PDA

Pogledaj Full Version : Proza, eseji, kratke priče......



caporegime
16-08-2013, 09:22
Za sve koji bi nešto napisali.
Najbolji radovi biti će objavljeni na naslovnici a za njih se otvoriti poseban kutak.
Možda se i u vama krije kakav pjesnik ili pisac......

Svarog
16-08-2013, 23:20
Ja pišem dosta dugo. Jedan deo toga objavljiven je u štampanoj formi svojevremeno, a zatim su krenuli internet blogovi.

Evo jedne sprdnje koju sam napisao pre nekih 5-6 godina, mada je delimično i dalje aktuelna. Dnevna politika je keva inspiraciji. Izvinjavam se na "ošišanoj" latinici, mrzelo me da sad posle toliko vremena učukavam č,ć,š itd.


GDE JE KRALJ?!

“Gde je Kralj, nadjite Kralja!” – grmelo je holovima Dvora. U svakom delu velelepnog zdanja vladala je zbrka. Vlastelini, vojvode, knezovi, pazevi, pa cak i kocijasi dali su se u poteru sa istim ciljem - naci Kralja. Kralj ce znati sta treba da se radi.

U svecanoj Dvorani, okupili su se svi najvidjeniji velikasi Kraljevstva cekajuci ishod. Odjednom u Dvoranu utrca sav zadihan jedan od pazeva i rece:

- “Nigde nismo uspeli da pronadjemo Kralja, a prevrnuli smo i nebo i zemlju!”.

- “Trazite i dalje” – oglasi se jedan od velikasa – “A mi cemo, gospodo, dok se Kralj ne pronadje morati da sami zapocnemo raspravu, jer je vreme kratko”.

Svi se pogledi uprse u govornika. Bese to Lepi Princ, jedan od najmocnijih ljudi u Kraljevstvu, ali i covek sa mnogo neistomisljenika.

- “I neka se donese vina, necemo vecati suva grla!” – pijano uzviknu jedan od vlastelina, Namesnik Prostakluka i Razlokanih Dzada. Nekolicina glasova zazamori odobravajuce.

Kada se svi smestise i sluzavke donese vina, rec uze Lepi Princ:

- “Kao sto znate, gospodo, mi se nalazimo u veoma teskom vremenu. Upravo nam je stigla vest da su Vukovi probili granice Magicne Sume. Mi vise nemamo nikakvu kontrolu nad njom. Sazvao sam ovaj Savet da vidimo sta nam je ciniti.”

U trenutku je nastupio muk, a onda svi zagrajase u glas. Magicna Suma bila je veoma vazan deo Kraljevstva. Nalazila se u samom njegovom srcu. O njoj su se ispredali najneverovatniji mitovi, iako niko nije znao sta se tamo tacno nalazi, a jos manje zasto im je to sto ne znaju toliko vazno. U ovom trenutku, znali su samo jedno - Vukovi se po svaku cenu moraju oterati odatle!

- “U tu svrhu” – nastavi Lepi Princ – “ja sam danas na Savet pozvao i Sumara koji ce nas upoznati sa stanjem”.

Dok je izgovarao ovo poslednje, senka mu predje preko lica. Bilo je vise nego ocigledno da Princ ne voli Sumara, ali…Sumar je bio Kraljev savetnik i jedan od ljudi od najveceg poverenja.

Iz senke istupi mali covek, tankih brkova i zmijskog pogleda. Odmeri sve u Dvorani, pa polutihim glasom poce:

- “Upravo dolazim iz Sume. Stanje je veoma lose po nas. Vukovi su svuda. Upali su, nezvani, preko noci preplivavsi reku. Ali, ja sam vec preduzeo neke korake” – lukavo zackilji on.

- “O kakvim koracima govoris?” – upita Namesnik Spoljnih Poslova i Cesanja Jezika.

- “Ja sam, koliko jutros, nahuskao sve nase Pse sa granice na Vukove!” – uzviknu Sumar.

U Dvorani zavlada ledena tisina. Samo se culo kako Knez od Praznih Obecanja tiho stuca.

- “Ti si uradio…sta?!” – u neverici upita Lepi Princ.

- “To sto si cuo.” – odgovori Sumar. Bilo je vise nego ocigledno da se njih dvojica ne vole.

U tom trenutku sa treskom se otvorise vrata Dvorane. Iz senke hodnika bahato usetase dve figure. Bili su to Vojvoda Mracni i njegov verni pratilac Vozd Dugackog Jezika. Iako zvanicno nisu cinili Savet, svi su ih se veoma bojali, jer su uzivali ogromnu podrsku Prostog Pucanstva, toliko veliku da je cak i Kraljevo mesto bilo dovedeno u pitanje. Stoga je od njih i sam Kralj zazirao.

