• Sklon vrimenu svakom u nesklono vrime
    ne vraćaj se, imenjače, iz naše Priče
    bolje ti Oluja, u Sahari potop.
    Ne javljaj se nimoj gluhači što viče
    crvenoj krmači što ždere svoj okot.
    Sa zida Zidari brišu naše ime.

    Znaj, dok Šimić spava, izdaja ne spava
    izpod svake riči drima sklupčan Garac;
    ne daj im se, bolan, produži mi muku.
    Tvoj je strpljiv narod Isusov magarac
    priko kog se danas bisni konji tuku.
    Što skuplji glavari, jeftinija glava.

    Ne idi, Radiću, gűdi koja gúdī,
    ne odlazi, Petre, u Novigrad jurve
    ne daj nas, Stipane, Fatihu na pladnju.
    Mužkare su to, istospolci i kurve
    oštri berači što priespavaše sadnju.
    Za vas Sudac moli, al sudija sudi.

    Danas Gospin kip je krvlju proplakao
    mrtvi će nam opet ostati bez glave.
    Al sotonskoj svići doć će zora kraja:
    mi gorimo dok se prvi pivci jave
    i razprše kurve iz zemaljskog raja.
    Osuđeni na raj prođu kroz pakao.


    Ante Kraljević

  • Zadnji komentari

    Puntar2.0

    Najprije se pojavila prica da je upucan od dva mladica koji su utekli u sumu, a kako se cini to je... Idi na posljednju poruku

    Duvanjska 'Udbina

    Puntar2.0 on 22-08-2017
    Grunf

    Evo, propucan je Mamić u noge u Tomislavgradu. Iz ekstrema u ekstrem, ili mu dijele medalje ili ga... Idi na posljednju poruku

    Duvanjska 'Udbina

    Grunf on 22-08-2017
    sagitarius

    Školski opis papka, rekli bismo preispoljnog papka, zapravo papčine, ali da budem politički... Idi na posljednju poruku

    Duvanjska 'Udbina

    sagitarius on 21-08-2017
    Pero68

    Ime naselja Donja Mahala se spominje u maticama bar sto godina ranije, prema podatcima u maticama... Idi na posljednju poruku

    O promjeni imena Donja Mahala

    Pero68 on 21-06-2017
    west

    ali evo .. nedaju Duvnjaci medaljone tek tako :)
    ... Idi na posljednju poruku

    Duvanjska 'Udbina

    west on 20-06-2017
  • Zadnji postovi na forumu

    1981

    Hajduk-Crvena zvezda 26.3.1961 (1:0)

    Old photo

    1981 Danas, 01:24 Idi na posljednju poruku
    1981

    ajduk-Crvena zvezda 21.4.1957 (2:2)

    Old photo

    1981 Danas, 00:53 Idi na posljednju poruku
    1981

    Hajduk-Crvena zvezda 13.3.1955 (4:1)

    Old photo

    1981 Danas, 00:40 Idi na posljednju poruku
    Inkvizitor

    Jesu no onog tupana zaposlili na nekom Soroševom faksu u GrebZa.

    Izgleda da je i Albancima dopizdio..

    Jugodesničarsko-filosrpski šljam i ološ organiziran u stranke i partije

    Inkvizitor Jučer, 19:57 Idi na posljednju poruku
    1981

    Beograd, finale kupa Partizan-Rijeka 24.5.1979 70000 gledalaca





    Old photo

    1981 Jučer, 19:56 Idi na posljednju poruku
  • Zadnje teme na forumu

    Inkvizitor

    Oklopno mehanizirane snage JNA u ratu 91-95-ta

    Začetnik teme: Inkvizitor

    Malo, ne baš preopširno s druge strane ali svejedno zanimljivo za pročitat..


    http://www.srpskioklop.paluba.info/jna/u_ratu.htm

    Jučer, 12:35 od Inkvizitor Idi na posljednju poruku
    Grunf

    Holywin 2017.

