je da postoji slovensko muško ime Borimir, ali biće da se pisac rukovodio drugim izvorima)
    Zanimljivo, pročitah da je u originalu Beorn (lik iz "Hobita", čovek koji se pretvara u medveda-za one koji nisu čitali) trebao da se zove Medwed, ali je sam Tolkien izvršio promenu pred izdavanje knjige iz meni neopoznatih razloga.
    Posljednje uređivanje od Svarog : 17-07-2013 at 23:29
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

  17. #17
    Citiraj Prvotno napisano od Svarog Vidi poruku
    Odličan upis.
    Neke od teorija porekla imena Sloveni:

    "...Slovensko ime je nastalo od glagola sloviti, tj. govoriti, nasuprot susedima koji su govorili nerazumljivim, nemim jezikom, Nemcima."
    Bio sam napisao dosta toga ali me izlogiralo pa sve otislo u nepovrat. Pokusat cu sad to prepisati iz sjecanja.

    Sloviti ne znaci govoriti, vec znaci znaciti.
    Uz, to, prenosenje znanja (Veda) se medu plemstvom i kraljevskom obitelji prenosilo usmeno, pisano je tek ono sto je bilo za svecenike/vraceve koji su to prenosili nize.
    RIG-veda je dokaz tomu, jer u izvoru pise RIC i znaci RIJEC, ili STIH; posto je vecinom znanje prenoseno pjesmom (gangom) kako bi se lakse zapamtilo.

    NIsu svi koji su govorili strane jezike zvani nijemima, samo oni koji su pricali kao nijemi- tko je bio u Bavarskoj ili cuo Bavarce kako govore- zna o cemu pricam.
    "...Ime Sloveni je nastalo kao složenica u kojoj slo označava svetlost, sunce, a veni označava sinove, potomke. Odgovor na to kako ven može da označava sina, potomka nalazimo i u nazivu književnog dela "Gorski Vijenac", gde se venac odnosi na narod koji živi u gorama, ali i u imenu naroda Veneta. Nemci i danas Slovence i Čehe nazivaju die Wenden. Značenja reči kolo i sunce su identičnog smisla, kao i koreni sl, slo, sklo. Možda su baš zbog toga latinski pisci ime Slovena zapisivali kao SCLAVINI. Onda tumačenje imena Skadar kao Kolodar ili Suncadar isto tako može biti tačno."
    Ovo je tocnije objasnjenje.
    Samo, nisu sinovi sunca nego narod sunca. Sam si spominjao rodnost kod Slavena pa bi tocnije bilo na-rod od sinova.
    Kolo, kotac, kalendar isto potjecu od istog naziva.
    Evo malo narodnih obicaja o tomu:
    http://velika-vinica.blogspot.de/2010/09/1899.html


    [/URL]"...Jordanes navodi da se Veneti dele na tri skupine: Venete, Ante i Sklavene. Tradicionalno se ime Veneti počelo vezati uz Zapadne Slovene, Sklaveni uz Južne Slovene, a Anti uz Istočne Slovene. Čak i poreklo reči Sloven nije sigurno. Usled sličnosti s rečju slovo, Sloveni (Slovjani) može značiti oni koji znaju "govoriti", za razliku od Nemci, od "něm", "nijem", "oni koji ne znaju govoriti". Druga veza je Reč slava. U nekim slovenskim jezicima naziv za Slovene ima koren slov-, na primer u slovenskom Slovani ili srpskom Sloveni, a u drugima slav-, kao u ruskom (Slavjane) ili hrvatskom. Prema nekim teorijama koren slav- nastao je zbog ruskog akanja (prelaženja nenaglašenog o u a)."
    Svi jezici juzno od Dunava su do 19.stoljeca zvani Wendisch.
    Ovi Veneti su osnovali Veneciji, koja se u pocetko zvala Adria i po kojoj je Jadran dobio ime.
    Ovako je izgledala:


    A sto ako spojimo sunce SLO i znanje VEN?
    Posljednje uređivanje od Duvanjka : 18-07-2013 at 11:39

  18. #18
    Varlamova Stiliana avatar
    Datum registracije
    Nov 2011
    Lokacija
    gmazoidni Orion
    Poruke
    22,215
    Citiraj Prvotno napisano od Svarog Vidi poruku
    Eto, svakog dana se nauči nešto novo. Hvala za ovaj info (mada, činjenica je da postoji slovensko muško ime Borimir, ali biće da se pisac rukovodio drugim izvorima)
    Zanimljivo, pročitah da je u originalu Beorn (lik iz "Hobita", čovek koji se pretvara u medveda-za one koji nisu čitali) trebao da se zove Medwed, ali je sam Tolkien izvršio promenu pred izdavanje knjige iz meni neopoznatih razloga.
    Nema na čemu, no možda zbilja Boromir i jest slavenskog porijekla... mene je to isto kopkalo dugo dok nisam čitala neku knjigu o Gotima koji su bili na ovom prostoru i pronašla da to mir/mer/mar nije nužno slavensko, iako je tipičnije za Slavene.

