PDA

Pogledaj Full Version : Slavenska mitologija



Svarog
14-07-2013, 14:35
Nadam se da ima forumaša kojima će ova tema biti zanimljiva.

PERUN

Perun je slovenski bog groma i neba. Svarog je takođe bog neba, ali ova njegova funkcija nije identična funkciji Peruna. Svarog se pre shvata kao bog vaseljene i bog duhovnog, nematerijalnog neba u kome borave mrtvi. Možemo reći da Svarog vlada višim nebom, dok Perun vlada nižim, odnosno, Svarog vlada vaseljenom, a Perun atmosferom. Perun je jedan od najmoćnijih bogova Slovena. On predstavlja rušitelja, budući da je on bog vremenskih i prirodnih nepogoda. Perun je član najvećeg i najjačeg slovenskog trojstva (triglava) zajedno sa Svarogom i Svetovidom. Teorija o triglavu kao konceptu, a ne kao božanstvu verovatno je novijeg datuma, međutim, mi ćemo je uzeti u obzir pri analizi Peruna. Perun se na mnogim mestima spominje i kao Svarogov i Velesov brat.
Perun kažnjava krivokletnike, kao i sve ljude koji su zli. Vezan je za pravdu kao i svako božanstvo koje je povezano sa planetarnom sferom Jupitera. Perun kažnjava zle i neposlušne zatvarajući im nebeske dveri. Krivokletstvo kažnjava još za života krivokletnika, a u izvršavanju kazne najčešće upotrebljava munje. U mnogim spisima iz ranog srednjeg veka (Nestorova hronika, Sbornik Paisijev, Sofyskij Sobor), pa čak i u ugovorima o miru, Sloveni su se zaklinjali na poštovanje ugovora upravo Perunu. Perun bi tako trebalo da kazni i prokune svakog ko bi prekršio ono što je dogovoreno.
U hrišćanskim zabeleškama iz ranog srednjeg veka Perun se najčešće pominje, a često i satanizuje. Ovo ukazuje na to koliko je čvrsto bio ukorenjen Perunov kult kod Slovena. O posvećenosti Perunu ukazuje i činjenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime (Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj cvet perunika itd.). I dan-danas postoje izreke i kletve na nekim slovenskim jezicima koje sadže Perunovo ime. Do đavola se na slovačkom može reći Do Paroma, gde Parom upravo predstavlja Peruna. Na poljskom reč piorun znači grom. Kod baltičkih Slovena četvrtak se zvao perendan itd.
Ime Perun je nastalo od sufiksa -un ili -unj (-унь), što označava vršioca neke radnje, i korena per koji znači udarati, razbiti. Dakle Perun zasigurno ukazuje na udarača, razbijača, gromovnika, a takođe i na boga uništitelja i razoritelja. Zato mu je i pripisan uticaj na prirodne nepogode.
Legende govore da je, kada se Perun u svojoj kočiji vozio po nebu, grmelo od kloparanja točkova. Perun je na kipovima predstavljan kao jak muškarac sa bradom. Delovi odeće govore da se radi o ratniku u oklopu, što je slučaj sa većinom slovenskih bogova. Postoje predstave Peruna sa kamenim maljem u ruci kojim gađa i pretvara u kamen sve čega se dotakne. Takođe, postoje predstave Peruna sa lukom, koji se nekad poistovećivao sa dugom, a kad bi njime gađao, strele bi se pretvarale u munje. U Perunovom vlasništvu bile su i zlatne jabuke. Na ovo ukazuju neke narodne pesme:

