Inkvizitor

Pobjeda Željka Sabe i kukuriku koalicije predvođene SDp-om odjeknula je širom regiona. Kao što je bilo za očekivati najviše oduševljenja je izazvala u Srbiji. Srbija je u transu. Srbija ima novog heroja. Na tren je zaboravljeno Kosovo, i Tači i svi svakodnevni problemi. Narod je sebi dao oduška. Peva se i pleše na ulicama, trgovima, u kafanama, školama, fabrikama. Sve podseća na onomad kad je Slobo reko pred milion ljudi da ćemo sve da bijemo.. Trubački orkestri rade ko parne lokomotive. Mnoge škole su dale deci slobodno a mnogi radni kolektivi slobodan dan radnicima. Stradalo je i podosta živine. Krka se prasetina, jagnjići. Pivare zadovoljno trljaju ruke. Naš reporter javlja da nje oduševljenje takvog intenziteta da su i najjače navijačke skupine Cigani i Grobari izbacile novu parolu " Dogodine kod Sabe". Sad se svađaju oko toga tko ima monopol na tu parolu a pretei i opasnost da se potuku. Organizatori sabora u Guči već su odlučili poslati jaku delegaciju u Vukovar da uruče gospodinu Sabi svečanu pozivnicu za ovu godinu. Načuli smo da se štampaju i majice sa likom novog-starog gradonačelnika Vukovara otisnutug na ćirilici. Žurno smo se zaputili prema jednom od brojnih beogradskih buvljaka da se uverimo u tačnost navedenih tvrdnji.

I zaista, već po gužvi na nekoliko štandova zaključili smo da bi to moglo biti to. Jedva razguravši gomilu koja je vrištala, otimala se za majice, stavljala na prsi mereći dužinu i širinu, prilično ugruvani i počupani pitali smo prodavca koji baš nije bio raspoložen za razgovor jer smo mu upali prodaju koja očito, ide preko svih očekivanja. Budno pazeći jendim okom da mu gomila ne popali vruću robu, pokušao je nadglasati rulju i kakofoniju raznih glasova i oduševljenih povika

- Šta da ti kažem brate. vidiš i sam. Ide ko alva. Ovo mi je brate- spasilo sezonu. Već sam mislio vratiti se sitnom džeparenju po tramvajima kad upade ovaj pos'o. Kurac će me tramvaj sad vidit. Ako poso potraje još koji dan ne da me neće tramvaj vidit nego računam da će bit i za polovnog stojadina pa da se vozim ko čovek. A što nisu u izbori zapadnom Sremu svaki mesec..auuuuu brate al bi se opario, pa ja se sa buvljaka ne bi mrdo veruj..eee. Bruka, brate bruka..eejjj ti tamo, polako, pocepaćeš majicu-

-Znači prodaja ide- upitasmo ga prilično glupo pitanje čiji je odgovor bio očigledan.

-Brate, vidiš i sam. Jučer sam imo problema. Navala je bila takva da mi je štand šeto ko da ima noge. Masa nosi levo-desno. I drpišu. Nemoš kontrolisat. Zato sam jutros sabajle doveo bata Žiku da mi zavari nogare. Sad se samo drma. Bit će dobro. Ide brate ide, para, kapa samo tako. Kriza ono jest al ljudi ne žale. I da ti rečem, najbolje idu obiteljski kompleti, za celu familiju razumeš, za dedu, babu, pa sve do sitne dece. I događa se svašta. Mnogi ne žele čekati da dođu doma nego se ovdje presvlače. Bacaju stare majice u đubre. Najviše se žene presvlače. Nije da se bunim brate. Al svašta se čovek nagleda. Al brate sad me pusti da radim, vidiš da je ovo neverovatno..reče raširivši ruke na štand,.. stani, čekaj polako, .. jer su nevjerovatnom brzinom nestajale majice a iz prilično oronulog kombija iznosili su se novi sveži paketi.

Ostavismo čovjeka da se navidkuje sa gomilom i zaputismo se prema Vukovaru. Da osetimo i tamo kako je. U gradu je bilo malo ljudi raspoloženo za razgovor. Podozrivo su gledali u kameru i mikrofon. Samo retki su se usudili dati izjavu. Grad očito još nije relaksovan i očito se ljudi nečega plaše

Sabo-taža, reče jedan stariji gospodin-Sabo-taža ja vam velim- reče razvlačuć reči. Ovaj Sabo nije normalan. Pa jesi ti njega vidio onu večer na televiziji, kad je pobijedio. Počeo se čovjek skidati pred kamerama a voditeljica ga još nešto pita. Jedva se kutariso nečeg što je imo na sebi. Šta je ono bilo. Zapetljo se pa se raspetljava. Sabo-taža.

Što da vam kažem -reče drugi koji je nakratko pristao da dane izjavu- što da kažem, slegnu ramenima. Saboravilo se sve što je bilo. Što je ovaj grad prošo. Sve je prekrila trava saborava. Ljudi su saboravili i Sabo je pobjedio. Što reći. Tužno.

