Zadnji postovi na forumu
CRVENA ZVEZDA - HAJDUK
STADION MARAKANA , 70000 ljudi.
Uglavnon, noć u vlaku je bila gadna. Dobar dio vlaka su popunili kninski crveno bjeli. Cilu noć je bila tarapana. Najgore je bilo bit prvi u onon uskon hodniku. Oni su bili relativno mirni ali nama nije vrag da mira pa smo svako malo ulečali u njihov vagon i udri, pa se vratiš nazad u svoje teritorijalne vode, šta cugneš, zapališ i onda opet....i tako cilu noć. Jedan je, ka nije njegov posal, prid zoru šeta našin djelon vlaka. "Nesrića" je računa da smo pozaspali. Tu se malo zajeba. Taman nan je dobro doša za razbudit se umisto kave. Sakrija se u zahod dobrih po ure. Pustili smo ga da sam izađe. Taman je vlak stiza u Vinkovce. To ga je i spasilo taj tren. Dobija je na brzinu nešto malo, tek toliko, i uteka vanka. Uvatili smo ga na vinkovačkon kolodvoru i nastavili tuć. Svi njegovi su iz vlaka gledali, nisu zucnili, ali smo morali nazad u vlak jer će otić ča bez nas, a i panduri su se pojavili. A cigo kninski je osta u Vinkovcima. Bilo bi mu bolje da je uša u vlak, jer je i na kolodvoru bilo par naših iz Vinkovaca, šta su bili djelatnici željeznice. Ovaj im je taman doša za dobro jutro. I tako smo našem željezničaru Boži K. tog jutra isporučili lip dar, a on meni kulen i bocu neke rakije. Ludilo..
To jutro nas je vlakom došlo dosta u Beograd. Zanimljivo je da nisan na kolodvoru primjetija kninjane iz vlaka. Vjerovatno su se istovarili tamo u Rumi, Pazovi.....Odbor za doček nije postoja iako su znali da dolazimo i koliko nas je. Bez obzira šta nisu postojali ni mob.ni net.....ali znalo se. I bez špijuna se znalo da ćemo doć, jer smo uvik i dolazili, a njihove špije iz Splita znan i dan danas i po imenu i prezimenu. Taj put nas je došlo stvarno dosta ali po običaju jedni su otišli vidit nekoga svoga u vojsci, drugi tamo, treći ko zna di....tako da isprid Palasa nas nije bilo puno. Izležavali se u onom parkiću isprid pod budnon paskon nekolicine grobara-cigana koji su u ulicama čekali da naš koji malo prošeta pa da ga se dočepaju, ali nisu imali sriće. Koliko se ja sičan.
Moja trojica, napominjem da ovo moja trojica ne znači ništa osin da su moji iz Splita i da ja nisan bija nikakvi vođa ni slično, bija san samo vojnik Torcide, ka šta san i danas. I tako su ova moja trojka imala dogovor se nać sa nekin likovima iz Beograda, čisto navijačka shema oko nekih navijačkih slika šta su se tada skupljale. Meni je bilo dosadno pa san im se pridružija. Nisan od dosade zna šta ću sa sobon, a izgubija san svoju ekipu "Objava poštenih" negdi po gradu. Na mistu radnje - susreta su snage bile više manje izjednačene. Sve je bilo pod kontrolon prvih cca sat vrimena, a onda su počeli problemi. Čitavo vrime u tome stanu, ali sakriveni, bilo je još grobara na čelu sa Pampijen. Pustili su da se opustimo a onda su uletili. A mi bez ičega od oružja. Ajme. Bar se tako na prvi mah činilo.Promislija san :"...e moj Ja,sad češ dobit za sve šta si dosad proša lišo. Brale, ja osobno sam 5 minuta bija mrtav, bez teksta. U tih par minuta sam okrenija onu bocu rakije (tako mi se tada činilo a možda i jesan) kada pijen vodu da me malo vrati u život. Proša me i mamurluk od noć prije. Jebiga nas četri, praznih ruku a njih čopor sa svih strana. Al kako mozak radi u takvim momentima to je nevjerovatno. Znan da neman ništa od oružja a ovi nas oče sikirom komadat. Neću se dat pa u kurac sve. Pitan Pampija da mogu li do zahoda. Može ali uz pratnju. A šta uzet iz zahoda za oružje. Neću čupat školjku. Onda san vidija nešto šta mi se jako svidilo u tom trenu. Žilet. Nije nešto ali ako počme frka bar će bit krvi, kao psihološki udar ako ne ništa drugo.