... Te izvadi tri jabuke zlatne
I baci ih nebu u visine...
...Tri munje od neba pukoše
Jedna gađa dva djevera mlada,
Druga gađa pašu na dorinu,
Treća gađa svata šest stotina,
Ne uteče oka za svjedoka,
Ni da kaže, kako pogiboše.
Neke legende govore o Perunovom sukobu sa Velesom. Navodno, Veles je ukrao Perunu žene, ljude i stoku. Veles je pokušavao da se sakrije, ali Perun ga je, razbivši kamen iza kog se ovaj krio, pronašao i pobedio. Ova beloruska priča dalje govori da je Veles nakon toga morao da ostane na zemlji. Jedna druga legenda govori i o tome da je na Perunovoj svadbi sa Dodolom, boginjim kiša, Veles izdvojio Dodolu i izjavio joj ljubav. Nakon toga, u sukobu sa Perunom bio je poražen i proteran na zemlju da bi na kraju našao svoje mesto u donjem svetu.
Perun je takođe bio povezan sa vatrom i vatrenim životinjama. Njegova životinja bila je vatreni petao, koji je neka vrsta slovenskog Feniksa. Njegove životinje bile su i zmajevi. Perunovi obredi bili su vezani za vatru. Pored idola je gorela večna vatra, koja nije smela ni u kom slučaju da bude ugašena, inače bi nastradala cela posluga u hramu. (sličan običaj postojao je i u staroj Grčkoj, u hramu Hestije kao i u Rimu, u hramu Veste).
Perun je bio i borac protiv suša. Jedna teorija govori da je on imao uticaja na kišu, a druga da je na kišu uticaj imala Dodola, Perunova žena. Bilo kako bilo, on je sigurno po tom pitanju mogao da učini mnogo.
Pevane su pesme:

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj Ilija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj, daj Ilija daj!
(Refren dodolske pesme iz okoline Gnjilana)
Što se tiče biljaka, hrast je bio neodvojivo vezan za Peruna. Ova činjenica ponovo govori o Perunu kao jupiterijanskom božanstvu, jer svi bogovi koji su imali karakteristike Jupitera bili su vezni za hrast (Zevs, Tor itd.). Kod Srba se jedna vrsta hrasta i danas zove grm, a ovo ime nastalo je od reči grmeti. Dakle, očigledno je da je grm bio posvećen gromu, odnosno Perunu. Od drugih biljaka tu su perunika, žalfija, kopriva, jabuka i čuvarkuća. Perunove životinje bile su divojarac i goveče zubr ili zubor. Kad nisu imali hramove, Sloveni su se Perunu molili u gajevima, trebištima i ispod hrastova.
Nakon dolaska hrišćanstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija. U narodnoj tradiciji Perun je ostao, kao i priče o njemu, s tim što su mnoge primile oblik priča o svetom Iliji, dok su druge takođe morale da promene ime glavnog junaka. Crkva je satanizovala Peruna, verovatno zbog njegovog jakog kulta i velikog uticaja na živote ljudi. O tome govori Novgorodska hronika:
Gоd. 6497 (989) pоkrsti sе Vlаdimir. Vlаdikа Аćim dоđе u Nоvgоrоd, i rаzоri svе žrtvеnikе (trеbištа), оbоri Pеrunа, i nаrеdi dа sе bаci u Vоlhоvu; i vukоšе gа pо blаtu tukući gа bičеm i štаpоvimа; јеdаn zао duh uđе u Pеrunа, i pоčnе kukаti: 'Оh mеnе nеsrеćnоgа! Ја sаm pао u nеmilоstivе rukе'. I оn prеđе prеkо vеlikоg mоstа, bаci svојu bаtinu nа mоst, tе sе јоš i dаnаs ludаci udаrајu tоm bаtinоm, dа učinе zаdоvоljstvо zlim dusimа. Zаtim nаrеdi, dа gа (Pеrunа) nikо nе primi, i јеdаn stаnоvnik sа Pidbе оdе uјutru nа оbаlu rеkе u čаsu, kаd Pеrun prispе dо оbаlе, оdgurnu gа јеdnоm pritkоm: ,Dоstа si dоvdе јео i piо, mаli mој Pеrunе, prоduži i dаljе plоviti'! I sаtаnski prеdmеt iščеze.
Uprkos pokušajima da se Perun potpuno uništi, njegovo ime je ostalo. Štaviše, Perun je jedan od najpoznatijih i najviše pominjanih slovenskih bogova.