    Začetnik teme: Grunf





    http://mladi.biskupija-varazdinska.h...aljevstvo/8432

    01-11-2017, 22:16 od Grunf Idi na posljednju poruku
    Inkvizitor

    Dramatična situacija u Herceg-Bosni i kako je promjenit.

    Začetnik teme: Inkvizitor

    Ne nije izbio rat. I nije zbog sinošnjih potresa. Ali da pojasnim. Otvaram temu ponukan sinoćnjim razgovorom sa jednim čovjekom. Pričam

    Jučer, 18:19 od west Idi na posljednju poruku
    Grunf

    Ne srljajmo kao guske u eurozonu!

    Začetnik teme: Grunf

    Uvođenje eura je kraj hrvatske monetarne suverenosti. Jesmo li toliko života izgubili da bi mirno predali svoju monetarnu suverenost?

    04-11-2017, 16:50 od skater Idi na posljednju poruku
    Inkvizitor

    Marija Selak

    Začetnik teme: Inkvizitor

    Poznata već pomalo iz emsijije "Peti dan" gdje ima okršaje sa Borisom Jokićem koji je organski ne podnosi i to ne može sakrit.

    27-10-2017, 14:00 od kiša Idi na posljednju poruku
  • The mystic Old School Hools-Interview Čata Grobar



    Intervju Grobar Čata.

    Do sada smo u rubrici sećanja obično imali priliku da se dodirnemo nekih legendarnih igrača, prisetimo velikih utakmicaodnosno gostovanja i grobarskih avantura.
    Ovaj put vraćamo se u osamdesete godine i vreme kada je Jugoslaviju zahvatio pravi
    navijački bum. Zastave na štapovima koje subile simbol sedamdesetih, uveliko su bile zabranjene zbog zloupotrebe drvenih motki.U maju 1988. ekipa Grobara sa Banovog Brda napravila je prvi barjak. Današnje generacije kojima je sve na dohvat ruke, moraju da shvate da tada, to nije bio ni malo lak poduhvat. Ovo je dakle priča o prvim grobarskim barjacima koji su se zavijorili na jugu predkraj sezone 1987/88. ispričana iz prve ruke.
    Da bi se o svemu stekla realna slika, vratili smo se još koju godinu unazad.

    IP: Mnogi stariji navijači ističuda je prva prava navijačka ekipa koja
    je gostovala u Beogradu bila Veronina i da su tada pojedini Grobari imali kontakt sa njihovim vođama.

    U septembru 1983. Veronezi su došli u Beograd (igrali sa komšijama) a jug je i posle
    toga bio u izrazito engleskom fazonu. Dobio je šarenilo Veroninim zastavama ali je to
    i dalje bio stil „šal, grlo, dlan“. Moja generacija nije bila nikakav faktor na tribini,
    bili smo klinci ali su nam stariji javili daobavezno dođemo jer su neki ostvarili kontakt sa njima. Kada smo ušli na jug tribinaje već bila žuto-plava i bilo je dosta naših tu. Veronezi su tada već nosili jakne koje će tek par godina kasnije kod nas postati hit,fajerke! Nekako su nam bile čudne ali i nanjih smo se brzo navikli. Imali su jako dobre šalove i bukvalno su nas okitili njima kasnije, a ja sam dobio zastavu, dva šala i kapu. Najbolji su im bili šalovi Helas Verona koji su bili totalno u engleskom fazonu i fantastičnog izgleda. Nije istina dasmo im mi išta otimali, ljudi su bili oduševljeni što smo došli sa njima i sve sunam rekvizite poklonili. Mi smo njima davali one kupovne vunene šalove, crno-belesa resama, jer tada nismo ni imali druge.
    Jedino su kape bile sa natpisom Partizanali i to je nešto, bar da imaju uspomenu.
    Punio se stadion tako da je prostora bilo sve manje a konstantno su se neki likovi koji su navijali za domaće kao zatrčavali ali su ih naši matori brzo vraćali na početni položaj. Posle su i besneli jer ih je ćelavi Fana dovodio do ludila! Nakon utakmice mi iz kraja krenuli smo kući jer su pubovi odvajali Veronine a matorci su ostali da idu sa
    njima do Slavije da ih isprate. Bili su zaista najbolja strana grupa koja se pojavila na
    našim prostorima do današnjih dana! Oduševila nas je njihova velika šetalica koju
    su imali i na kraju su nam je dali pa smo je razvili na prvom sledećem derbiju koji se
    igrao na JNA u oktboru i to iznad prvog ulaza (sada je to „stari jug“ na istoku). Okitili
    smo ceo jug u žuto-plavo i pevali njihovu pesmu „Verona, Verona, Verona“. Na tom derbiju neko iz Veronine ekipe bio je kod naših ugostima (taj kontakt vremenom je nestao), pa im je šetalica nakon tekme vraćena.