- “Vidim, ovde se raspravlja o kljucnim stvarima po ovo Kraljevstvo, a nas niko nije zvao” – rece Vojvoda i tmurnim pogledom prostreli sve prisutne – “da cujem, dakle, o cemu se radi”.

Ukratko mu izlozise situaciju i Vojvoda Mracni iskoristi priliku da javno pohvali Sumara:

- “Dobru si stvar uradio, Sumaru. To je nasa Suma i nikakvi besni Vuci nece se setati po njoj. Cenim da je tvoj jutrosnji potez dobro odradjen posao.”

Na to ustade Lepi Princ, do tada smiren, i vatreno zapoce:

- “Gospodo vlastelini, ja pozivam na zdrav razum. Moramo shvatiti koje su nase realne pozicije u ovom trenutku. Vukova ima veoma mnogo, mi ne znamo koliko. Takodje, Vukovi, kao sto svi znamo, imaju mocne Saveznike. Sa druge strane, mi smo neslozni, razjedinjeni, a uz to i slabo naoruzani. Da ne pominjem da niko ne zna gde je nam je Kralj. Sklon sam verovati da su nam izgledi u toj borbi veoma jadni.”

- “Mi cemo isterati Vukove iz nase sume, milom ili silom!” – zagrme Vojvoda Mracni, njegov pratilac Vozd Dugacki Jezik samo se iskezi – “Laticemo se maca i pobediti, jer Pravda je na nasoj strani!”

Gomila odobravajuci uskliknu.

- “Ko se maca laca, istresem ga iz gaca!” – zabrljavi Namesnik Prostakluka i Razlokanih Dzada, sada vec vidno pijan.

- “Ali, ljudi, zar cemo slati Pse, nase dobre Pse da ginu?” – vec je ocajan bio Lepi Princ, videvsi kuda sve ovo vodi – “Zar vec jednom nismo naucili lekciju?”.

- “Dobro, sta ti predlazes?” – lukavo upita Sumar.

Lepi Princ se nelagodno promeskolji, pa nastavi:

- “Znam koliko nam je Suma vazna, ali u ovom trenutku smo neuporedivo slabiji i malobrojniji. Zasto ne bismo mogli razgovarati sa Vukovima i njihovim Saveznicima? Zasto ne bismo probali da zivimo u miru i slozi? Pa ovaj Svet dovoljno je veliki za sve nas. Gospodo vlastelini, spasimo sto se spasti moze!”

Na to skoci Vojvoda Mracni:

- “Tako govori samo jedan Izdajnik! Nema razgovora sa onima koji besprizorno upadaju u nase sume! Sa njima se moze razgovarati samo na jedan nacin! Svi znamo kako! A, sto se tebe tice, Prince, postaraj se da kad se moj Gospodar bude vratio iz zatocenistva, budes sto dalje od ovog Kraljevstva, jer neces proci bolje nego Vuci!”

- “Stavise, sazvacemo Pse iz svih delova Kraljevstva i organizovati do sada nevidjenu Hajku na Vukove!” – zakresta Sumar, sto naidje na salve odobravanja.

Citava Dvorana bila je na nogama, neki se svadjajuci, neki uzvikujuci “Pobijmo Vukove!”, “Nikome ne damo nasu Sumu!” i slicne slogane. Mnogi su vec bili i dobro pripiti, sto je samo podgrejalo atmosferu. Ubrzo, Savet koji je trebao da odluci o mozda i najvaznijem pitanju Kraljevstva za dugo vremena pretvorio se u opsti vasar i rasulo. Vidno skrhani, Lepi Princ i jos nekoliko njegovih sledbenika, pre svih Raspevani Kljucar Riznice i Knez od Misjeg Doma, praceni uvredama i sprdnjom, pognutih glava napustise Dvoranu…

