Zadnji postovi na forumu
U našen lipon gradu bilo je dana kad nisi moga više dočekat gostovanje bilo u Beogradu,Zagrebu….pa bi mi iz objave poštenih u više navrata na put znali krenit I koji dan ranije.Konkretno kad bi se gostovalo u beogradu znali smo ič dan ranije i to direktno za beograd(sve je ovisilo o financijama) ili tulumarit u vinkovcima pa na dan utakmice krenit prema odredištu.U ovo priči ču obuhvatit dva gostovanja protiv partizana.Prvo bi napisa o gostovanju od 20.5 1984 naravno krenili smo dan ranije.U Vlaku standardno ……cuga ,dim …maltretiranje osoblja I putnika pok.L. je ima malih želučanih problema pa da nebi iša do Wc-a je izbacija guzicu kroz prozor.Ali ……vlak je taman ulazija na kolodvor u Bihaću I kad su ga oni pružni radnici snimili udri kamenjen po našen prozoru a pokojni L još nije gotov sa zadačon I obavezon prema svon stomaku.Nije bilo neke štete jer su ovi bili loši strelci pa je stražnji dio moga prijatelja priživija direktni napad djelatnika bihaćke ispostave jugo-željeznice.Šteta šta je tehnika onda bila ajme…….jer neke scene mi je baš žaj šta se nisu ovjekovječile kakvon slikon. A jbga takva su bila vrimena.Toga puta smo mi iz objave u deset dana bili dva puta u beogradu I jedan put u Zagrebu.Ni danas mi nije jasno kako smo to sve izdržali I još bez dinara u žepu.Samo nas je mladost i ludost držala na nogama.Tijekon puta smo odlučili da čemo se iskrcat u Vinkovcima,dobro zabavit,naist,napit do daske a smještaj nan i onako u Vinkovcima nije bija problem..a na dan utakmice kad se malo otriznimo onin lokalnin vlakovima via Beograd.Nije nan se nigdi žurilo a vrime je bilo pravo,lipo …… Vinkovačko proliće.
Tu noć san u vlaku osta bez dresa Bake Sliškovića.Pok.L me skuva da mu ga posudin da malo điraje po vlaku.Vratija se on ali bez dresa, poklonija ga je nekome vojniku šta navija za Hajduk ali kako je vlak bija krcat vojskon nesića se kojemu ga je vojniku da.Pijana posla A dres mi je bija poklon od Pere Sušila.Svo zlo bilo u tome.
Iako je prvenstvo bilo pri kraju a Hajduk nije moga ništa osin kupa osvojit, isto smo išli na gostovanja: 20.5.1984 – Partizan / 24.5.1984 – finale kupa protiv Zvijezde i 30.5 1984 protiv Dinama u Zagrebu.
Koja je to volja bila moj sinko a trošak ravan nuli.
Na dan utakmice smo neman pojma koja je ura bila, onako svježi – moš mislit, nastavili sa cugon I ukrcali se u neki lokalni za Beograd.Svi teški mamurluk, lokalni staje kraj svakoga stada ovaca,stabla..nikad doć.Na nekoj postaji (Ruma,Pazova) u naš se vagon ukrcala veća grupa Grobara a mi totalna šteta.Krepajemo po onin stolicama a ovi ulaze i izlaze ali ne kuže ko smo i koji smo….baš smo bili totalno nezaniteresirani ko ulazi – izlazi.
Baš nan je bilo svejedno dok ovi nisu počeli pivat.Ma nek pivaju ali glava puca, Bogu dušu- Bog je neče.katastrofa u glavi i oko nje.
Onda je počelo, prvo sa jurišen, aonda svak svoga.
Dobili smo i mi, nije da nismo, ali su oni na prvoj postaji izašli iz toga šinobusa.Mi smo nastavili dalje ka cilju I teško da bi nas išta zaustavilo.I nakon svih mogučih zdrastvenih tegoba od litre brlje I pive, konačno Beograd.Bija je lip dan, već negdi uru – dvi do utakmice.Po naših, a malo nas je bilo na kolodvoru krenilo livo a ja I A desno.On me skuva da idemo odma na stadin JNA jer san bija totalna šteta.Usput san opalija nekoga šta je prodava kokice I srušija mu ono di peče kokice.I ja san se ispružija po asfaltu.A. me pokupija prije nego su došli žandari I nekako smo se dovukli do JNA.