I tako sam konačno i bija naoružan. Neš ti oružja ali je i to nešto u odnosu na Pampijevu sikiru, a za ne falit još je sija do mene. Opalili smo, na onako vruć dan, po rakiji pa me to malo vratilo iz mrtvila. Pa i njih. Jer neka nas je bilo samo 4 ali se isto nisu baš ugodno osjećali. Možda zbog Pampija. Slušali su ga i tako da nisu mogli ni pokazat svoje ja, a virujen da je bilo tu i dobrih fajtera ali jebiga. Pampi je bija "frontman".
Nakon dosta cuge ovaj se malo umirija ali me šokira kad je poimenično tražija da se predstavimo. Ajme, šta sad. Prvi kaže ja san taj i taj. Pampi odgovara: čuo sam za tebe, dobar si čovek. Drugome i trećemu isto a ja zadnji. Ma moga san lagat ime ali nisan. To je bija šok kad je čuja koga ima u "šaci". Naš sukob se vuka već dosta vrimena, kad smo ga nas par iz Splita, točnije iz "Objave poštenih" koja je brojila cca 7 ljudi, usrid Maksimira tako izmlatili da je to bilo-lipo za vidit. Nedugo posli mu se ista stvar dogodila i usrid Vinkovaca. Nije očekiva da će ga rano ujutro na tim mistima napast Torca, a Hajduk tu nije igra. E jebiga, sad je došlo vrime osvete.
Vrućina i cuga su učinili svoje i Pampi je počeja blejat gluposti, da ga niko nije nikad istuka, da će on to meni dokazat već taj dan......i da on nije nije nikakva pičkica. Da mi dokaže - pustit će nas ali ne i mene. Sranje. Zbilja ih je pustija, dapače, još smo otišli u jedan stan na cugu i hranu. Imena namjerno priskačen jer sam u navijačkon svitu svašta upozna ali MB Pampi je bija totalni idiot, psihopata kojeg je tribalo doživotno strpat u ludaru. Momci iz Beograda jako dobro znaju koji je bolesnik bija, a virujem da je i dan danas ako je živ. Kad je taj "zakopa" ratnu sikiru, ja i on i par njegovih smo krenili put centra. Puten smo ostali samo ja i on. Ma moga sam mu pobić, moga san od njega radit šta me volja....bija je totalna šteta. Sto puta sam ga diza sa poda onako ulivenoga. Inače je dobro trča. Par puta smo ga snimili na dočeku u Beogradu. Zaletili bi se za njin ali je bija brži od Usain Bolta.
Sve ga je interesiralo. Čime se drogiramo, e kako tako mali grad od 150 tisuća stanovnika ima ovako zajebane navijače, bili ja njega moga ovako vuć po Splitu sa partizanovom zastavon - pošto san ja na sebi cilo vrime ima Hajdukovu zastavu....... Miljardu puta sam mu reka da je nemoguće da svi ovde znaju ko je on, da će nas razbit prvi koji dolete. Govorija njemu, zidu, stupu.....ista stvar. Mene, Pampija, niko u ovom gradu me nemože da bije a Vinkovci, Zagreb......naći ću ja Antu kad tad i vratit mu u duplo. Mislin u sebi, nedaj Bože da naletiš na Antu iz "Objave poštenih", bit će ti zadnje i to usrid Beograda.