…a gde je, zaista, bio Kralj toga dana? U najvisoj kuli Zamka Letnjikovca, sat je otkucao podne. Pospani i umorni Kralj pomolio je glavu ispod baldahina. Jutros je morao nenadano da ustane ne bi li nahranio svoje dve macke ljubimice, a zatim se, slomljen umorom, ponovo vratio u postelju. Voditi Kraljevstvo je takva jedna gnjavaza. Bio je usamljen. Gotovo da se pokajao sto je svoju Dvorsku Ludu proizveo u Namesnika Prostakluka i Razlokanih Dzada. Razmisljao je da procita pismo Namesnika Unutrasnjih Dela i Ogovaranja jer je na sebi nosilo nazanku “Hitno!”, ali je odustao od toga. Bio je umoran, zar oni to nisu mogli da shvate? Lenjo se protegao i dogegao do prozora. Cekale su ga brojne obaveze tog dana, posle dorucka (ili rucka, vec je izgubio pojam o vremenu), sledilo je redovno nedeljno farbanje i kolmovanje kose i obrva. Nakon toga, valjalo bi izvesti te dve cice nevaljalice da se poigraju po dvoristu. A, onda, obavezni popodnevni odmor…Neka se Lepi Princ i vlastelini rvu sa problemima. On ima pametnija posla.

U trenutku kada je prisao prozoru, sinula mu je jedna ideja:

- “Zasto ne bih oslusnuo sta Narod misli?” – prodje mu kroz glavu – “Dobro je da svaki Kralj to uradi s vremena na vreme”.

Pazljivo otvori prozor, jer i onako nikuda nije zurio, i poce da osluskuje…Najpre se nije culo nista…i Kralj je stajao tu neko vreme, vise nalik kipu no zivom coveku. A onda je zacuo…isprva tiho, a zatim sve glasnije. Narod je stenjao, groktao, njakao, kricao i pistao…Uobocajena slika. Kraljevo dobrodusno lice ozari umorni osmeh.

- “Dobro je” – odahnu on u sebi – “jos nisu poceli da reze.”

Ispunjen novim saznanjem, Kralj se na peti okrenu i laganim korakom ode na partiju vise nego zasluzenog odmora…

