Portal - Lelek Brune Esih

Evo sad ću sjesti za stol
da pred vas istresem svoju bol
Čuđenje svoje i svoju frku
namjestit se fino, ništa na trku

Evo sad se fino namjestih
ako ne znate, zovem se Bruna Esih
Il' zovite me samo Bruna
ta neće mi spast sa glave kruna

Dakle zašto sam pred vas sjela
nešto sam vam kazati htjela
Nisam mogla doći do riječi
sad me zaista ništa ne priječi

Ovdje mogu slobodno pričat
derat se galamit možda i kričat
A tamo realno nisam stigla
niti ruku za riječ podigla

Ne možeš čovječe do riječi doć
mogla sam se samo ustat i poć
Sjedila sam sjedila, dugo sam sjedila
čovječe zamal nisam osjedila

Taman kad hoću da pustim glas
pomislih sad je pravi čas
Ruka mi mikrofonu klizi sve bliže
kad ono Pernar pločicu diže

A šta je ovo više jebate
ženu da priča pustit trebate
Dajte nas malo sebe spasite
di je taj botun di se gasite

I ja se normalno opet zavalim
da mu puknem trisku il se zahvalim
Al neću se ja predat bez borbe
laćam se svoje brendirane torbe

Iz nje vadim svakakve trice
ma neke obične ženske sitnice
Češljići, pomade, ogledalce
da ne primjete, prvo vrtim palce

Onda sve kao neću
okolo gledim jel se okreću
Primjetih nisu, sjede mirno
nitko prema meni nije ni virno

Samo slušaju onu budalu
i bacaju samo poneku šalu
Netko se češe a netko zijeva
nekome od smjeha suza lijeva

Prestajem odmah vritit palce
u ruci mi se stvori ogledalce
Malo se gledim, jezikom puckam
i lagano prstima po stolu kuckam

Jedan pa drugi kut usana
šit, tu je šminka malo razmazana
Upijam usnama karmina žar
malim prstom popravljam stvar

Vraćam stvari nazad u torbu
e sad stvarno spremna za borbu
Kad ono čujem Miru Bulja
iz njega misao kulja li kulja

A šta je ovo opet on
zasjeo čovjek pravo na tron
Ko da je kupio cijeli sabor
na čelu mi se pojavi nabor

Ljuta sam bjesna kao ris
po stolu tražim neki spis
To kao a nema veze
a onaj Bulj veze li veze

Odmah se hvatam male rašpe
dok Miro što ima brzo saspe
Ljutito povlačim preko noktiju
baš me briga nek me i otkriju

Dok rašpa lagano nokat grebe
usredotočena samo na sebe
Jebate al viče onaj Bulj
Ko da mu netko stao na žulj

Prastade i on, odahnem glasno
sad ću i ja nije još kasno
Nitko da se sad nije mako
spremam se ustat, popravljam sako

A piši opet propala stvar
repliku opet ima Pernar
Pa ljudi dragi šta je ovo
pa kako čovjek ne bi psovo

Ne smijem psovat ja sam dama
u saboru si, nisi sama
Pogledaj samo šta je tu ljudi
sjedi tu i mirna budi

Doć će tvoj red ništa zato
a kažu i da je šutnja zlato
Manji je rizik nokte rašpat
pružit ruku, nekog potapšat

Al moram nešto, nešto malo
da vide da mi je kao stalo
Realno nije i baš me briga
al ne smi ispast da sam ljiga

Evo ga sad je došlo vrijeme
za moje priče i poeme
Tišina glasna dvoranu para
rekoh u sebi, diž se stara

Sad im reci sad im kaži
malo muljaj malo i laži
A vidim I Bulj i Pernar šute
jebate kao da nešto mute

Ne šute oni tako bezveze
čudno da jedan od njih ne veze
Cijeli dan se oni na gase
A sad im nemoš čuti glase

Al nema veze nek se nose
lagano popravljam ruse kose
Zatežem sako da fino pasuje
jebate ovo već se glasuje

Pa kako, zašto, a govor moj
nema glasanja, stani, stoj
Lamatam rukama, dajem mote
pa ovdje me nitko ne šljivi jebote

U čudu se padam u svoju stolicu
s lijeva i zdesna vidim dvojicu
Ni časa jednog oni ne časuju
stisli botune i izgleda glasuju

I ja onako u čudu sva
koji botun, koji? jedan il dva?
Crveni, bijeli il zeleni?
ovaj je pravi čini se meni

Izbacim jezik i botun stisnem
a došlo mi je da bjesno vrisnem
Baš sam ono kao pokisla
Al izgleda pravi sam botun stisla

Glasala Bruna glasala ZA
Ko oni ispred i ona iza
Nisam tu falila, ma kakvi, naprotiv
pa neću valjda glasati protiv

Žao mi samo što nisam pričala
biračima svojim se ispričala
Možda sad neki psuju i viču
al nema veze složit ću priču

Sjesta ću za comp i napisat status
i onda polako pasus po pasus
Htjela sam reći al nisam stigla
jesam ih dobro na foru digla

Lajkaju status šalju mi puse
uzdaj se u se i svoje kljuse
Prodah im priču kao od šale
pričicu malu za pačiće male.