Sreli su se posli taj dan na jugu Marakane......Sredinu sam već napisa pa nema smisla da ponavljam o Zelenom vencu - Belom gradu, odakle su cigani kretali na utakmicu. Srića smo zakasnili jer bi nas garant bilo satralo, a on cilo vrime piva Ljepa naša, maše Hajdukovon zastavon, jebe mater svima odreda, tuče one kninjane putem radi frku u onom restoranu totalni nered u tramvaju punom ka šipak zvjezdaša, razbija staklo u busu - tramvaju jer mu je vruče maše zastavon.... Doduše nas je u tramvaju zasulo kamenjem kad su vidili zastavu. Pampi da će skočit u vožnji kroz prozor. Molija sam Boga da skoči, da ga se konačno rješim ali nisam ga se rješija tako lako. Uporan da ja ima da vodim zvjezdino navijanje i da će ceo sever da peva Ljepa naša.
Šteta šta se nemože čut mišljenje i Pampija i Rusa i Talijana i Trlaje i Crnogorca i ...........a samo nešto kratko o Pampiju iz moje perspektive. Nek me demantira ko oče, nije me briga. Dotični je isto ima velika muda. U više navrata smo se sretali. Bija sam sa njin to finale mislim da se zvalo Zeleni venac - Beli grad, u nekon restoranu naletili na Todu, valjda u to vrime neka jača faca među zvjezdinin navijačima. Pampi mi nije da da sakrijen Hajdukovu zastavu. Tad nan je doša dotični Toda do stola i reka njemu da se gubi i on i taj (ja) ustaša iz restorana. Nas smo bili samo dvojica zakletih neprijatelja a zvjezdaša ka u priči. Pampi mu je reka da čemo ić tek kad ručamo. Pojeli smo mislin Karađorđev šnicel, okrenili par piva i na odlasku je Pampi reka konobaru da svi čuju, a čuli su, da ručak plača dotični Tode. Ja san mislija da sam gotov međutim.......niko nije reka ni a. Uz to je u restoranu piva Ljepa naša i okupljenim zvjezdašima reka da ćemo nas dva vodit navijanje na sjeveru Marakane i da će svi pivat Ljepa naša. Fala Bogu, do toga nije došlo jer teško da bi sad ovo moga pisat.
[I]Ondašnja milicija ga je isprid stadiona istukla i privela, iako mu je mislim otac bija neka velika faca u ondašnjem sup-u, ali on to nije tim pandurima spomenija. Ima je muda. Istina, i popija je bar litru rakije i ko zna koliko piva pa mu je možda i to dalo hrabrosti. Ko sritniji od mene kad su ga pokupili. A da ne zaboravim kninjani koje smo zatekli na Vencu dok su marendavali, njihovog, ajmo reć glavnog, je Pampi tako odvalija samo zato šta je ovaj reka:....gde si bre Pampi, što vodiš tog ustašu sa sobom.....Pampi se zaletija u njega i nakon lipe pleske u glavu mu poručija da oni-kninjani su obična glumatala i da ne govore isprid njega ni bre ni ekavicon.
Ma znaš šta je. Kako više pišen tako mi se sjećanje vraća i na druga gostovanja i druge teme. Prva verzija ovoga je bila puno žešća pa san malo sta na balun i odlučija da imena neću stavljat. Oni "moji" i Pampi boysi će se pripoznat, ka šta su pojedini i mene pripoznali. A jbga svit je mali. Malo ću se na tren maknit sa teme FINALE jer ovo moran napisat zbog sjećanja na neke ljude koji više nisu s nama. "OBJAVA POŠTENIH" to je bila objava ferijalnog dok smo se još mogli priko njih šlepat, tamo negdi 1983/84 otprilike. Obično su išle iste face: Jura mlađi i stariji, Rođer, Pošteni, Zeko, ja.....tu i tamo bi se još ko priključija ali su uglavnom bili gore navedeni. Ime smo dali bezveze. Mislim da je Rođer kumova imenu kad ga je u Zagrebu u Name u Ilici zarobilo jer je ukra đemper sa znakom Vučka-zimske olimp.igre u Sarajevu, a Rođo ka Rođo, moga je izabrat i lipši džemper!!!!!!! Čita san potvrdu o oduzimanju predmeta. Nikad nepismenijeg pandura nisan sreja. Ovako nekako je glasilo izvješće:
"....N.M. sa stanom u Zblitu, narodni Grg broj xy oduzima mu se džember svjetle boje, veličine....sa znakom zimskih olimpijskih igara koje će se održat u sarajevu dana toga i toga. sa prednje strane se jasno i čitko vidi sve gore napisano kao i Zlika maskote igara, tzv.Vučko". Inače je đemper pokupija na dječijem odjelu. Šteta šta više nije tu. Kad smo išli jedan put provalit trafiku on je bija na straži. Šifra je bila da ako se panduri pojave vikne ZIPA-(pazi). Panduri su se zbilja nakon nekog vrimena pojavili a on je viknija ZIPOVCI. R.I.P......ROĐER.....