Stric Ivan
11-08-2020, 04:15
Vepre idemo na cugu!-kažem debelom Velji. Ajmo kod "Izeta", tamo imaju ladno pivo, pa se možemo izmasakrirati do mile volje. "Može Duji". "Samo jaknu da uzmem"!-Velja krene u kuću žurnim korakom, i izađe sa crnom jaknom preko ramena. Velja je bio karizmatičan lik koji se nije libio postiđivati Engleske turiste ako su dolijetali u prolazu te zagledali unutrašnjost "Bifea Kod Izeta". Izet je bio recimo gotovo pub engleski. Konobar je bio, melodramatičan, neispeglan, crnije kragne, neka oprosti mi na izrazu a znam da si tu negdje oko mene jer si rahmetli, pravio si se važan sa onim baždarom koji je bio jako važan instrument u mjerenju alkoholnog pića. Dolaskom RnR revolucije u Vinkovce, ja i Velja smo onako kulerski se zakopali Kod Izeta, do iza vrata. Zamrzli smo stolice za šankom, tako smo zvali naše noge. "Molim konobara da nam dadne ćepi"!-kaže Veljko glasom koji je izražavao gordost, hrabrost, al oprosti Veljko, ali moram kazati da su engleski lordovi mogli učiti od tebe kako nastupati u javnosti. Tako i treba!-krv ti šarenu, ima li ovo smisla ikakvoga! Daj meni vopi, a ti Veljko si počeo naručivati! Dakako Duji!- Daj mi pelinkovac...lavov...kruškovac...votku...lozu...čo koladni liker...vermut...ono smiješno plavo pićence što liči na likvi plave boje...i tako bi Veljko naručio jedan redenik pića kao pravi borac protiv alkohola. A joj ispi ja ovo ladno pivo! Daj mi još jedno!-konobar nonšalantnim iskopiranim pokretom od Bruce Lee-a izvadi iz frižidera pivo, otvori ga ko ona glumica svojoj sestri po obuci u Kill Billu sa katanom. Ponekad je nosio nunčake. Bio je opasan taj bosanac. Zajeban! Al to smo primjećivali samo mi od alkohola obmanuti dvadesetgodišnjaci. Veljko ne zamjeri ako budem sve opisao kroz kakove smo mi duševne katarze, dileme, i pitanja morali prolaziti, i to samo zbog glupe neandertalske okoline. Jeste seronjo Beogradski, da ti što si kenjo u onom navijačkom videu da su te bakice iz kolodvor kvarta, bombardirali sa kalićima za cvijeće i da su penzioneri posezali sa sjekirom jer te hoće malo ispeglati. Istina! Živa istina. Ko nije znao pravila igre u Vinkulji, taj je najebo za sva vremena. Valjda Vi Beograđani imate neka pravila igre. Zna se ko je stara garda. Dakako! Sad Cane iz Partibrejkersa može da pjeva i pleše na koncertu "Rimtu ti tuki", a ja sam čitao u "Heroini" Novoj, dobrom RnR časopisu da je glasao za Šešelja! Jebem tebe i RnR koji si ispjevao!A jel znaš Veljko da je Ivica rekao da je Anton dobar kao čovjek, i kad vidi neku propalu pijanicu, da mu za konjak, štok...rakiju. Ja bi na njegovom mjestu pio samo rakiju. Najbolje te udari i to u mali mozak! Šok! I dok sam ja pričao koliko sam veliki filozof bio u to doba, Veljko je dolazio do predzadnjeg perona za šankom. Lagano se primjereno ljuljkao tamo-amo, i prinosio čašu k ustima, sjenka mu se počela kriviti i odlaziti od njega kolko se ukenjala, zbog Veljkovog buntovništva. Krv ti šarenu!- uspjeh, Velimirovog alkoholiziranja je bio samo njegov, i ja nisam imao učesništvo, ali sam bio zadužen za moral. To Vam dragi čitatelji dođe kao IPD-(informativno politički djelatnik danas u Hrvatskoj), danas a u ono doba se zvalo pravi imenom. Pijani klaun! I dok je Veljko smijehom i kanalom Kruškovac, nos, patos potvrđivao moj zaključak, u kafiću se iznenada utihnula okolina. U kafanu Kod Izeta je ulazio Herr Mayor- sa svojom prikolicom i plemenitijom polovinom Marijana-Manja, njegova žena. Odmah su zauzimali položaj u separeu i naručili dva hladna piva. Alo kume! Kako je šta se radi?-upita Mayor. Evo ispijam peto pivo a Veljko si tovari novi redenik alkohola. Sašio je krvi ti šarene, dvadeset najotmjenijih pićenaca. Vidi ga kako mu sjenka pleše i previja se od smijeha, i vrišti: "Ja sam trijezna Veljko! Hhahahahahahah"! Duja vidim da si ti na borbenom položaju dobrano! Šego daj Duji još dva piva! Ej Šego dobacih, jel može jedna kasetica malaaaa, malešna al od Sex Pistolsa. Ma svašta ima. Kad sam Šegi objasnio kao totalnom neznalici ko su ti banditi i umjetnici, shvatio sam da Šego ima respekta prema njima i to iz Bifea "Kod Izeta". U trenutku sam shvatio jednu školu. Koliko poštovanja imaš, daj ga, pokaži, ako čovjek zaslužuje. Nevjerovatno da sam u tako propaloj, daleko najpropalijoj birtiji u Vinkovcima jer su se u njoj okupljali pankeri iz Vinkovaca, skupim i iskopam, izgrecam iz tapete i boje od jaja i srebra za cijevi starih peći, takvu mudrost. Velimire kućo stara!- jel ide to tebe? Velimir se ljuljkao blago, sa jednom dijagonalom, ko da mu se jakna odlijepila od njega. Ja sam polako shvaćao da sam se dobro napio piveta, i da je sa sjenkom sve u redu. Krv ti šarenu...kad se sjetim kakvo je pivo bilo prije rata, pa to je bilo dva puta jače no ovo danas. "Ovo danas izgleda ko da se neko popišo u tu bocu!"-rekao sam jednom Velimiru. Ma polako sa tim pivom moram se dogegati do kuće, a na šangajkama imam rupu sa strane, s malo jačim tempom ostaće mi na nozi samo špagica za vezivanje. Otpast će đon. Glupo! A još ide na kišu. Ajmo do Minerve!-ispali na jednom Veljko. Ajmo Duji idemo!-pokret. Šef parade je rekao da menjamo položaj i gaće jer smo si ustali" od straha šta nas čeka tamo. Moram srat!-odvratih, a ovo troje je prasnulo u smijeh. Šego jel ima papira u WC-u?! Tada u to nesretno doba komunizma, titoizma, navijačizma, kurvanjizma, pederizma, i drugih izama, a bilo ih je potok čitav, saznao sam za jedno djelo od srpske bratije u Beogradskom pašaluku. Snimio se neki film...nešto o Anđelima. Tako nešto. Ma glupo. Od kud to da serem i mislim o beogradskoj umjetnosti...Samo me potiče da više se istovaram! Napolje iz meneeeee, krv ti šarenu! BUĆ!-čuo sam kako nešto pade, ali zbog violinskog ključa, nota i elegičnih tonova i pročitanih stripova koji su me naučili sadržaju priče, ne bih govorio što je palo i bućnulo. Otkud mi to pade na pamet da nemam neku virozu možda!?-promišljao sam i prao ruke, sa Vimom. U WC-u je smrdilo do zla oca i gore matere. To je štipalo za oči, nos, uši, ko to nije doživio ne zna što je bojni otrov.