    IP: Šta je radio grobarski jug u tovreme?

    Na jugu su se pevale melodične pesme i navijanje je bilo vrhunsko. Velika šetalica
    Dragan Mance premijeru je imala protiv Nanta i ta je utakmica zaista bila odlično odrađena sa navijačke strane. Splićani, su u to vreme stalno palili baklje na gostovanjima iako su bili većinom malobrojni i redovno hapšeni zbog toga.
    Uvek bi upalili bar 3 baklje a taj se dekor pojedinim ljudima sviđao, pa je bilo pitanje vremena kada će to neko i kod nas početi da radi. Prve baklje na jugu na Marakani upalili su naši stari drugari sa Konjarnika i to na derbiju na kojem su ciganima pubovi uzeli baklje u tunelu rupe,u proleće 1988. (rezultat 1:1).
    Cigani su tada najavili strahovitu bakljadu ali su ipak upaljene bile samo baklje „šva-
    lera“ sa juga i to one koje im je poslala devojka iz Splita koja je to uradila zbog svog
    dečka Beograđanina. U to vreme nas par smo došli na ideju da uradimo barjak pet sa pet metara, kojim ćemo mahati na tribini iako su motke bile zabranjene početkom osamdesetih baš zbog Grobara koji su uvek vodili rat sa zapadom Marakane. Gani bi poveli,ovi sa zapada bi počeli da se raduju pa bi neki besni Grobar skinuo zastavu, izlomio motku, zaleteo se do zapada i gađao tamo.Možete da zamislite kako su se tek ostali obradovali i to je krenulo tako masovnoda su se na zapadu svi povukli do polovine tribine. Najgore od svega je to što su tu najbliže do juga većinom bili smešteni Grobari ali je u svakom slučaju bilo interesantno. Da se vratim na pravljenje barjaka u proleće 1988. Odlučili smo da to bude šareni barjak te smo napravili nacrt prvog ali se već u glavicama rodila ideja i za nove barjake. Kupili smo materijal i krenuli da prvi radimo u 2 etape. Pola na brdu a pola na brdu ali Petlovom. Uspeli smo da ga završimo do tekme sa Slobodom (5:2 za nas29.5.1988. a Vladislav Đukić postigao je tri gola).

    IP: Kako ste našli tako dugačku motkui kako ste je uopšte uneli na stadion?

    Ispred moje zgrade zasadili su neko drvećea jedno je bilo prilično tanko i odgova-rajuće, nije bilo puno krivo. Bio je maj me-sec i lepo vreme. Moj drugar Laci i ja marnu-li smo kevinu sataru i negde oko deset uvečepo lepoj i tihoj prolećnoj večeri odseklismo to drvo. Odjekivale su zgrade a kako i komšije znale da nismo normalni niko se nije ni bunio tj. pravili su se ludi. Trajaloje to dugo ali smo uspeli sve da završimo pa smo onda na tenane ogulili sve što smomogli ali je i dalje bilo debelo i teško smo mogli da navučemo barjak. Kako se utakmicasa Slobodom bližila morali smo da improvizujemo. Laci je imao orginal plastičnumotkicu od Veronine zastave, a ja neku šipkicu pa smo skratili drvo, na njega nadodališipku a na nju tu plastičnu dršku od manje zastave. To je funkcionisalo dobro ali jebio mali problem što se protiv Slobode svakako nije očekivalo više od 25.000 ljuditako da je bilo teško i prići stadionu sa našim „rekvizitima“. Uspeli smo da to nekako iz delova približimo stadionu i tek na poluvremenu ubacimo na tribinu. Doneli smo sve do naše šipke a da bukvalno niko nije,osim nas dvojice, znao da smo sve to pripre-mili. Potom smo izvlačili drvce ko će prvi da maše i ja sam pobedio. Mojoj sreći nije bilo kraja! Sve ostalo je već legenda...