Nismo ga hteli ništa pitati jer nam se učinilo bi ovo mogao biti jedan od onih što baš ne simpatišu novog starog gradonačelnika, i što nešto stožerišu pa se zato uputišmo baš prema gradskom veću i i tamo zatekošmo što bi se reklo Pinkovim rečnikom..novu zvezdu u usponu.

Pozdravismo se i pitasmo ga, zna li da je njegova pobeda izazvala pravu euforiju u Srbiji.

- Dakako da sam čuo. Pa imam ja svoje ljude tamo na terenu. Organizacija je to bolan. Pa što misliš da sam eto samo tako pobjedio. Ono ko došlo mi. Palo odjednom. - podignu ruke i raširivši prste krene s njima micati napred - nazad razrogačenih očiju . Što mislite. Naravno da znam. Sve mi javljaju. Drago mi je to čut. I treba. I treba. narodu treba veselja. I tamo i ovamo. I sad i odjedared. Pa u kolce barte. I udri.

-Znate li da će vas uskoro posjetiti izaslanstvo organizatora sabora u Guči da vam uruče svečanu pozivnicu- ne mogasmo više izdržati a de ne ispalimo taj najveći adut, sugestivno trznuvši glavom i opalivši kez od uha do uha, željno isčekujuć kakvu će rekaciju kod gospodina izazvati ta nemoralna ponuda.

-Stvarno- pozvan sam. Super. Joj što da vam kažem. U Guču. Ne mogu da vjerujem. Izaslanstvo. Kako je to divno. Bit će...auuuuu,- krenu gradnočalenik koji je dotada bio prilično uštogljen da se onako brekdensovski kliže unatraške na nožnim prstima, -jeeesssss-, vrati se nazad praveći plesne pokrete zavrnutih rukava na laktovima i pucketajuć prstima. Stavi ruke na bokove, trzne i zabaci glavu i krene igrati sitno kolce..op-op-op-oooop-op žica žica žica. Zatim nas naglo pogleda prodornim pogledom pravo u oči, ispruži ruke otvorenih dlanova prema nama, praveći pokrete prstima kao da zove.....ajmoooooo....joj što će to biti..ja sam ako ste čuli striptiz već probo izvest..ajojjj krene se savijat u koljenima isupuštajuć oduševljene uzvike. Na kraju završi ples stepujući oko nas podignutih ruku uvijenih prstiju.

Pomalo zbunjeni ovom neočekivanom i pomalo grotesknom scenom sačekasmo da gradonačelnik otpleše svoj ples, sačekasmo da malo dođe do daha te ga upitasmo.

-Recite nam još samo ovo, znamo da imate mnogo posla i da mnoge ekipe čekaju da im date minut-dva, kako ste pprivukli srpske glasače da vam masovno skoro svi ko jedan, daju glas. Nešto posebno vide u vama, neku karizmu, sposobnost u ovim teškim vremenima, što??


-Ma kakva karizma koji k.. nema od tog ništa.- reče pomalo rezignirano. To je priča za budale. Nema od toga ništa. Koja sposobnost. Ja sposoban-ha. Ispusti kratki posprdni povik uperivši prst sebi u grudi. Nije to. Nego ćirilica brate. Obećo sam im ćirilicu,-uozbiliji se,- dvojezičnost brate eto...neću sad da serem, ja ovaki, ja onaki, ja ću ovo napravit ja ću ono napravit. ovu investiciju , onu investiciju. Pa odkud pare za to. Ne rastu na grani..ha. Obećat pa se poslije smijat. Nije to u redu.

-Lepo, zaista lepo, ali za vas su glasali i Hrvati. Što ste njima obećali.

-Isto dvojezičnost.

-Kako- začuđeno ga upitasmo- ne razumemo- istu ste stvar obećali i Srbima i Hrvatima. Ali zar nisu oni oko te stvari upravo posvađani. Jedni hoće, drugi ne daju i tako.

-Pa kako ne razumeš brate-poskoči i lupi nas po ramenu. Kako ne razumeš . Srbima sam obećo dvojezičnost tojest ćirilicu a Hrvatima sam obećo isto dvojezičnost samo što sam njima reko da se latinica neće ukidat. Razumeš sad, kapiraš ..a- lupi opet po ramenu..sugestivnog lica, pitajući očima i otvorenim ustima. Razumeš ..a. jesam ih a...

- Pa moramo priznati veoma lukava taktika. veoma lukava. Čestitamo na domišljatosti. Svaka čast. Gospodine gradonačelniče vrlo vrlo lukavo- kao priprjetismo mu prstom-, hvala vam na razgovoru i očekujemo vas u Srbiji- pozdravismo se i dignusmo palac gore.

Vidmo se u Srbiji. Yes. Pozdravite mi Srbiju. Jedva čekam brate..ajoooj. Kolce, rakija, dernek...-ostade on u oduševljenju i ponovo krene sa sitnim nožnim vezom.-ajooooooooooj...

Bjež od ovog , pomislimo u sebi i zaprašišmo drumom prema granici. Pređosmo je lagano i zaputismo se u prestonicu. Tamo je još vrilo ko u košnici. Srbija je još uvek slavila.