+ Odgovori na temu
Stranica 2 od 10 PrviPrvi 1 2 3 4 ... PosljednjePosljednje
Prikaz rezultata str. 21/185

Tema: Pjesme koje volite

  1. #21
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    O jeziku, rode, da ti pojem,
    O jeziku milom tvom i mojem!
    O preslatkom glasu onom
    U komu te mile majke
    Usnivahu slatke bajke,
    Koga šaptom i romonom
    Duši ti se sviest probudi
    Te ti spozna i uvidje
    Da ti bolje nije nigdje
    Do na tvoje majke grudi!

    Po njemu te sviet poznaje živa,
    Na njem ti se budućnost osniva.
    Zato uviek k njemu teži,
    U njegovo jato hrli,
    Oko njega mi se grli
    I u čvrsto kolo veži
    Pa ti neće vremeniti
    Burni triesi da nahude;
    Po jeziku dok te bude,
    I glavom će tebe biti!

    Ljub' si, rode, jezik iznad svega,
    U njem živi, umiri za njega!
    Po njemu si sve što jesi:
    Svoje tielo, udo svieta,
    Bus posebnog svoga cvieta
    U naroda silnoj smjesi.
    Bez njega si bez imena,
    Bez djedova, bez unuka.
    U prošasti sjena puka,
    Ubuduće niti sjena!

    Petar Preradović, Rodu o jeziku
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

  2. #22
    Prerano sam se rodio za ravnodušnost zemlje.
    S vijekom moje duše umrle su gatke.
    Našao sam istinu po svom srcu, a to je da su slatke
    i patnje kad se u kutu mirna doma drijemlje.

    Naučio sam ljubiti stvari sitne i nevažne.
    I malenkost me o bitnom čaru uči.
    Ja cijenim čašu vode i pogačice ražne,
    a u dnu vode sna tek me oblak muči.

    Ja cijenim na zemlji dobru jednostavnost
    i nejasnoću, što je sunce od jasnoće.
    Moja rijeka teče strujom zaboravnost,
    daleko sam od kavge, tuče, zle riječi i sve zloće.

    Od mene počinje era koja još ne poče.
    Biti daleko, to jem oja bit, i sebe skriti
    u klupku borbe, mrtvac bez grobišne ploče
    i bez potrebe, od milja, zna se, na se suze liti.

    Ima pod mojom kožom predragog Narcisa,
    je suviše je strasan naslijeđeni Adam.
    Im oja usna slasni eter sisa,
    na crni usud nikad se ne jadam.

    Još ću na kraju voljeti vrline
    i pravi čovjek mene će da divi.
    Jer gade mi se pljuvačke i sline
    i shvatam kad se prijateljski živi.

    Prebolio sam strasti, pa i ljutu pizmu.
    Prekužio sam gnjev na vjerolomstvo.
    Prostosrdno se čudim vandalizmu.
    Ja bivam mlađi. Svijete, ja sam tvoje potomstvo.

    Tin Ujević
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  3. #23
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    ogledalce, dobar izbor.

    Naučio sam ljubiti stvari sitne i nevažne.
    I malenkost me o bitnom čaru uči.
    Ja cijenim čašu vode i pogačice ražne,
    a u dnu vode sna tek me oblak muči.
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

  4. #24
    Svaki čovjek ubija ono što voli
    Slusajte me dobro;
    Neki to čine s gorkim pogledom,
    Neki sa laskavom rječju,
    Kukavica to radi s poljupcem,
    Hrabar čovjek s mačem!

    Neki ubijaju svoju ljubav kad su mladi,
    A neki kada su stari;
    Neki dave sa rukama požude,
    Neki sa rukama od zlata :
    oni nježni koriste nož,
    jer se mrtvo tijelo brzo hladi.

    Neki vole premalo,neki predugo,
    Neki prodaju, drugi kupuju;
    Neki ubiju s mnogo suza u ocima,
    A neki bez uzdaha:
    Da, svaki čovjek ubija ono što voli,

    Ipak, svaki čovjek ne umire...

    Oscar Wilde
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  5. #25
    Citiraj Prvotno napisano od ZGabriel Vidi poruku
    ogledalce, dobar izbor.
    gabi pa svi smo mi samo obični ljudi,
    a ja uvik ista i moja malenkost nije prezahtjevna,zadovoljna i sa malim hahahaah
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  6. #26
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    Citiraj Prvotno napisano od ogledalce Vidi poruku
    zadovoljna i sa malim hahahaah
    ovo ti ne valja.






