Zadnji postovi na forumu
Tu večer je iz Splita prema Sarajevu zaprašilo par autobusa. Ne znam koliko, ali nas je bilo poprilično.
U zoru smo stigli do Sarajeva i čim su se busevi parkirali mi smo doslovno poispadali iz buseva. Netko na noge, netko na ruke, na glavu, a i neke je tribalo iznosit. Utakmica je bila bitna, jer je to bilo ili zadnje ili jedno od zadnjih kola prvenstva. Za titulu smo se borili mi i Sarajevo. Oni su igrali u Skoplju a mi, neman pojma zašto, na Koševu, a ne na Grbavici.
I tako, čim smo stigli raspršili smo se na sve 4,5,6,7,8,9... strana svita. Nigdi nikoga. Tek se polako otvaraju prvi dućani... Nas par je malo ogladnilo, pa smo na Baš čaršiji išli maznit po čevape. Pult te čevabđinice je bija remek djelo dizajna interijera. Na pultu je bilo staklo, a ispod njega novčanice sa svih strana planete Zemlja-Zrak.
Sa lovom smo više manje bili nikakvi, pa smo dok je gazda Merđan peka čevape laganini odgurali malo staklo i pokupili nešto dolara, koju dojč marku i još neke novčanice. Pitaj Boga odakle su. I tako smo i mi bezparaši naručili po porciju. Bila je porcija ipo, a i vrhunska .
Nikad bolje čevape nisan poija. Kad je došlo vrime za platit, oni šta su imali dinare to su riješili, a mi ostali smo pitali jeli možemo platit u markama, dolarima... Kaže on da ne smi, ali...izać će nam u susret. Dobro smo ih razminili kod njega u dinare. Znam sigurno da je snimija da su to njegovi novci, ali šta će... Bolje mu je mirovat. Ima nas, a i mamurni smo.
Računa čovik, bolje išta nego ništa. Vratija je svoje ukrasne devize na lip, miran i kulturan način. Ja mislin da je tek posli skužija da nije zaradija ništa, nego izgubija, kad smo mu već plaćali njegovim devizama. A jesu mu se oči caklile kad je vidija dolare i markice.(to dok nije primjetija da su to njegove od ispod stakla).
I tako smo zujali po gradu u grupicama cilo jutro. Utakmica tek popodne. Mislim da je bila nedilja. Ma nigdi ni pasa. Dosada živa sve do koji sat-dva prije utakmice. Sto puta smo došli do Koševa pa nazad u centar. Dopizdilo više.
Kako se bližija početak mi smo se dokotrljali do stadiona, kad tamo iman šta i vidit. Sarajlije gađaju kamenjem po našima, koji nisu u čoporu nego po grupicama.l Lak plijen. Kako je ova grupa di san bija i ja došla slučajno ovim Sarajlijama iza leđa, a nisu nas ni primjetili, mi smo se odma uključili u igru i ove s leđa zasuli kamenjem.
Jbga, sad su se oni našli između dvi vatre pa su brzinski napustili bojišnicu. A bilo je svega. Naš baci kamen, promaši pa pogodi među drugu grupu naših. Kolateralna šteta. Više smo sami sebe izubijali, nego šta su nas Sarajlije. Namjerno pišem Sarajlije, jer bez obzira šta mi igramo sa Željom, ipak im je FK Sarajevo bliže srcu. Tako da je vjerojatno bilo i jednih i drugih. Do utakmice nije bilo više ništa značajno, koliko ja znam. Već smo i počeli ulazit na stadion, velika većina. Možda je još po gradu bila koja grupica naših, ali ne znam kako su se oni proveli. Vjerojatno su dobro prošli, jer bi se saznalo do utakmice. I onda ta jebena utakmica.
Ne sićam se jeli ko ima tranzistor ili je spiker priko razglasa javlja trenutni rezultat sa utakmice Vardar:Sarajevo. Zanimljivo je da su obe dvi utakmice počele u isto vrime. Golovi su padali non-stop. E mi vodimo-prvaci smo, ovi izjednače, Sarajevo povede...i tako 90 minuta. Čas smo prvi, pa onda opet nismo.
Na kraju nismo bili prvi. Željo je izjednačija sa nama, a Sarajevo u zadnjim minutama dalo gol za 2:2 i osvojili prvenstvo. Sranje. Ali sranje je tek počelo kad smo krenili prema Splitu.... Na izlasku iz stadiona nas nije nitko dočeka. Bilo je provokacija, ali sa 500 metara udaljenosti. Jbga,sad više nisu bile grupice, nego cila hrpa Torcide.
I tako smo se pokrcali u buseve i pravac Split. Nakon par sati,već je bila noć,vozači su stali kraj neke gostione večerat,a isprid...divota. Vrti se janjčić. Taman pri kraju. Oćemo li ga? Da oćemo li, normalno. I tako smo ja i Zove ili Marino skinili janjčića sa ražnja i odnili iza autobusa, na asfalt, posrid ceste. Došli još neki naši i mi svi navalili čupat onako vrilo meso golim rukama nasrid ceste. Srića da u tih 15-ak minuta nije naletilo koje auto, jer bi nas pokupilo samo tako. Bilo bi nas po stablima. Gazda te birtije još uvik nije ništa primjetija. Tek kad smo mi otišli, on je primjetija i javija pandurima.
Putem nije bilo problema osim šta je nekog mulca šta ga je otac vodija na utakmicu bolija zub, pa je ovaj toliko izludija vozača pa je naš bus skrenija u Mostar u ambulantu. A isprid ambulante panduri.A jbga sad. Ova dva su otišla zubaru, a panduri ulaze u bus. "Dobro večer, jeli sve u redu, kakvi su momci?"- pita šofera.
"Ma sve je super, dobri su, mirni...bla, bla, bla. Mirni kažeš. A ko je onda ukro jagnje u Jablanici? Mi nismo. Možda oni iz drugih autobusa.(koji su već bili skoro pa u splitu).Eee nisan ja veslo siso: RUKE NA PREGLED!
Šta je ovome sad, da ruke na pregled. Al sup ima i higijeničare u svojim redovima?
Znam da ste se vi jagmili za jagnjetinom. Ajmo ruke ispruži." I tako je pandur, nije bija sam, ali je ovaj bija ka ono gazda, zapovjedni kadar, počeja po busu šetat od jednog do drugog i ko mu je bija sumnjiv pomirisa bi mu ruke nebi li ćutija miris janjetine. Nije ima sriće. On se više bazira na zadnji dio busa – galeriju, dok su pravi "zločinci"sidili naprid. Nije mu bilo drago, šta nije nikog uvatija. odigra je još jednu kartu pokušavajući šta izvuć od mulca i oca mu u zubara. Ali ćorak. Ovaj ga je sprašija da ga pusti na miru, vidi li on da mu sina boli... I tako smo se bezbrižno, siti, napiti, veseli vratili svojim kućicama
Odgovori:
Navodno, velim navodno Jonjić nudi dogovor o jednom kandidatu desnice, tj političkih Hrvata. Sumnjam u dogovor osim ako on ili ona nisu taj
Predsjednički izbori u RH.
Inkvizitor Jučer, 22:17