    Isto tako nije isključeno da se Tolkien inspirirao indoeuropskom mitologijom u cijelosti, iako se meni po sjećanju čini da je u pitanju Edda, tamo se pojavljuje i patuljak Gandalfr i sl... ako me sjećanje dobro služi...


    “O divine Sun, may you never see anything greater than Rome!” - Quintus Horatius Flaccus

  19. #19
    Varlamova Stiliana avatar
    Datum registracije
    Nov 2011
    Lokacija
    gmazoidni Orion
    Poruke
    22,215
    Citiraj Prvotno napisano od Svarog Vidi poruku
    Mokoš

    Bognju Mokoš slavili su Istočni Sloveni. .
    Imaš naselje Mokošica odmah pokraj Dubrovnika... ime je mjesto dobilo jer tamo ima nekih malih špiljica koje su nastale po brdima i iz kojih su navodno izlijetale neke vile, napasti, mokoši, demonice, koji vrag već...


    “O divine Sun, may you never see anything greater than Rome!” - Quintus Horatius Flaccus

  20. #20
    Član u nastajanju Svarog avatar
    Datum registracije
    Apr 2013
    Lokacija
    Voždovac, Belgrade
    Poruke
    253
    Da se nadovežem na Milkijev upis:

    Svarog i Svarga

    Svarog predstavlja jedno od najviših božanstava Slovena. On nije bio moćan kao neki drugi bogovi kao na primer Perun, ali je on zato smatran gospodarem bogova. Nekad se smatra i inkarnacijom Roda. Svarog je otac i stvoritelj bogova. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta. Postavio je dvanaest stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde. Zvezdano nebo je zapravo točak koje obrće Svarogov brat Perun i sadrži dvanaest zodijaka, koji simbolizuju dvanaest glavnih božanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo. Prema legendi, kada je Svarog završio sa stvaranjem sveta, odveo je svoju ženu Boženu Vidu (prema nekim legendama njegova žena je bila Lada) na zemlju da joj pokaže svoje delo. Dok se Svarog divio svom delu, Vida je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slična Svarogu i njoj. Kada se probudila, rekla je Svarogu šta je sanjala. Svarog joj odgovori da je i on mislio da upravljanje svetom prepusti zemaljskim bićima nalik na njih. Svarog ode do dva stabla i načini od njih ljude. Ti ljudi su bili su nemi i bez života. Jednom je Svarog udahnuo život, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo život nastade muškarac, kome dadoše ime Dobravko, a od lipe kojoj je Vida udahnula život nastade mlada žena kojoj dadoše ime Ljubljanka. Svarog im je namenio dužnost da načine potomstvo koje će živeti na zemlji i koje će samo krojiti svoju sudbinu. Tako Svarog završi stvaranje sveta. Svarog je iskovao prvu burmu za bračni par i postao time zaštitinik braka. Naučio je ljude kako da obrađuju čelik.

    Prema nekim legendama Svarog je čekić upotrebio i pri stvaranju zemlje da bi Altirske planine prestale da rastu. Nakon toga, od iskri uzrokovanih udarcem po vrhu Altirskih planina nastali su mnogi bogovi.

    Svaroga su zvali i Višnji ili Svevišnji (tako Srbi i dalje nazivaju sada hrišćanskog boga). Predstavljao je gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Bio je gospodar Svarge. Reč Svarga, Swarga na sanskritu znači nebo, raj, nisko nebo. Svarga je u hinduizmu raj u kome borave pravični pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena je Svarga predstavljala nešto poput sveta bogova i mrtvih, slično nordijskoj Valahali. Takodje se pominje Irij kao deo Svarge, što je predstavljao raj, odnosno vrtove u Svargi.

    Vasiljev je izneo tezu o poreklu Svarogovog imena, koja jednostavno razdvaja ime Svarog na Svar (tj. Sunce) i –og (sufiks sa koji ima značenje mesta) što bi značilo da je Svarogov domen mesto na kom Sunce živi tj. Vaseljena. Time se naznačava i njegova uloga o čuvanju Vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.