    PESMA ZA NAS DVOJE


    Znam, mora biti da je tako:

    nikad se nismo sreli nas dvoje,
    mada se tražimo podjednako
    zbog sreće njene
    i sreće moje.

    Po obrazima vetar me mlati.
    Čupa drveću žutu kosu.
    U koji deo grada da svratim?
    Dan je niz mutne ulice prosut.

    Vucaram okolo dva prazna oka,
    gledam u lica prolaznika.
    Koga da pitam,
    smešan i mokar,
    zašto je nisam sreo nikad?

    Il’ je već bilo?
    Trebao korak?
    Možda je sasvim do mene došla,
    Al’ ja, za ugao skrenuo, gorak,
    a ona ne znajući – prošla.

    Možda smo celu jesen obišli
    u žudnji ludoj, podjednakoj,
    a za korak se mimoišli?
    Da. Mora da je tako


    Miroslav Mika Antić
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

  7. #27
    Citiraj Prvotno napisano od ZGabriel Vidi poruku
    ovo ti ne valja.






    PESMA ZA NAS DVOJE


    Znam, mora biti da je tako:

    nikad se nismo sreli nas dvoje,
    mada se tražimo podjednako
    zbog sreće njene
    i sreće moje.

    Po obrazima vetar me mlati.
    Čupa drveću žutu kosu.
    U koji deo grada da svratim?
    Dan je niz mutne ulice prosut.

    Vucaram okolo dva prazna oka,
    gledam u lica prolaznika.
    Koga da pitam,
    smešan i mokar,
    zašto je nisam sreo nikad?

    Il’ je već bilo?
    Trebao korak?
    Možda je sasvim do mene došla,
    Al’ ja, za ugao skrenuo, gorak,
    a ona ne znajući – prošla.

    Možda smo celu jesen obišli
    u žudnji ludoj, podjednakoj,
    a za korak se mimoišli?
    Da. Mora da je tako


    Miroslav Mika Antić
    hahahahahah gabi nije bitna veličina,nego učinak hahahahah

    a meni je Tin Ujević najdraži
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  8. #28
    Tko sam?Što sam?



    Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
    čiji pogled gasne u magli i memli,
    živio sam usput, ko da sanjam,
    kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

    I tebe sad ljubim po navici, dijete,
    zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
    zato usput, ko što palim cigarete,
    govorim i šapćem zaljubljene riječi.

    "Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
    a u duši vazda ista pustoš zrači;
    ako dirneš strast u čovjekovu biću,
    istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

    Zato moja duša ne zna što je jeza
    odbijenih želja, neshvaćene tuge.
    Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
    stvorena i za me i za mnoge druge.

    Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
    vezan protiv želje, utonem u sjeti,
    nikad neću da te ljubomorom gušim,
    nikad neću tebe grditi ni kleti.

    Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
    čiji pogled gasne u magli i memli,
    i volim te usput, ko da sanjam,
    kao mnoge druge na toj zemlji.



    Sergej A. Jesenjin
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  9. #29
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    Citiraj Prvotno napisano od ogledalce Vidi poruku
    hahahahahah gabi nije bitna veličina,nego učinak hahahahah

    a meni je Tin Ujević najdraži

    mislila sam općenito. ako malo tražiš, malo i dobiješ.
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

  10. #30
    SAM

    Slatko je biti sam

    Kao grčki fragment

    Ta misao može stajati

    Kao odvaljen kamen

    Otkinut od planine

    Sama za sebe može stajati

    Kao želja i kao san

    Onoga tko nikad nije sam


    Slatko je biti sam

    Ta stara misao

    Ne zvuči više tako

    Jednostavno

    Od kad za tebe znam

    Ne mogu biti sam

    Iznenada je teško

    Nepodnošljivo

    I zato pišem, pišem...


    Rafael Alberti
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  11. #31
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    a di ćeš Jesenjina u rano jutro? to mi je jednom netko recitirao...


    usput, nemoj stavljat više od dvije pjesme zaredom. uplašit će se čitatelji od toliko stihova.
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

  12. #32
    Citiraj Prvotno napisano od ZGabriel Vidi poruku
    a di ćeš Jesenjina u rano jutro? to mi je jednom netko recitirao...
    hahahahha,sitila sma se da smo imali iz Hrvtaskog u srednjoj o njemu i čitali pjesme,
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  13. #33
    Citiraj Prvotno napisano od ZGabriel Vidi poruku
    mislila sam općenito. ako malo tražiš, malo i dobiješ.
    meni dosta svega po malo,i ja zadovoljna hahahahaha
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  14. #34
    Kad

    Kada sreća za sobom zatvori vrata...
    ...a krivnja grudi pritisne...
    ...shvatit ćeš kako se tvoje laži...
    ...ipak nisu mogle sakriti od istine...