Tako je prošla i ta utakmica protiv Partizana u totalnoj AMNEZIJI a već za 4 dana nas je čekalo finale kontra C.Z.isto u Beogradu,a 6 dana posli san već bija u ZG protiv Dinama.U 10 dana ko zna koliko san onda napravija kilometraže.Na tin gostovanjima nas nije išlo puno,osin na finale,jer bija je kraj prvenstva ..........šta san prije napisa Hajduk u prvenstvu nije ima šta tražit,tako da nas je stvarno malo išlo.Čisto turistički.Jedino šta je bilo malo napeto ,to je bilo kad smo spavali u Vinkovcima.Svi su ostali spavat u gradu osim mene i pok.L.Mi smo išli spavat u jedno selo par km od grada ali onako u mraku,pripiti smo falili put i završili u srpskom selu.Tu smo jednog lika uvatili da nas autom marke Wartburg pribaci do sela xy .Zna je ko smo a isto nas je pribacija do ulaza u selo.A znam šta je mislija dok nas je vozija.Mrzija je sebe taj tren više nego ikoga.Njegov problem.Mi smo sigurno stigli,prijatelji nas dočekali i po slavonski udri po spizi i piću.
DVA DANA PO SNIGU U BEOGRADU
23./24.02.1985.
Partizan-Hajduk 4:1
Gledajući po kartama koje san još uvik uspija sačuvat,mislin da je to bilo na ovaj datum,ali to i nije toliko bitno.koliko je bitno da smo se ta dva dana smrzli po snigu u Beogradu.Mi smo po običaju startali ležerno,kada idemo na eskurziju,u patikama,spitfajericama(ko je ima).........kada je svibanj a ne veljača.Skupili smo nas troje nešto love pa smo odlučili ić dan ranije .......ko će ćekat zadnji tren za ić.To se brzo pročulo po Splitu,a isto tako i u Beogradu.Od prvotne trojke za put odjedanput se skupilo još par naših šta su želili ić s nama.Ma nema problema.Ali nan je prvi put.Zna san unaprid da sa tolikin brojem,cca 10-ak nas,će bit problem u smještaju a uz to oni su bili slabi tog trena financijski.Mi smo imali namjeru se zavuć u neki studentski dom,platit za jednog a ostala dvojica će se ušuljat ali......sad nas je puno više.Aj dobro.Ako se neuspijemo svi prošvercat alternativa je da će se jedan dio vratit u Vinkovce nočit,a sutra se ponovo vratit.Put vlakon ka i svaki put.U vlaku samo mi i obični putnici.Ni u Kninu ništa posebno.Turističko putovanje.Lagana cuga,spiza.......malo dima.spavanje na raštelama.....kondukter ili žandar svako malo u obilasku.Mi smo zbilja bili OK sa ponašanjen ali su nas stalno tirali da nema ležanja po raštelama.Morali su nešto nać.....eto raštele,a to šta je kupe pun dima i đoint kruži isprid njih,to ništa.Nisu znali štaje inače bi bilo na prvoj postaji leti vanka u rukice drugih isljednika sa pendrekon.Ipak u zoru smo svi sritno,mamurno,smrdljivo........stigli u Beograd.a Beograd cili u bilo.Katastrofa.Već nakon prvih koraka noge mokre........i sad se naježin kad se sitin.Mi južnjaci a ovde sniga za izvoz.Kombinacija za +5.Jbga,da je bilo pameti pa lipo ostat u Vinkovcima taj dan kod naših a ne se ovde smrzavat.Sad štaje tuje.Priživit ćemo i ovih 48 uri.Bilo je i gorih dana.Na kolodvoru smo se razišli od nekih koji su išli svojim poslom a nas 6-7 krenili malo u đir po gradu.Šteta šta je bija snig,led.......Kad bi se onako poprilično smrzli zavukli bi se u koji portun di bar ne puše i pomalo pijuckali.Love je malo po malo bilo sve manje a dan se već bližija kraju pa je bilo krajnje vrime da nađemo taj studentski i provamo se ukrcat u sobu.Našli smo nešto.Neki lik iz Beograda nas je dobro uputija a kad tamo.........CLOSED.To čudo ne radi ko zna od kada i ko zna jeli ikad i radilo.Već se i smračilo a mi vanka na ispod nule Celzija,bez ideje ............Nema nam druge nego ić na najgoru moguću soluciju.Ima san neke telefon.brojeve nekih Grobara i nije nam bilo druge nego nazvat pa šta bude.Nemamo šta izgubit.Prvi poziv,prvog broja je bija čisti pogodak.