    Svarog je poštovan i kao bog Sunca, čuvar vatre i zaštitnik kovača. Međutim, uloge boga Sunca i boga vatre preuzimaju njegovi sinovi. Daždbog postaje bog Sunca, a Svarožić bog vatre i ognjšta (dokumentovano kod Istočnih Slovena). Ipak, nije sigurno da li je Svarožić jedno božanstvo ili predstavlja sve Svarogove sinove. Svarogova moć nad vatrom je identifikovana i kao generativna i seksualna moć vatre. Generativna, ona koja rađa, jer je on stvoritelj, a seksualni nagon i strasti imaju metaforične osobine vatre.

    Svaroga je kao simbol predstavljao kolovrat, Slovenska svastika (simbol sunca) sa osam krakova. Na statuama Svarog je bio predstavljan sedeći, na prestolu, poput kralja. Na prsima je imao orla, a u rukama dva žezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi je često imao šlem sa bivoljim rogovima. Ostali bogovi su bili ispred njega. Dan posvećen Svarogu je bio utorak. Najznačajniji praznik posvećen ovom božanstvu je padao verovatno na 22. decembar (doba zimskog sunovrata). Kasnije su mnogi običaji vezani za solarni kult, koji je pripisivan Svarogu, počeli da se praktikuju u doba Božića. Treba napomenuti da je datum Božića odrežđen prema rimskom prazniku koji se zvao Saturnalije, praznik posvećen bogu Saturnu, koji je trajao nekoliko dana i obuhvatao i zimsku kratkodnevnicu. Nakon zimske kratkodnevnice (24-25. decembar) Rimljani su u okviru Saturnalija slavili praznik posvećen nepobedivom Suncu i taj datum je uzet za dan Božića. Sami obredi koji se praktikuju na Badnji dan i Božić kod Srba i pojedinih drugih slovenskih naroda pokazuju koliko su ovi praznici bliski solarnom kultu. Sloveni su verovali da se u vreme zimske kratkodnevnice rađa mlado Sunce, koje je trebalo ojačati. Praktikuje se niz radnji, poput paljenja badnjaka i potpaljivanje grana šljiva uz rečenicu ,,Ja te potpalih, a ti da mi rodiš’’. Ova rečenica na prvi pogled izgleda kao da se bakljom koja se prinosi šljivi zapravo preti. Međutim bakljom se potpaljuje mlado Sunce i traži od njega da donese plodnost u sledećoj godini. Badnjakom se takođe ojačava Sunce i potpaljuje. A kako je Svarog solarno božanstvo, te sve radnje su namenjene njemu. Svarog i Svarožić su tu u odnosu velikog boga Sunca i malog božića Sunca. Na Božić se rađa Svarožić i počinje da jača. Samo ime Božić potiče od toga da se tad rađa mali bog. Kasnije je hrišćanstvo preuzelo taj termin da bi time označilo praznik posvećen rađanju Isusa, koji zapravo nije u potpunosti bog, već bogočovek. Takođe trebalo bi napomenuti da Sloveni smatraju Božić najznačajnijim praznikom, iako je ceo mit hrišćanstva zasnovan na Hristovom vaskrsnuću. Ovaj fenomen zapravo govori koliko je solarni kult kod Slovena ostao jak.

    Svarog je posedovao i veliki kovački čekić. Takođe, Svarogovo kultno mesto bilo je i ognjište i uz njega su se često vršili obredi posvećeni Svarogu. Od životinja predstavljao ga je najčešće orao. Od biljaka bilo mu je posvećeno pre svega žito. U Svaroga su se Sloveni često kleli i ta reč je morala biti ispunjena. Sem toga, prilikom sklapanja bratstava, mira i drugih važnih društvenih i političkih dogovora, Sloveni su se zaklinjali Svarogom i Suncem. Reč data Svarogu je imala mnogo veće značenje od reči datih drugim bogovima. Verovatno je to zato što je Svarog bio ipak čuvar reda, kako nebeskog tako i zemaljskog.
    Simpatizer FK Crvena Zvezda, 40 godiina, matori ćalac

    http://www.youtube.com/watch?v=AQZ5ck6upso

+ Odgovori na temu

Pravila pisanja poruke

  • Ne možeš otvoriti novu temu
  • Ne možeš ostaviti odgovor
  • Ne možeš stavljati dodatke
  • Ne možeš uređivati svoje postove