    Pitala si me da oprostim...
    ...za bol koja se nije mogla spriječiti...
    ...rekoh kako nisam navikao...
    ...od iste oprostom se liječiti...

    I da nebrineš...
    ...jer svaki kraj rodi novi početak...
    ...samo onaj koji si ja priželjkujem...
    ...jako je, jako rijedak...

    Kad tuga povuče na dno...
    ...a slika izblijedi svoj sadržaj...
    ...svrstati ću suze...
    ...pod svakodnevno potrebiti podražaj...

    Pitala si me kako je moguće...
    ...nekome iz života nestati...
    ...isto rekoh sam se pitao...
    ...kad si me uspjela voljeti prestati...

    Ali nisam brinuo...
    ...jer svako je zlo za neko dobro...
    ...samo more kojim trenutno plovim...
    ...nit je mirno, nit je modro...

    Ivan Jukic
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  15. #35
    Kad pribrojim poraze...

    ...svim mojim pobjedama...

    ...ne preostaje puno...

    ...za prostor koji omeđuje rama...

    Tek jednobojna pozadina...

    ...karikaturni stil...

    ...otužnog lika...

    ...obučena u hlad i iznošen til...

    Kad premotam film...

    ...i izbacim neke prizore...

    ...ne postoji logika...

    ...kojom bi okarakterizirao moje izbore...

    T...ek sjena minula vremena...

    ...dokazuje kako sam pogriješio...

    ...onoga trenutka kad se na tvoj osmijeh...

    ...nisam nasmiješio...

    I. Jukic
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  16. #36
    Voljeti se otvorenih očiju

    ..glavna će prepreka uvijek biti to što ne znamo biti prisutni u samima sebi.
    Kako da budemo prisutni na mjestima na kojima ne želimo biti prisutni?
    Kako da budemo prisutni na mjestima od kojih samo želimo pobjeći?
    Ta mjesta koja mrzimo mjesta su na kojima nikad nismo naučili biti, situacije
    u kojima nam nitko nije pokazao kako da se suočimo s njima, nego smo naučili bježati od njih.
    Moramo razvijati sposobnost da opet budemo ondje.
    Ako možemo biti prisutni u toj boli, u kojoj nikad prije nismo bili, počet ćemo nalaziti svoju snagu.

    Jorge Bucay
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  17. #37
    Stari lisac mirr.or avatar
    Datum registracije
    Oct 2011
    Lokacija
    na kauču :pink
    Poruke
    10,093

    M. Antić * Epitaf za obmanute

    Kad umrem,
    tako mi je žao što će mi obući frak
    i zadenuti u rever cvet umesto rane,
    a ja sam za života
    sa vojničkih košulja uzimao kroj.

    Zar niste primetili da mi se oči
    nežnije od aprila
    duboko negde u vidicima
    večito potmulo dime!

    Ja sam onaj neznani junak
    koji je bezbroj puta s vama odlazio u mrak
    i ponovo se vraćao u svaki živi stroj
    od Termopila do Hirošime.

    Dobro zapamtite ovu koračnicu
    sastavljenu od reči pomalo prljavih i modrih.
    Hteo bih da se ona zarije u vaše srce
    kao bajonet u vojničke živote.

    Ja sam sadio groblja u travi
    i iz kalpaka srkao čorbu na Odri;
    ja sam Evropu kupio za jetrenu paštetu,

    a ujutro joj pucao u trbuh od sramote.

    Dobro zapamtite ovu koračnicu.
    Ja sam nosio brnjicu od bodljikave žice
    i pevao i smejao se
    ponekad i polulud od bolova.

    Ja sam bio kapela,
    ljuljao sam se obešen i žut na raskršćima
    i zvonio kao zvona celog sveta sam.

    A danas,
    samo sam obična kožna vreća puna kostiju
    i sećanja
    i olova,

    ali bar znam da me niko neće prevariti
    jer suviše znam.

    Kad čujem tišinu,
    zatvoriću se u sobu i jaukaću.
    Tišina je zločin s predumišljajem,
    topla i meka omča licemerja oko vrata.

    Tišina je lirska međuigra za fabrikovanje dece
    i dvoličan način da se čovek izleči od straha
    i pokuša da bude još jednom jak.

    Samo,
    ja više nemam hrabrosti za takvu ljubav
    zbog koje ću ponovo ići da ubijam
    mrtve vojnike iz poslednjeg
    i pretposlednjeg rata.

