Aleksa

U produkciji Muslimanske televizije Igman već duže vreme prikazuje se emisija “Defter hefte” autora Fatmira Alispahića, u kojoj autor komentariše aktuelnosti. U 84. izdanju emisije u temi o protekloj poseti Pape, između ostalog je rekao, citat:
“Šta su odjeci tog papinog gostovanja i zijareta? Zanimljivo je eto što je on progovorio oko Međugorja pa napravio cirkus oko tog što se Gospa, bajagi, ukazuje. Pa je cirkus napravio oko tog upravo što je Gospa, biva, najavila u kol'ko sati će se prikazat'. Jedino je trebalo reć' je li najavila putem fejsbuk profila da će se prikazati u tol'ko i tol'ko sati“.

[video]https://www.youtube.com/watch?v=5xz_yBWU-AI[/video]

Na stranu što Fatmir govori o Papi kao o nekome ko pravi cirkus, ne smatrajući da se tako vređa najveći hrišćanki autoritet, dok u samo par sekundi kasnije izražava žaljenje što Reis nije ispoštovan dodelom stolice u prvom redu prilikom jednog Papinog obraćanja. Tako je “biva” uvređen Reis i islam u celini.
Bitnije je nešto drugo. U nekoliko rečenica, dakle, o drugoj najvažnijoj ličnosti hrišćanstva, Mariji Bogorodici, govori se posprdno, sa podsmehom, rečju – karikaturalno.
Prošlo je izvesno vreme od prikazivanja emisije, a nisu zabeležene bitnije reakcije na ovakav govor. Hrišćanska javnost u BiH, i u svetu, nije se žalila da je uvređena, nisu zabeležene osuđujuće izjave crkvenih zvaničnika, nisu zabeležene demonstracije ili pretnje televiziji MTV Igman i drugim medijima koji su emitovali emisiju. Niko nije uputio ružnu reč samom autoru povodom emisije. Verovatno, osim ovog teksta, neće biti reakcija koje primećuju karikaturalan govor o Bogorodici.
I ovde se praktično nema šta dodati, jer nije učinjeno ništa to bi kršilo zakone jedne građanske države. Građanska država razlikuje se od drugih po tome što svojim ustavom pozitivira korpus ljudskih i građanski prava. Među građanskim pravima je sloboda govora iz koje proističu derivirana prava kao što su sloboda medija, sloboda mišljenja i pravo na kritiku. Sloboda medija opet uključuje i pravo na karikaturu i podsmeh, pravo na kritiku svega što je objavljeno uključujući razne životne, političke i religijske filozofije. Onaj ko koristi to svoje pravo, u ovom slučaju Fatmir Alispahić, ne sme ni na koji način biti sankcionisan zbog toga što ga je koristio. U građanskom društvu, pojedinac sa njegovim pravima i slobodama su svetinja, i dostojanstvo pojedinca nije dozvoljeno vređati, ni verbalno a kamoli fizički. S druge strane, religijske filozofije nisu pojedinci, nisu ljudi i nisu građani, pa građanska država nije dužna da sprečava kritiku istih pa makar kroz karikaturu i podsmeh. A nije dužna da brine o osećanju onih koji se osaćaju uvređenim zbog činjenice da neko, koristeći svoje pravo na slobodu mišljenja, govora, kritike i sl. kritikuje njihova uverenja ili im se čak podsmeva.
Sve bi bilo u redu sa ovim građanskim principom, da u BiH ne postoje tendencije njegovog suzbijanja. Osim hrišćanske, u BiH postoji isto toliko velika muslimanska javnost koja sasvim drugačije reaguje na pojave korišćenja prava na slobodu govora na način koji uključuje kritiku i karikaturu važnih ličnosti islamske religije. Verski muslimanski lideri, iako načelno osude nasilje izazvano karikaturama i kritikom islama, ipak ne propuste da negoduju, da demonstriraju uvređenost zbog toga što neko zakonito koristi svoju slobodu govora na odgovarajući način. Neki koji nisu lideri, znaju i da priprete i uvrede svetinju građanskog društva –pojedinca koji je koristio svoje slobode na „neodgovarajući“ način.
Očigledno je da se radi o dve različite životne filozofije dveju velikih religijskih zajednica. Jednu karakteriše uvredljivost koja se može izbeći suzbijanjem građanskih sloboda, drugu karakteriše tolerancija pojava koje bi ona prva protumačila kao uvredljive. A svetionik građanskog društva je tolerancija tuđe slobode, pogotovo slobode govora. BiH je, na sreću, politička zajedinca zasnovana na građanskim pravima i slobodama. Velika većina građana u BiH to prihvata, doduše neki iskreno, neki ne.