Čovik se javija,ali ne sin nego otac,jer je sin u međuvrimenu zna da smo mi u Beogradu i sa svojon ekipon nas tražija da nan "poželi dobrodošlicu".Ja san se predstavija i reka čoviku da san tu u Beogradu.On je mislija da san ja Grobar iz Splita pa se jadnik ponudija da dođen do njega.Objasnija san mu da nisan sam i da neznan doć do njega.Reka je da uzmen taxi i da će on platit.Došli smo na dogovorenu adresu sa dva taxija,čovik dobro nije dobija infarkt kad je vidija koliko nas je......ali šta će sad.plus mora platit dva taxija.......odveja nas je kod sebe.Sin nije bija nazočan......još uvik je zuja po gradu u potjeri za nama a mi mu za stolom uz pečicu-Konačno u toplon.
Ljudi su nas stvarno,koliko su bili u mogučnosti,počastili i hranon i pičen,Toliko nam je bilo dobro da smo se ponašali slobodnije nego u sebe doma.Malo razgovora o svemu i svačemu.Čovik normalan,nikakav ekstrem,za razliku od sina.I tako smo mi sidili i sidili kad evo nekoga na vrata.Ulazi,javlja se a onda šok.......tek je tad svatija ko mu je za stolon.ONDA SAN MU OBEČA I OBEČANJE ČU I DAN DANAS ISPUNIT DA MU IME NEĆU SPOMINJAT.I NEĆU !!!!!!!!!!
Nakon prvoga njegovoga šoka,di se on odma zakačija verbalno sa starcima,usljedija je drugi šok.ovaj put za nas.S njim je stigla još jedna osoba i to ko......jedan naš iz Splita-Torcidaš.Znan zašto i kako i zbog čega mu je odlučija dat smještaj tu noć ali je to skroz druga priča.Nakon nekog vrimena se dotični umirija jer nije moga ništa.Nemože nas nadjačat jer je sam,nemože zvat žandare jer nismo sami mu ušli u kuću nego nas je pozva njegov stari i još nam platija prevoz.Bija je jednostavno doveden prid gotov čin i nakon nekog vrimena se pomirija sa sudbinom da večeras ima na konaku"drage goste".A onda je standardno počelo sa pričon,sičan se da je jednog našeg pita da jeli istina da može bocu konjaka popit bez problema za kratko vrime.Odgovor je bija da ako nudi da on može i dvi ka od šale.I zbilja smo se spustili nas tri do obližnjeg dučana po konjak.Naš je po povratku odma navalija po cugi ali smo navalili i mi tako da količinu i brzinu nismo mirili.Starci su već bili legli,a i bila je već kasna ura,pa nas je Domačin večinu smistija u jednu sobu ,da nešto deka i ajde.......na spavanac.Nije nas on tira nego smo mi bili zreli za poziciju "vodoravno".Dogovor je bija s njim da se ujutro još dok ne svane,lagano izvučemo i da će nas on otpratit do kolodvora,jer smo mi morali ić ćekat ostatak naših ujutro,koji su tribali doć vlakon iz Splita.Tako je i bilo jedino šta je noć bila prava nočna mora.Neko je u jednom trenu počeja jaukat,klapat....a u onon mraku sobe ništa ne vidiš.Garant se Domačin diga i počeja jednog po jednog sređivat.Digli smo se i upalili svitlo kad šta.......na podu naš Junak(R.I.P.)povrača,baca se po podu,onako dok još nije gorilo svitlo zapeja od neki dil namještaja,opleja na pod i jauče.A nije zna di mu je glava.Kako će i znat kad nije cili dan ništa poija a popija ko zna koliko.Najviše nas je ubilo šta smo cugali uz pečicu,a kombinacija peči i konjaka i umora......nije dobra.U zoru smo se digli po dogovoru a naš "ubijeni"je prvo pita da ima li još konjaka.