    Dobro zapamtite ovu koračnicu.
    Hoću da vam se zarije duboko u gola srca
    kao usijana zvezda u avgustovski mrak.

    Ja,
    koji sam nekad zubima srljao
    u zadimljene godine
    i šakama vidike deljao i dero,
    ja,
    koji sam nekada mlatarao vetrenjačama udova
    i gromko pevao velikim poderanim ustima,
    taj isti ja,
    danas,
    samo sam mali,
    žalosnosmešni,
    neregrutovani heroj,
    osuđen da raspredam paučinu svakidašnjice
    svojim rapavim prstima.

    Ismejaće me
    ako gospođu mater,
    bože mi oprosti: trudnu,
    uhvatim za ruku i odvedem na bal,
    da bi buduće bebe bele od mleka i zuba
    naučile na vreme dvoličnost ove igre
    u kojoj se gomila uskomešala.
    Izrugaće se
    što ne razumem ovu svilenu tugu
    i ovu svilenu ljubav,
    i što od iste duge krojim i šal
    i vešala.

    Da su bar zadimljene davne godine,
    ne bi imalo šta da se objašnjava.
    Reklo bi se: bio je,
    pa šta,
    - bar zore na njega liče.
    A ovako sam penzionisani budilnik
    koji uvek zakašnjava
    iako srljam da prvi svitanja otkukuričem.

    Ponekad mi se još u očima
    usire daleki vetrovi što zaudaraju na pokolj,
    zar niste primetili,
    usire se davni riđi brodolomi,
    pa lomim sanjive ruke od bola i od želja.

    Tu neće moći da pomogne nijedan očni lekar:
    nama su duše razroke jer gledali smo široko,
    široko kao kraj u kome su nas okotile
    matere naše ružne i voljene
    zelene od loze i kiša,
    žute od sveća i ćutanja,
    i plave od uspavanki i veselja.

    Šta ću ja u ovoj tišini
    kad sam za nemire stvoren?
    Šta ću tu gde je ljigavo
    od negovanih ruku?

    Sunce mi se kao svrdlo uvrće u potiljak
    i poslednji se osmeh od moga daha zborao.

    Sad i ako tuku
    - drukčije nekako tuku,
    i nijedan mrav nije postao orao,
    mada je dosta da samo poželi
    i postao bi orao.

    Nema više oluja.
    Reke odevene u kičme od mulja,
    u bedra od riba,
    odevene u trbuhe od algi,
    ravnodušno teku.

    Nema više oluja
    u krvi žutih trava
    i grana nad bivšim brzacima.

    Šta mi vredi da izvirem
    i svake noći sanjam da ću odlutati nekud,
    kad sam izgubio ušće,
    pa se smušeno osvrćem i kotrljam preko obala
    pod nebom
    preoranim sunčanim zracima.

    Pokusao sam najiskrenije,
    ali ne razumem se u kamenje što miruje
    i to mi je sva krivica.

    Možda sam samo zbog ljuljaški imao obraza
    da ostanem
    ovom svetu u gostima.

    Inače,
    šta ću ovako divno lud sa ovih 25 ptica
    u mojoj krvi i kostima?

    Možda postoji nekakva molitva koja sve rešava
    i sve oprašta.
    Možda i u kockama uzidanim u drumove
    živi nekakav nemir neprestan i dug.

    Ali šta ćemo kad nas ima i ovakvih
    koji uvek ponovo moramo da cvetamo
    kao bašta
    od aprila do septembra,
    pa onda opet ponovo tako,
    i ponovo,
    i ponovo u krug.

    Šta ćemo
    kad smo se mi trudili sve da razumemo
    a nismo sve razumeli?

    Šta ćemo kad smo pošteno navlačili bezazlene grimase
    na oljuštena lica?

    Šta ćemo
    kad smo silom u sebi davili grmljavine
    i šumeli,
    ali nakazno šumeli,
    nepromišljeno razapeti između račundžija
    i samoubica?

    Da su mi opet one stare, zadimljene godine,
    lako bi mi bilo da se igram ludosti
    i drveću u kosu vezujem duge.

    Ili da širim ruke neka se slapovi neba
    na mene s urlikom ruše.

    Svraćao bih u jednu divnu krčmu
    na drumu odavde do tuge
    gde su stolovi burad baruta,
    a gosti smeju da puše.

    Javno bih okolo pričao da sam toranj,
    da strah za oblake značim,
    i trčao bih niz polja
    da se s matorim šumama rvem.

    Uopšte,
    lako bi mi bilo da se igram ludosti
    i u sve dane žmureći zakoračim,
    pa posle,
    kad se osvrnem,
    da pljunem na katastrofe
    koje su pretile da me zgaze i smrve.