    IP: Kakva je bila reakcija Grobara i kako se to svidelo policiji?

    Navukli smo zastavu na motku popeli se na šipku i počeli da mašemo. Ceo stadion
    je za trenutak zanemeo pa je onda došlo do eksplozije oduševljenja dvadesetak hiljada
    Grobara. Pošto je barjak najviše imao plave i žute boje na sebi automatski je počelo da se skandira „Čelzi, Čelzi“. Ipak naša mili- cija nije bila oduševljena njegovom pojavom pa su odmah došli po drugara i mene ali su svi skočili na njih a ostatak stadiona počeo da im zviždi. Uzeli su nam samo lične koviljke, popisali nas i dozvolili da se zabavljamo do kraja tekme. Tada su nam svi koji su imali želju da urade barjak prišli,među prvima drugari sa Konjarnika pa smo počeli da radimo zajedničke planove i da se družimo.

    IP: Vrlo brzo urađeno je još nekoliko barjaka.

    Već za par dana imali smo još tri barjaka a i ekipa sa Konjarnika je napravila dva tako da smo bili spremni za jesenji derbi da ih sve prikažemo i prvi njima mašemo iz kopa.
    Kupili smo materijal na Brdu i dali mojoj kevi da ga uradi prema crtežu koji smo nas
    dvojica nacrtali. Imali smo dobru foru pa su nam svi barjaci imali beli „nosač“ gde smo ubacivali motke. Ovaj drugi smo odmah uradili nakon Slobode a spremali smo se za derbi. Cigani su imali pet barjaka a mi smo hteli da uradimo koji više. Prvi derbi koji je dolazio bio je na jesen kod nas i bilo je vremena. Nakon ovog drugog barjaka uradili smo onaj crni sa belim krstom uokviren plavo žutim delovima Veronine zastave koji je tada važio možda i za najlepši barjak na prostorima ex-YU.

    IP: Kako se dalje odvijala situacija?

    Za utakmicu sa Dinamom iz Zagreba (krajem avgusta 1988.) imali smo spremna tri barjaka. Prethodno smo 7 dana ranije bili na gostovanju u Splitu gde smo nabavili narandžas te dimove a imali smo spremljen i prašak za beli dim od kojeg smo pravili u plastičnim ćašama dimnjake. Motke smo nabavili ovaj put profi, bili smo na jednom skladištu i našli šta nam treba. Jedino je bilo malo bezeveze što su bile crvene boje ali šta da se radi. Momci sa Konjarnika su uradili dva barjaka ali nisu imali motke tako da smo imali 5 barjaka a 3 motke. Jbg, dok smo bili u Splitu oni su uradili dva a mi dva a nijebilo mobilnih tada da bi se baš tako lako izdogovarali.

    IP: Kako je prošla tekma sa Dinamom?

    Sa klincima iz kraja nosio sam motke ka stadionu. Prilikom prolaska pored severa BBB su počeli da provociraju pa sam im ja uzvratio. Nije ih bilo puno kao u maju iste godine.
    Tadašnji milicioneri nisu imali sluha pa su me priveli zbog verbalnog prepucavanja
    tako da su klinci ostali izgubljeni jer generalno nisu imali pojma šta treba da urade
    i kako da unesu motke jer smo mi to unosili„svojim kanalima“. Na sreću, naleteli su na nekoga iz „centra za ove kombinacije“ pa su motke „regularno“ unete. Nekim čudom uspeo sam da se iščupam i da dođem do juga ali kasno za neke stvari. Motke bi uglavnom stajale položene tačno ispod glavne šipke tj. ulaza na kojem su tada bile vođe ali su ih neki likovi bez potrebe držali vertikalno bez barjaka i naravno da su došli milicionerii oduzeli ih što je zaista pokvarilo spektakl. Imali smo 5 barjaka ali ni jednu motku!
    I dimnjada je skoro propala jer su dobro kuljali samo narandžasti dimovi a sve one
    ekstra dimne koje smo pravili propale su jer su likovi mislili da to treba da se baca
    a ne da ih samo spuste pa se prah rasuo. Na greškama se uči.