A ja sam saznao. Izašao sam za njima malo protegao noge te potrčao do ekipe da ih stignem. I išli smo išli preko travnjaka, parka, stazom, ulicom, prema Minervi i na pamet mi pade Igmanski marš!? Ovo već nije dobro, neko mi je glavu napumpao sa partizanskim sranjima. Sere mi se od toga. Al tu drugu epizodu serije Igmanski marš ću kod kuće ako me protjera. Zagrlim ja Veljka i raspalim bećarac: "Kad sam bio u bešiki majiiiiii, kad sam bio u bešiki majiiiii, svi su moga pišu milovaliiiiii, svi su moga pišu milovaliiiii"! Veljko se skoro upišao od smijeha. "Neću više nikad piti vinaaaaaa, neću više nikad piti vinaaaa, memla svuda otekla mi mudaaaaa, memla svuda otekla mi mudaaaa!" Duja Bokte tvoj ovaj ti je dobar!-ispali Marijana. Marijana Manja je bila Mayorova žena, i ja sam poštivao nju i njega. Ona je otvarala za Herr Mayora zubima pivo. Bilo je doduše po meni malo erotike, ali sam sa jednom Ukrajinkom doznao da to i nije baš dobar odabir. Mayor nije bio klasični vojnik, nije nikada bio u JNA, jer kada je išao na regrutaciju tresle su mu se ruke, zapravo se sav tresao da će krenuti rat, kako i jeste prije 45 godina. Te jedan pred njim. I imao je jednu falinku. Taj momak nije mogao prdnuti a da se ne usere, pa je u gaćama nosio stalno onaj crveni papir u listićima kojeg svi znamo iz JNA. Inače gradonačelnik Vinkovaca, neki mufljuz je javno rekao javnosti Vinkovaca: "Papir u listićima je precijenjen! Koristite novine ali ih prije toga zgužvajte malo!" Obzirom kakvo smo imali vodstvo u gradu, a imali smo kako rekoh mufljuze koji su blato, dakle civilizaciju, doneli na opankama svojim jer smo od toga pravili ciglu da si zidamo kuće, nije pretjerano reći da mi se gadilo. Herr Mayor je sve to sa smijehom pratio, kad god bi se usro. Jel pustio goluba evo i novosti! Stigli smo pred Minervu, a iz nje je zavijala Šemsa Suljaković i neki hit "Okreće se kolo sreće!" STOJ! Evo kazeta Zlatnih dukata, pa pušćaj. "U svom selu gazda bio sam i bit ću u birtiji uvijek pio sam i pit ću. Ja sam gazda Joza, meni rodi loza, meni rodi grožđe kad u krčmu dođem...e tako pun mi kurac isprdaka sa juga! Od narodnjaka iz tog doba, primtivizma, i neandertalaca oko nas, smo se doslovno godinama iza dom. rata Veljko i ja pitali: "Kako smo uopće normalni!" Velimire, smiri se malo nemoj više kumim te, popio si 40 pićenaca. Ja jedva stojim na nogama. Ajmo po jedno pa polako. Velimir je bio zvijer, ali je malo tko to primjećivao. On je bio lik. Oklopno vozilo, Panzer Tiger. I mislim da on to zna koliko sam ga poštivao i njega i njegova mlađeg brata Krešimira. Krešo je pratio brata svojim koracima, ali legendu alkoholnih redenika i jednog od najstarijih pankera iz Vinkovaca, nije bilo lako pratiti. Krešimire počivaj u miru Božijem. Čudno mi da beogradska banda nije i preslikala Krešu Velimirova brata u film. Tupsoni. Fala Bogu dragom pa ne ću morati gledati nikoga od ove bradate bande. Pokradoše, isplagijatiraše kompletnu umjetnost opijanja.

Bobani
20-08-2020, 00:10
Striče ivane sve sam pročitao i jako mi se svidjelo sve što si napisao. Piši više i još više o tvojim uspomenama.
Velik pozdrav.

http://www.safaric-safaric.si/hup_otporas_53/201811_DRINA_Svezak_1_Posebno_izdanje_Studeni_2018 .pdf

http://www.safaric-safaric.si/hop/razno/1982-HOP_Otporas_SUDAR-Dragun_NEW_YORK_sudenje.pdf