    A ovako,
    u meni sve vreme škrguće
    jedan neugledni Don Kihot
    i ja bih večito da se borim!

    A trube su pretopljene u čajnike.
    Sad ponovo samo violine sviraju.

    Svake večeri tempiram krevet i budilnik
    i opet nikako da izgorim,
    jer i mine su postale starije i pametnije,
    pa prvo dobro razmisle,
    a onda – ne eksplodiraju.

    Pustite neka za mnom kao slučajno
    mašu zelene ruke granja.

    Pustite neka na mene pljušte svetovi.
    Moram da kisnem ovako nerazuman.

    Oprostimo se od nekih stvari običnim gestovima
    i odlutajmo bez osvrtanja.

    Sačuvajmo oči za nove neke svetlosti
    što se ljušte kao cvetovi
    iza prvih šuma.

    A kad me budu proneli
    govoriće se kako je umro jedan jablan
    koji je svakog jutra brstio visine,
    pa je svu njušku zvezdama pozlatio.

    Ispašće
    kao da nisam živeo do bedara u mulju
    u barama zelenim.

    Najzad:
    ako izbrojimo na prste,
    - svima se isto hvata.

    Mojsije,
    onaj što je rasklapao mora
    i izmišljao obećane zemlje,
    zakonodavac i pesak
    i ukrotitelj hlebova,

    Odisej,
    onaj što je svisnuo od zevanja i dosade
    kad se vratio,
    i ja,
    - svi mi smo na kraju pošteno udešeni.
    Izmisliće da smo vodili drvorede,
    a bili smo samo procvetali čiviluci
    za sušenje odranih koža.

    Izmisliće da smo u dahu nosili svežine,
    a bili smo ustajali u svojoj nespretnosti,
    odeveni u nakazanu koru.

    Ništa mi nismo uticali na jutro
    da se ne presijava kao oštrica noža.

    Živeli smo,
    i sa životinjskim smislom za praktično
    organizovali zanimljive programe
    za telad koja čekaju,
    dok smo odraslima vezivali za gubice
    korpu ćutanja
    uoči poslednjeg velikog crvenog mukanja
    u zoru.
    wannabe navijač, 50 +/-, 0 +/-

    there are two things a man cannot hide; that he is drunk , and that he is in love.

  18. #38
    Citiraj Prvotno napisano od mirr.or Vidi poruku
    Kad umrem,
    tako mi je žao što će mi obući frak
    i zadenuti u rever cvet umesto rane,
    a ja sam za života
    sa vojničkih košulja uzimao kroj.

    ...............
    ovaj se pošteno oznoio dok je toliko napisao
    Posljednje uređivanje od mirr.or : 02-02-2013 at 17:51 Razlog: citat...preglednost...
    ZALUD HEROJI POVIJEST PIŠU ,
    JER NAĐU SE ONI ŠTO ISTINU BRIŠU DA HERCEG BOSNA SINOVE JE DALA A DANAS JOJ NEMA NI RIJEČI HVALA !!!!
    HERCEG-BOSNO SUZO MOJA ZEMLJO BEZ SPOKOJA !!!

    http://www.youtube.com/watch?feature...Czx_uWqo74#t=0

    http://www.youtube.com/watch?v=leNFPy5HOxU

    http://www.youtube.com/watch?v=5veX-SqhXdA

  19. #39
    Stari lisac mirr.or avatar
    Datum registracije
    Oct 2011
    Lokacija
    na kauču :pink
    Poruke
    10,093
    Citiraj Prvotno napisano od ogledalce Vidi poruku
    ovaj se pošteno oznoio dok je toliko napisao
    priznaj, preskakala si djelove dok si čitala.
    wannabe navijač, 50 +/-, 0 +/-

    there are two things a man cannot hide; that he is drunk , and that he is in love.

  20. #40
    Vlastelinka ZGabriel avatar
    Datum registracije
    Mar 2012
    Lokacija
    čudesni oblaci
    Poruke
    19,261
    Blog Entries
    4
    jao, epitaf je mnogo težak za čitanje.
    Ti nisi ono što jesi sad, nego ono što tek možeš biti! Ti si trenutno žir, ali smisao tvog života je biti hrast! ~ T. Ivančić

    יֵשׁ מֵאַיִן

+ Odgovori na temu

Pravila pisanja poruke

  • Ne možeš otvoriti novu temu
  • Ne možeš ostaviti odgovor
  • Ne možeš stavljati dodatke
  • Ne možeš uređivati svoje postove