• Strah od križa 8.dio






    Diva je došla kući uznemirena i u strahu. Znala je za Tahirovu naglu narav i neobuzdanu ćud i znala je da neće odustati. Kao što je znala da neće popustiti ni ona. Dvije suprostavljene tvrdoglave naravi, dva ovna na brvnu..jedan jak i sion zaštićen silom i ugledom, drugi bez prava i bez zaštite al spreman na sve pa i na žrtvu..dva nespojiva pola, dva svijeta tako blizu a tako daleko, izrasli jedan pokraj drugoga a udaljeni kozmičkim bezdanom..

    odlučila je sve ispričati ocu..

    Luka je u nemoći kršio prste...znao je da se namjerio na silu, na silnog Tahirbega- Kopčića o kome se čulo mnogo dalje od ubogog ramskog kraja..sve tamo do Stambola, znao ja za oca mu Džaferbega neumoljivog i nemilosrdnog bega, znao je da se on mali i ubogi kmet, kršćanin ne može ni na kakav način suprostaviti toj sili a da ne plati glavom i on i cijela mu obitelj. Grozničavo je vrtio misli po glavi i jedino mu je jedno padalo na pamet..zatražit će pomoć od svog age Arslanage Zukića,..dobar je čovjek, razumiće ga, k tome aga je..iako nije ni blizu Džafer begu ni po ugledu ni po snazi, njegova riječ može pomoć, cijene ga age a i begovi ga znaju..nije repa bez korena, a i voli Divu prirasla mu je srcu, pomoći će joj ako ikako može.. davno su se on i Arslanaga skumili..

    Arslanaga ga je saslušao i zabrinuto vrtio glavom..

    - Mladi Kopčić je pašče, ne sluša nikoga pa ni starog Džafera, biće teško kume...

    - Znam aga...

    - Silovit je ugursuz..ne preza ni pred čim..šta mu se oće to i dobije

    - Oće bit lijeka aga...

    - Nećemo se dat...Divu ću ja imat na oku...ovih dana...pa nek pašče proba..

    - Hvala ti aga..

    - Ti ajde sad kući..i pozdravi Divu..nek se ne plaši..

    - ' Oću aga...


    Leži Tahir na minderu ...nit jede nit pije danima..majka mu donosi šerbe' al on neće pa neće...ona ga milo pogleda, žalosno joj je gledati ga al nesmije ona starom Džaferu na oči, on i dalje bijesni i čibuči, rastjerava sluge, galami i viče sam sa sobom...ni Tahir mu ne smije na oči nit itko živ..sluge samo donesu jelo i pobjegnu od njegovog neljudskog bijesa...

    jednoga dana zovnu Džafer Tahira u svoje odaje a kad ovaj dođe sav ispijen i propao od nesna dreknu na njega..

    - Voliš li ti tu kaurku..

    - Babo..više nego sebe..ko Alaha..

    - Muč' pašče jedno...- dreknu bijesno na njega pa se smiri i nešto tišim glasom- Čija je vlahinja..

    - Luke Grabovca..iz Rumboka..

    - Je li ti kajela cura..

    - Otima se babo....neće veli vjeru pogazit..

    - 'Vako ćemo..ja ću je isprosit u babe a ti sedlaj konja i reci joj za ovo..

    Tahir priskoči veselo, poljubi očevu ruku i prošapta..

    - Hvala ti oče, hvala presvijetli beže..

    - Bjež' mi s očiju.. idi...al znaj, reci joj, mora se poturčit, mora bit po šerijatu, mora..zapamti..ako neće milom 'oće silom


    Tahir dojaha do Dive veselo i uznosito..ohrabren očevim blagoslovom, zaustavi konja i viknu djevojci ne silazući..

    - Dive jesi odlučila...

    - Beže..rekla sam ti..vjere pogazit neću..

    - Je li to tvoja zadnja..

    - Zadnja beže..

    Tahir je pogleda prijetećim pogledom, suzi oči i prosikta ljutito..

    - Sutra mi te babo prosi...bićeš moja ili crne zemlje....biraj..

    - Odabrala sam beže....reci babi da ne čini puta uzalud..


    Luka je vidio silu i ordiju koja se spušta do njegove kuće ...sva begova svita, teško natovareni konji, valjahu se niz strminu do uboge Lukine kuće, a na najkrupnijem konju koji se savijao do poda od tereta valja se stari Džafer koji jednom u pet godina zajaše konja, mora da ga je ljuta muka i nevolja natjerala..

