PDA

Pogledaj Full Version : Proza, eseji, kratke priče......



caporegime
16-08-2013, 09:22
Za sve koji bi nešto napisali.
Najbolji radovi biti će objavljeni na naslovnici a za njih se otvoriti poseban kutak.
Možda se i u vama krije kakav pjesnik ili pisac......

Svarog
16-08-2013, 23:20
Ja pišem dosta dugo. Jedan deo toga objavljiven je u štampanoj formi svojevremeno, a zatim su krenuli internet blogovi.

Evo jedne sprdnje koju sam napisao pre nekih 5-6 godina, mada je delimično i dalje aktuelna. Dnevna politika je keva inspiraciji. Izvinjavam se na "ošišanoj" latinici, mrzelo me da sad posle toliko vremena učukavam č,ć,š itd.


GDE JE KRALJ?!

“Gde je Kralj, nadjite Kralja!” – grmelo je holovima Dvora. U svakom delu velelepnog zdanja vladala je zbrka. Vlastelini, vojvode, knezovi, pazevi, pa cak i kocijasi dali su se u poteru sa istim ciljem - naci Kralja. Kralj ce znati sta treba da se radi.

U svecanoj Dvorani, okupili su se svi najvidjeniji velikasi Kraljevstva cekajuci ishod. Odjednom u Dvoranu utrca sav zadihan jedan od pazeva i rece:

- “Nigde nismo uspeli da pronadjemo Kralja, a prevrnuli smo i nebo i zemlju!”.

- “Trazite i dalje” – oglasi se jedan od velikasa – “A mi cemo, gospodo, dok se Kralj ne pronadje morati da sami zapocnemo raspravu, jer je vreme kratko”.

Svi se pogledi uprse u govornika. Bese to Lepi Princ, jedan od najmocnijih ljudi u Kraljevstvu, ali i covek sa mnogo neistomisljenika.

- “I neka se donese vina, necemo vecati suva grla!” – pijano uzviknu jedan od vlastelina, Namesnik Prostakluka i Razlokanih Dzada. Nekolicina glasova zazamori odobravajuce.

Kada se svi smestise i sluzavke donese vina, rec uze Lepi Princ:

- “Kao sto znate, gospodo, mi se nalazimo u veoma teskom vremenu. Upravo nam je stigla vest da su Vukovi probili granice Magicne Sume. Mi vise nemamo nikakvu kontrolu nad njom. Sazvao sam ovaj Savet da vidimo sta nam je ciniti.”

U trenutku je nastupio muk, a onda svi zagrajase u glas. Magicna Suma bila je veoma vazan deo Kraljevstva. Nalazila se u samom njegovom srcu. O njoj su se ispredali najneverovatniji mitovi, iako niko nije znao sta se tamo tacno nalazi, a jos manje zasto im je to sto ne znaju toliko vazno. U ovom trenutku, znali su samo jedno - Vukovi se po svaku cenu moraju oterati odatle!

- “U tu svrhu” – nastavi Lepi Princ – “ja sam danas na Savet pozvao i Sumara koji ce nas upoznati sa stanjem”.

Dok je izgovarao ovo poslednje, senka mu predje preko lica. Bilo je vise nego ocigledno da Princ ne voli Sumara, ali…Sumar je bio Kraljev savetnik i jedan od ljudi od najveceg poverenja.

Iz senke istupi mali covek, tankih brkova i zmijskog pogleda. Odmeri sve u Dvorani, pa polutihim glasom poce:

- “Upravo dolazim iz Sume. Stanje je veoma lose po nas. Vukovi su svuda. Upali su, nezvani, preko noci preplivavsi reku. Ali, ja sam vec preduzeo neke korake” – lukavo zackilji on.

- “O kakvim koracima govoris?” – upita Namesnik Spoljnih Poslova i Cesanja Jezika.

- “Ja sam, koliko jutros, nahuskao sve nase Pse sa granice na Vukove!” – uzviknu Sumar.

U Dvorani zavlada ledena tisina. Samo se culo kako Knez od Praznih Obecanja tiho stuca.

- “Ti si uradio…sta?!” – u neverici upita Lepi Princ.

- “To sto si cuo.” – odgovori Sumar. Bilo je vise nego ocigledno da se njih dvojica ne vole.

U tom trenutku sa treskom se otvorise vrata Dvorane. Iz senke hodnika bahato usetase dve figure. Bili su to Vojvoda Mracni i njegov verni pratilac Vozd Dugackog Jezika. Iako zvanicno nisu cinili Savet, svi su ih se veoma bojali, jer su uzivali ogromnu podrsku Prostog Pucanstva, toliko veliku da je cak i Kraljevo mesto bilo dovedeno u pitanje. Stoga je od njih i sam Kralj zazirao.

- “Vidim, ovde se raspravlja o kljucnim stvarima po ovo Kraljevstvo, a nas niko nije zvao” – rece Vojvoda i tmurnim pogledom prostreli sve prisutne – “da cujem, dakle, o cemu se radi”.

Ukratko mu izlozise situaciju i Vojvoda Mracni iskoristi priliku da javno pohvali Sumara:

- “Dobru si stvar uradio, Sumaru. To je nasa Suma i nikakvi besni Vuci nece se setati po njoj. Cenim da je tvoj jutrosnji potez dobro odradjen posao.”