I tako nakon pustih peripetija po Bg san u pratnji M.B. stiga do Marakane. Bitna je jedna stvar posebno meni, šta se utakmica igrala rano popodne jer su se promili već pomalo počeli gubit i sam Bog zna šta bi bilo do kraja da se kojim slučajem igralo kasnije. Isprid stadiona je bila gužva. Već se igralo omladinsko finale. Netriban napominjat da je Hajdukova zastava i dalje bila ili na meni ili na njemu i ima sam pun đep karata za jug, ali dotični nije da ni čut da tamo iden nego na sjever. Isprid sjevera je neki mali cigo prodava karte za sjever iako su bile gratis. Pampi mu ih je uzeja i još ga dobro odvalija. Ma nije prošla minuta od toga a već su se stvorili panduri i obadvojicu skupila i počeli vodit u maricu. Ja sam se uspija izvuč na priču da sam iz Splita a i vidili su zastavu u meni ali njega su odveli. Dok su ga odvlačili - vukli, viknija je prema meni: vidimo se druže posli. Nedaj Bože više nikad, ali nije mi tako bilo baš suđeno. Nekako san se provuka, pritom san sakrija zastavu između zvjezdaša i stiga do juga. Tada je na jug moga uć bilo ko. Nije bilo nikakve tampon zone ni slično. Bilo je puno. Šta naših ,šta padobranaca, običnih gledatelja, muktaša. Naravno - čim sam doša među svoje da su prva pitanja bila u vezi Pampija, u stilu...di je, jesi li ga istuka......Reka san da nisam ka šta i nisan a onda su me moji napali da bi ga oni na mom mistu satrali.......
Negdi tijekon utakmice sa vrha tribine sam čuja dobro poznat glas kako me traži:....gde je moj drug xy..Iako mu je stari koliko se sičan bija neki glavonja u onom sup-u on to nije reka pandurima koji su ga priveli sat prije. Uglavnon sam se malo sakrija u onoj gužvi jer mi je stvarno bilo dosta odiseje tog dana sa Pampijem. On je doša sa par svojih. Pada je niz tribinu ali kako je bilo gužva nije mu ništa bilo. S njin je u pratnji uz ostale, čijih se imena trenutno nemogu sitit bija i Crnogorac, po sjećanju crni tip sa bradom. Ja san svojima reka: ...evo van Pampija, sad ga imate priliku sredit, a ne mene napadat......Nakon malo naguravanja Pampi sa svojon "svitom" i nas nekoliko smo završili na vrh tribine kod šanka di je Pampi častija šakom i kapom, a sat prije nije ima ni za žvaku. Tada se konačno suočija i sa njegovom rak - ranom Antom koji ga je u par navrata dobro napleska, ali nije došlo do večeg sukoba. Poprilično čudan neki dan. Iskre vrcaju na sve strane a niko neće da prvi započme. Neznan ni dan danas zašto, a "barut" se doslovno moga namirisat u zraku.
Utakmicu vidili nismo, bar ne drugo poluvrime. Tu smo na Pampijev račun stvarno popili čudo toga, pa čak i obični prolaznici na stadionu, ali sve je to bilo divno krasno do kraja utakmice. A šta sad. Triba ić ća na vlak. „Nema da brineš, Pampi će da vas odvede do kolodvora i neće da vam fali ni dlaka s glave“. Hm. Nije mi baš po volji. Već pomalo i mrak pada. „Ma netribaš nas pratit, mi ćemo sa našim ostalima prema kolodvoru pa šta bude". Ali ni čut. „Ja sam Pampi i za svog druga ću sve da učinim". Aj dobro, ajmo pa šta bude. Isprid ulaza čopor zvjezdaša ljutih ka pasi. Pampi razvije zastavu i normalno izlazi prvi i piva opet Ljepa naša, ali u svojoj glazbenoj interpretaciji da nisi moga osim po tekstu razabrat koja je pisma (triba se kandidirat za Eurosong). Kako smo nas desetak izlazili tako se napravija kordon navijača da možemo nesmetano proć. Bili smo stvarno spremni skupo prodat kožu. Bilo je nekih upadica sa strane ali nikakvih drugih pokušaja. Čak smo se i mi okuražili pa počeli provocirat šta je grobarima iz pratnje bilo drago. Njih je bilo cca 5 a nas otprilike isto toliko.
