Strah od križa 10.dio

Dolazim kući i prvo što radim je da se bacam pod tuš. Dugo skidam sa sebe sav onaj skoreni znoj i smrad. Izlazim iz kupaone i osjećam se ko preporođen. Mater se potrudila i napravila kraljevsku večeru, ja uzimam nešto na brzaka, pregrizem na dvoje-troje i spremam se. Ne mogu izdržati u kući , crvi su mi u guzici, fali mi moje društvo s terena. Mater me zaustavlja i prenemaže se..

- Čim dođeš, odma' iđeš...nemam te vrimena ni pogledat kako bog zapovida..

- Dobro je bona..de..

Nabacujem jaknu na sebe, poljubim je i brišem..ne da mi se sad raspravljat s njom, ulazim u auto i odlazim. Vozim se do centra sela. Tamo je koncentrirano par birtija gdje se po cijeli dan karta, šegači i raspravlja o ratu. Kao u malom kosmosu, zbrkanom i nepredvidljivom. Ulazim unutra, i odmah me zapuhne oblak dima od cigareta, neobuzdani smijeh i galama. Sve je puno poznatih faca. Barba se nadlaktio na šank, u elementu je, zabavlja par seoskih zgubidana oni mu plaćaju piće a on im priča priče..

- I tako ti ja nabasam na curu u kući..ona i mater same..a ne znaš koja je pametnija..- posprdno se smije

- Ma daj...šta nisu pobigle..a kuća na prvoj crti..

- A nisu pobigle...veli meni mlađa...nisam bižala jer sam znala da ćeš me ti doć spasit..a mater joj potvrđiva..- ceri se on..

- Ozbiljno...to kaže...e lude li su..

- Ja se razbaco po kući ko paša..a ona me dvori..te kava, te rakija, te kolači....ja reko nosi mi te kolače s očiju...daj štagod konkretno..a mater je gura..- de bona..posluži momka..

- hahahaha......- smiju se zgubidani

- I mater otišla kao spavat...a ova se počela privijat uza me...veli.. ti si moj princ na bijelom konju...

- Je li čemu..

- Ma gabor samo taki...ima grbu na leđima - Barba radi gadljivu facu-..ja je pito jel' joj to treća sisa naresla..

- A jesi pokvaren..

- ..muč' tamo...ja joj kažem..kani me se ženo božija..ja sam konj..princ je davno pogino'...

zgubidani se pljeskaju po koljenima, dave se od smija, grle Barbu....naručuju ture..ja prolazim pokraj njih..Barba me klima glavom- Di si momčino- ja mu otpozdravljam i sjedam za stol gdje Jablan i Zenga kartaju belu s nekim momcima. Galame i psuju, predbacuju jedan drugome za greške u igri, neko ko ih ne poznaje..mislio bi..sad će se potuć. Gube i to ne mogu podnijeti.


- Pa kako se to škartaš..

- Dobro sam se škarto..triba si vuć sve adute i doć meni u crno..i štigla ko kuća..

- Škarto si mi crno glupane..

- Jesam al zadnje ...kad mi je samo to ostalo..

- E jebiga nisam skonto..

- Znam da nisi..nemaš pojma ..ne pratiš..ajde ko dili..

- Jablana je dilit..

- Ajde sokole..bog ti pamet prosvitlio..


Počinje dnevnik, u birtiji nastaje muk..svi prestaju s galamom, muva se čuje, očekujemo vijesti s bojišta, u Hrvatskoj se ništa posebno ne događa, čekamo bosanska ratišta. Javljaju da je u Bugojnu teško, tamo je zagužvalo prije dan.-dva i vode se borbe u gradu, naši izgleda puše žestoko..

- Gotovo je...

- Odjebali su karijeru..

-.. biće veselo...

- ..biće tužno..

- A je ga pušimo..di god se zapali..

- Taki' nam je horoskop..

- Ko nas jebe..kad smo u kurcu..

- Ajde dili..šta sad..triba završit partiju..

- Jebala te partija..

- Jel komunistička..

- .. ne seri..dili..

karte šuškaju po stolu, u birtiji i dalje muk, neki se sašapljavaju, mrtvačka atmosfera, voditelj se prebacuje na lakše teme, idu reportaže sa nekih državnih sastanaka, citiraju se titule i zvanja a na spomen "čuvara državnog pečata" Jablan se odvaljuje od smija..Piska i trese se..

- E da mi je znat šta taj čuva..

- Pa pečat budalo..jesi gluv..

- Pa nije pečat zec..neće pobić..

Zenga važno diže prst u zrak ozbiljan..

- On čuva pečat..al ima jedan što njega čuva..

cijela birtija se ponovo trese od smijeha, svi su zaboravili na crne vijesti. Opet galama, vika i dobacivanje. Sve se vratilo u normalu. U birtiju upada par cura, mlade su i vesele, kao da je život ušao s njima u birtiju..sjedaju za stol, odmah vade cigare, pripaljuju, požudno uvlače dim a onda se naginju jedna drugoj i nešto šapću na uho, pa se onda smiju, zabacuju glavom i glasno nešto potvrđuju, govore cijelim svojim tijelom, prpošne su i neopterećene. Sjede tako par minuta i onda dozivaju..

- Barba...ajde malo do nas..

Barba se diže, ostavlja zgubidane i sjeda za njihov stol, one ga odmah zaskaču, naginju se prema njemu i nešto šapću, on se mršti pa onda zažari očima, nešto im glagolji , one se smiju, on veze, one se zakratko uozbilje, slušaju ga, onda praska smijeh ponovo..on ih gleda smijulji se...i tako prolazi cijela večer..

Osjećam umor..fali mi sna...dolazim kući i bacam se u krevet...