Na to ustade Lepi Princ, do tada smiren, i vatreno zapoce:

- “Gospodo vlastelini, ja pozivam na zdrav razum. Moramo shvatiti koje su nase realne pozicije u ovom trenutku. Vukova ima veoma mnogo, mi ne znamo koliko. Takodje, Vukovi, kao sto svi znamo, imaju mocne Saveznike. Sa druge strane, mi smo neslozni, razjedinjeni, a uz to i slabo naoruzani. Da ne pominjem da niko ne zna gde je nam je Kralj. Sklon sam verovati da su nam izgledi u toj borbi veoma jadni.”

- “Mi cemo isterati Vukove iz nase sume, milom ili silom!” – zagrme Vojvoda Mracni, njegov pratilac Vozd Dugacki Jezik samo se iskezi – “Laticemo se maca i pobediti, jer Pravda je na nasoj strani!”

Gomila odobravajuci uskliknu.

- “Ko se maca laca, istresem ga iz gaca!” – zabrljavi Namesnik Prostakluka i Razlokanih Dzada, sada vec vidno pijan.

- “Ali, ljudi, zar cemo slati Pse, nase dobre Pse da ginu?” – vec je ocajan bio Lepi Princ, videvsi kuda sve ovo vodi – “Zar vec jednom nismo naucili lekciju?”.

- “Dobro, sta ti predlazes?” – lukavo upita Sumar.

Lepi Princ se nelagodno promeskolji, pa nastavi:

- “Znam koliko nam je Suma vazna, ali u ovom trenutku smo neuporedivo slabiji i malobrojniji. Zasto ne bismo mogli razgovarati sa Vukovima i njihovim Saveznicima? Zasto ne bismo probali da zivimo u miru i slozi? Pa ovaj Svet dovoljno je veliki za sve nas. Gospodo vlastelini, spasimo sto se spasti moze!”

Na to skoci Vojvoda Mracni:

- “Tako govori samo jedan Izdajnik! Nema razgovora sa onima koji besprizorno upadaju u nase sume! Sa njima se moze razgovarati samo na jedan nacin! Svi znamo kako! A, sto se tebe tice, Prince, postaraj se da kad se moj Gospodar bude vratio iz zatocenistva, budes sto dalje od ovog Kraljevstva, jer neces proci bolje nego Vuci!”

- “Stavise, sazvacemo Pse iz svih delova Kraljevstva i organizovati do sada nevidjenu Hajku na Vukove!” – zakresta Sumar, sto naidje na salve odobravanja.

Citava Dvorana bila je na nogama, neki se svadjajuci, neki uzvikujuci “Pobijmo Vukove!”, “Nikome ne damo nasu Sumu!” i slicne slogane. Mnogi su vec bili i dobro pripiti, sto je samo podgrejalo atmosferu. Ubrzo, Savet koji je trebao da odluci o mozda i najvaznijem pitanju Kraljevstva za dugo vremena pretvorio se u opsti vasar i rasulo. Vidno skrhani, Lepi Princ i jos nekoliko njegovih sledbenika, pre svih Raspevani Kljucar Riznice i Knez od Misjeg Doma, praceni uvredama i sprdnjom, pognutih glava napustise Dvoranu…

…a gde je, zaista, bio Kralj toga dana? U najvisoj kuli Zamka Letnjikovca, sat je otkucao podne. Pospani i umorni Kralj pomolio je glavu ispod baldahina. Jutros je morao nenadano da ustane ne bi li nahranio svoje dve macke ljubimice, a zatim se, slomljen umorom, ponovo vratio u postelju. Voditi Kraljevstvo je takva jedna gnjavaza. Bio je usamljen. Gotovo da se pokajao sto je svoju Dvorsku Ludu proizveo u Namesnika Prostakluka i Razlokanih Dzada. Razmisljao je da procita pismo Namesnika Unutrasnjih Dela i Ogovaranja jer je na sebi nosilo nazanku “Hitno!”, ali je odustao od toga. Bio je umoran, zar oni to nisu mogli da shvate? Lenjo se protegao i dogegao do prozora. Cekale su ga brojne obaveze tog dana, posle dorucka (ili rucka, vec je izgubio pojam o vremenu), sledilo je redovno nedeljno farbanje i kolmovanje kose i obrva. Nakon toga, valjalo bi izvesti te dve cice nevaljalice da se poigraju po dvoristu. A, onda, obavezni popodnevni odmor…Neka se Lepi Princ i vlastelini rvu sa problemima. On ima pametnija posla.

U trenutku kada je prisao prozoru, sinula mu je jedna ideja:

- “Zasto ne bih oslusnuo sta Narod misli?” – prodje mu kroz glavu – “Dobro je da svaki Kralj to uradi s vremena na vreme”.

Pazljivo otvori prozor, jer i onako nikuda nije zurio, i poce da osluskuje…Najpre se nije culo nista…i Kralj je stajao tu neko vreme, vise nalik kipu no zivom coveku. A onda je zacuo…isprva tiho, a zatim sve glasnije. Narod je stenjao, groktao, njakao, kricao i pistao…Uobocajena slika. Kraljevo dobrodusno lice ozari umorni osmeh.

- “Dobro je” – odahnu on u sebi – “jos nisu poceli da reze.”

Ispunjen novim saznanjem, Kralj se na peti okrenu i laganim korakom ode na partiju vise nego zasluzenog odmora…