Sklon vrimenu svakom u nesklono vrime
ne vraćaj se, imenjače, iz naše Priče
bolje ti Oluja, u Sahari potop.
Ne javljaj se nimoj gluhači što viče
crvenoj krmači što ždere svoj okot.
Sa zida Zidari brišu naše ime.

Znaj, dok Šimić spava, izdaja ne spava
izpod svake riči drima sklupčan Garac;
ne daj im se, bolan, produži mi muku.
Tvoj je strpljiv narod Isusov magarac
priko kog se danas bisni konji tuku.
Što skuplji glavari, jeftinija glava.

Ne idi, Radiću, gűdi koja gúdī,
ne odlazi, Petre, u Novigrad jurve
ne daj nas, Stipane, Fatihu na pladnju.
Mužkare su to, istospolci i kurve
oštri berači što priespavaše sadnju.
Za vas Sudac moli, al sudija sudi.

Danas Gospin kip je krvlju proplakao
mrtvi će nam opet ostati bez glave.
Al sotonskoj svići doć će zora kraja:
mi gorimo dok se prvi pivci jave
i razprše kurve iz zemaljskog raja.
Osuđeni na raj prođu kroz pakao.

Ante Kraljević