    IP: Da li je sve bilo spremno za derbi u oktobru 1988?

    Sve smo te bolesti stoički preležali i bacili se na pripremu zadolazeći derbi.9.10.1988.
    Večiti Derbi.
    Uradili smo žuti barjak sa crno-belim srcem. Kuriozitet je što smo za srce iskoristili zastavu koju smo nosili krajem 70-tih kao klinci i to je za nas bilo nešto posebno. To je bio šesti barjak a onda se pojavio dragi drugar iz ekipe Untouchebles sa sedmim barjakom. Svi smo se oduševili. Bio je crno-beli u varijanti škotske zastave. Mi smo nabavili motke za sve barjake. Ovaj put ništa nismo prepustili slučaju pa smo to odradili kako treba. Sačekali smo na štajgi drugara koji je otišao po baklje u Trst, ali je na našu žalost doneo samo dve jer smo,kako to nama i dolikuje, otišli tamo kada su ovi nekako bili na nuli sa robom! Nema veze, imali smo narandžaste velike dimove,7 barjaka, 2 baklje i uvek je bilo likova koji bi nešto donosili, pa makar i one čuvene dimne vojne uloške. Drugi barjak koji smo uradili bio je na prvom ulazu. Ja sam mahao žutim sa crno belim srcem na našoj šipci.
    Ispod nas su Novosađani mahali sa našim trećim barjakom (krst sa žuto-plavom Ve-
    roninom bojom). Na Untouchebles šipci bio je škotski, a na Bursinom ulazu naš prvi, šareni barjak. Drugari sa Konjarnika su mahali, jedan sa njihove šipke (tirkiz plavi sa crno-belim u sredini) a drugi sa šipke malo iznad. Taj barjak je bio beli sa dve varijante plave boje a i transparent u to vreme je bio onaj Rangers plavi sa teget slovima.

    IP: Da li bi još nešto dodao na kraju?

    To je bio taj početak, kasnije su se takođepravili barjaci, pojavili su se novi klinci a red je spomenuti i najveći koji je bio a to je PAOK-ov ogromni barjak kojeg ima na slikama.
    I dalje je većina u to vreme furala „šal, grlo, dlan“ doktrinu, a ko je želeo, radio je šta voli. Baklje su imale istu podlogu,većina ih nije želela ili su bili ravnodušni prema njima a opet je svako mogao da ih donese. Dve nedelje nakon derbija došla je Roma, i naš drugar „prvi bakljar juga“ otišao je po baklje. Mi smo ga čekali na štajgi ujutro na dan utakmice. Te scene bile su za film i zaslužuju posebnu pričuo tom događaju. Dogodila se onda i ta čuvena utakmica i prva velika grobarska bakljada.
    Moja malenkost je prvi Grobar koji je pao sa upaljenom bakljom a da ta čuda nikada nisam ni voleo. Tako je uz barjake i baklje polako počeo da se i vuzuelno menja izgled juga jer smo dimove furali odavno, one vojne uloške. Ako me sećanje ne vara, mislim da je dimnjaka najviše bilo na derbiju u avgustu 1985. na kom je Uške Vučićević izjednačio u poslednjem minutu. I da se vratim na početak priče, uticaj Veroneza bio je samo u toj žuto-plavoj boji koju smo mi pojedinci ubacivali u barjake i transeve.
    Za Izaberi Partizan sa
    Ćatom razgovarao I.Todorović
    This article was originally published in forum thread: The mystic Old School Hools Pokrenuo exx View original post
    Komentara 1 Komentar
    1. interceptor avatar
      Lipa i zanimljiva priča...