    Stigoše pred kuću, sluge priskočiše i skinuše Džafera s konja koji othukivaše kao kakav zmaj, brišući znoj koji mu se slijevao s čela od ljetne žege, debljine i silne begovske odore koja ga činjaše još strašnijim i većim..

    Džafer viknu selam Luki..ovaj ga otpozdravi, sluge se povukoše desetak metara dalje...i Džafer i Luka ostadoše sami..

    Džafer othuknu dođe malo do zraka i pogleda na Luku

    - Prijatelju Luka.. pitaš se što sam ti došo u pohode..

    - Znam svijetli beže..

    - Dobro kad znaš...nisam od bijesa..već od nevolje..

    Luka je šutio..

    - Tvoja Diva je zapela za oko mom Tahiru...odgovaro sam ga..al on je zajogunio...nju pa nju..

    Luka je i dalje šutio..

    - Da skratimo priču Luka..došo sam isprosit Divu..u to ime - pokaza na pretovarene konje- Nosim joj tovar blaga...pa nek bude hairli i sa srećom..

    Luka podiže oči..i smože snagu..

    - Presvijetli beže..Diva se nije obećala Tahiru....ne treba joj njegovoga blaga..

    Džafer ga pogleda..

    - Luka...ti si kmet, kaurin..ja sam beg...tvoj gospodar...promisli..

    - Čovjek sam beže..i mi imamo dušu..

    - Slušaj kaurine...Tahir je spreman silom je oženit...- zastade malo- ili će se na Divi trava zazelenit..

    Luka opet obori oči..

    - Biće božja volja...

    - Tako Luka..

    - Tako beže..

    Džafer mahnu rukom slugama i oni ga posjedoše na konja. Sila i ordija se odvalja uzbrdo kako je i došla..a Luka ostade zdvojan sluteći na najgore...

    Brzo javi Arslanagi što se zgodilo a zato vrijeme Tahir čekaše oca i čuvši od njega vijesti bijesno ošinu konja, uze još jednog za sobom i odjaha put Vrana. Za njim se otisnuo Arslanaga na svom vrancu. Tahir dojaha do Dive, skoči s konja, uhvati djevojku za ruku i povika..

    - Uzjaši Dive..

    - Pusti me beže...

    - Dive jaši sedlanika..

    - Ni mrtva beže..

    Iz daljine se čuo topot konja u galopu. Arslanaga juri kao vjetar, već ga vide, Tahir se sav ustrepta i zavika..

    -Dive zadnji put ti kažem..jaši konja..

    - Zbogom beže..

    Tahir vadi jatagan iz bensilaha i zarinu ga djevojci u prsa nekoliko puta...isčupa nož iz djevojčina tijela, skoči na konja i pobježe u galopu.

    Za to vrijeme stiže Arslanaga, skoči sa konja i obujmi već obamrlo djevojačko tijelo iz kojega se cijedila krv u potocima a već polumrtva Diva pogleda ga umirućim pogledom..

    - Zbogom kume..

    Arslanaga ju uze u naručje obgrli joj glavu, suze mu potekoše niz obraze, ridanje provali iz njega kao bujica...

    - Kumo...nemoj kumo....nemoj cvite...- ridao je Arslanaga ko malo dijete držeći u naručju umiruću Divu..

    odjednom iz njega provali bijes. Škrinu zubima, oči mu zaplamtješe, spusti mrtvu djevojku na travu, poljubi je u čelo i zakle joj se..

    - Osvetiće te Arslanaga..kunem ti se dinom i Alahom..

    skoči na vranca, bijesno ga ošinu i pojuri za Tahirom..


    Stigoše se na jednoj ledini..uhvatiše se u hrvanje, dahću, okreću beonjačama, divlje i bijesno, Tahir sav u paničnom strahu, udarila mu pjena na usta, škripi zubima, ponestaje mu snage..Arslanaga ga obori na travu i kleče na njega..

    - Nemoj Arslanaga dina ti..dat će ti babo tri tovara blaga..

    Arslanaga izvadi nož od aršina i povika..

    - Nećeš babi doći na večeru..evo ti pozdrav od Luke Grabovca..nosi ti ga Arslanaga

    i zarije jatagan pravo u Tahirovo srce...Tahir samo okrenu očima, psikne i izdahne...

    Arslanaga bijesno isčupa nož, obrisa ga o rukav..i pljunu na mrtvog Tahira..

    Pred večer dođoše cure i mladići, opraše Divu od zgrušane krvi..iskopaše joj grob i sahraniše je na vrh Vrana. Luka je dugo nijemo klečao na grobu..sijede mu vlasi poigravaše na vjetru koji se s noću spuštao s planine.