LEGENDA.I tako smo u zoru stigli na kolodvor,i čekajući vlak opalili odma po kuvanom vinu.Nebi tija da ovo ispadne veličanje alkohola ,ali tako je bilo a imali smo u prosjeku cca 18 godina.Baš možemo bit ogledan primjer za mlađe naraštaje,za svaku pohvalu. Tu smo se rastali od Domačina koji je ,koja je ovo apsurdna situacija,ima dogovor sa svojima da organiziraju doček vlaka sa našima iz Splita.Tad san mu i obeća da mu ime neću spominjat ali da za ove druge nemogu garantirat.Vlak je stiga.Nije puno kasnija.Naših isto nije došlo puno baš zbog vrimena,zima,led......i kad smo se skupili krenili smo put hotela sa igračima.Taman je i snig opet počeja padat.Sranje.A ko če još cili dan izgurat po ovoj zimi.U hotelu smo od igrača skupili nešto love i šta sad s njon.Dučan.Ako uzmemo marendu i platimo nećemo imat za kartu ni piće.Vidićemo kad uđemo u dučan.A u samoposlugi je bila anarhija.Trpali smo sve i svašta ispod jakete.Vanka po metra sniga.dok žandari dođu mi ćemo odavno nestat.One prodavačice cijuču,viču.......a jedan naš sta na blagajnu i oće platit jogurt."....eto ti tvojih Dalmatinaca,sve pokrali a plačaju jedan jogurt..."-viče jedna od prodavačica blagajnici.Ajde neka i jedna naša tu......."A odakle ste gospođo¨?"-"Iz Knina!".Nije ni završila rečenicu a jogurt joj se već sliva sa frizure.Pokupili smo se na brzinu i ulicu dalje ušli u jedan portun-ulaz.Tu smo napravili sendviče(ostalo je dosta majoneze pa smo je cidili u poštanske sandučiće u ton portunu).Posli smo nastavili po gradu ,sve okolo naokolo,ali sve bliže JNA stadionu.Vrime je brzo prolazilo.a utakmica se mislin rano igrala,šta nan je u konačnici i odgovaralo uzevši u obzir i vrime i da smo "tražena roba "sa svih strana.Na stadion smo ušli bez problema.Moja grupica nije imala nikakvih okršaja sa Grobarima,ali neki drugi ,koliko se sičan,jesu i poneki i dobili po glavi.Kolateralna šteta.Rizik navijačkog hobija ,sasvin normalna stvar.Iskreno,jedva san čeka kraj utakmice,i da se dočepan topline vlaka.Pri izlazu je bilo malo ..........ništa značajno.Uletilo je i par naših vojnika tako da se situacija brzo umirila.Zanimljivo je da ću već tu zimu ja bit u vojsci u Beogradu i opasačen spašavat neke naše na narednim gostovanjima.Neke nisan ni uspija,konkretno 1986.protiv OFK Beograd,kad su se moja trojica iz novostasale generacije odvojila pa ih je dobro natamburalo.A jbga.Bija in je to prvi put u BG.I tako smo se toga snježno bilog dana dovukli do kolodvora.Svi na broju,više-manje svi u redu.Stvar je u tome da je osobno meni bilo draže ić u Beograd,pa dobit i batine.nego u Rijeku.Tamo mi je uvik bilo bez veze.Moga san radit šta me volja ,samo da te sup ne uvati a riječki navijači.......to tad nije ni postojalo.Kazališna publika.
STBLUES80
HAJDUK ŽIVI VJEČNO !!!!!!!!!!
Odgovori:
Stranci i ulažu najviše tamo di ima korupcije, di je jeftina radna snaga i di nema zakona. Npr u Srbiju.
Čista je zabluda
Hrvatska ekonomija
Inkvizitor 26-03-2023, 22:04