Ali crv sumnje uvik postoji, već je bija mrak poprilično smo odmakli od stadiona i nekon prečicom, neko gradilište, vodovod...... su nam se našli na putu. Idealno misto za napravit "sranje" svakakve vrste. Nigdi nikoga. Tuđi teritorij, meni a i svima nama iz Splita totalna nepoznanica iako nam to nije bija prvi a ni zadnji Beograd. Morali smo proć priko neke rupe priko koje je stala neka široka vodovodna cjev. M.B. je iša prvi u svom elementu u onom mraku i piva i dalje Ljepa naša. U jednom trenu smo čuli, jer smo prilazili jedan po jedan, samo Ljepa našaaaaaaaaa i tras. Prvi tren smo svi pomislili da je počela frka onako u onom mraku gradilišta ni mi ni oni neznamo šta se dešava, a i neznamo ni dismo. Kad šta. Pampi promašija cijev i upa u rupu od cca 2-3 metra. Lipo se stuka. Ovi su ga izvukli a on ka da ništa nije bilo nastavija dalje sa mahanjem barjaka i pismom u pravcu kolodvora. Znan da mu je bilo poprilično neugodno šta je opleja sa cjevi.
Inače je cilin tim puten atmosfera bila poprilično napeta, daleko od idile, kako će nekome ovaj tekst možda izgledat. Al zbilja, nakon nekog vrimena smo se dovukli bez problema do blizine kolodvora. Vidija sam vlak spreman za put prema Splitu i ove druge naše, koje neznam kako su stigli, ali je sve okolo bilo full zvjezdaša i vodila se borba i to dobra borba kamenjem po peronima. Nama je osta još taj dio puta, kratkog ali i dugog, ničija zemlja. Moji su se nekako ušuljali bez problema a na kolodvoru, između dvi vatre smo ostali samo ja i Miroslav Božović - Pampi. Ni željezničara nije bilo.
Kamenje leti na sve strane ali prema nama nije bija upučen ni jedan jedini. Ostalo je još koji minut do polaska i na brzinu smo prozborili par više manje mamurnih riči".....jesam li ti reko da češ da vidiš ko je Pampi.. jesam te lago.... Nisi,šta je je......ima te li ovakvog u Splitu ili u Zagrebu da mu niko ništa nemože a da ja mogu šta oću....Iskreno, trenutno se nemogu sitit nikoga tog kalibra.....sad možeš da pričaš da si ceo dan po Beogradu nosio Hajdukovu zastavu bez pardona i pevao onu vašu Ljepu našu ajmo je još jednom skupa zapevat...... Nemam kad. Sad će mi vlak........Pružija mi je ruku i ja njemu a on me brzinski poljubija tri puta. Da mi je bilo propast uzemlju - propa bi, iznenadija me na paniku. Ali i nije me bilo toliko briga taj tren jer sam bija sritan šta se vraćan doma u komadu.
Još smo se ja i Miroslav Božović – Pampi posli sretali ali su ti susret bili rat svjetova a ovo finale je bilo samo ispipavanje snaga. Znali smo mi to a i oni su znali.
Torcida forever.
ST blues80-objava poštenih.
Torcida – vaša vira vaš spas.
Odgovori:
Ma kakav photoshop.
Mesić je u toplicama i ovaj ga je išao posjetiti.
Baš si odgovaraju; jedan je bivši komunist i dezerter
Predsjednički izbori u RH.
Gelsey Azalea Jučer, 21:01