DAŽBOG

Dažbog je bio božanstvo Sunca, ognja i kiše. Dažbog je bio smatran božanstvom koje daje, na šta ukazuje jedan od oblika njegovog imena – Dajbog . Prvi deo imena je „daj“ što je oblik glagola dati, a drugi deo je “bog”. Međutim, šta Dažbog tačno daje? Moguće je da se ovo davanje odnosi na Sunce i Sunčevu svetlost, koja je bitna za mnoge procese u prirodi. Sloveni su Suncu pridavali veliki značaj. Ono je predstavljalo osnovu za život i uvek je smatrano pozitivnim aspektom. Sunce je zapravo davalo život Zemlji, a time je bog sunca bio davalac, Dajbog. Dažbog predstavlja zapravo Sunčev disk.
U svim očuvanim srednjovekovnim spisima o Slovenima u nekom se trenutku pominje Dažbog. Pominju ga rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroj slovenskoj veri. U prevodima grčkih tekstova na slovenski Helios se prevodio kao Dažbog. U Malalinskom manuskriptu iz 6. veka Helios je preveden upravo Dažbogom. Tu je ruski prevodilac pokušao da ispriča priču smeštenu u Egipat, ali je umesto imena grčkih božanstava koristio slovenska. Takođe Dažbog se pominje u Španskom kodeksu onda „Slovo o Igorovom pohodu“ i mnogim drugim. Vladimir Veliki je ispred svoje palate u Kijevu postavio sedam statua bogova, a među njima bio je i Dažbog.
U porodici Dažbog je predstavljao zaštitinika kućnog ognja i vatre, najnužnijih čovekovih sredstava za preživljavanje zime, kao i pomoći u mnogim drugim poslovima. Međutim, oganj je mogao biti i okrutan i okrenuti se protiv čoveka i odvesti ga u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je presudna u preživljavanju, te su mnogi obredi povezivani i sa ognjem.
Dažbog je sigurno bio i bog kiše. Jedno od njegovih imena je Daždbog, a dažd na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom,češkom,ruskom,poljskom...) znači kiša . Kiša je bila značajna jer je od nje zavisila žetva. Ukoliko bi zavladala suša, praktikovani su razni rituali za prizivanje kiše.
Poznato je da su se Sloveni bogovima obraćali kao sebi ravnim i da su sebe smatrali potomcima bogova. Zapravo, oni su sebe smatrali unucima Dažboga, odnosno, njegovim direktnim potomcima. U to vreme nije bilo uobičajeno da unuk upozna dedu, zbog kratkog zivotnog veka.
Dažbog je jedan od Svarogovih sinova. Nije sigurno koliko je Svarog imao sinova, ali je poprilično sigurno da je Dažbog bio jedan od njih. Neki autori pominju samo dva, Svarožića i Dažboga (Vyacheslav Vsevolodovi i Vladimir Toporov), dok drugi govore o Perunu, Svetovidu, Dažbogu i Velesu kao Svarogovim sinovima, odnosno sve njih nazivaju Svarožićima. Kako god bilo, Dažbog je u svim kombinacijama.
Sunce je, prema verovanju, preko dana bilo na nebu i davalo svetlost, dok je nocu boravilo u podzemnom svetu. Zapravo Dažbog je svakog jutra na belom konju ili u kočiji obilazio nebo, dok je uveče umirao ili odlazio u zagrobni svet, da bi ujutru ponovo vaskrsao. U ovoj predstavi o Dažbogu vidljiva je cikličnost umiranja i vaskrsavanja, koja je inače bila veoma česta kod mnogih paganskih religija, kao i u slovenskom paganizmu. Kod Srba se pominje Dabog, a u folkloru hromi Daba, koji je prestavljen gotovo uvek kao zli demon, što verovatno govori o Dažbogovoj prirodi dok je bio u podzemnom svetu, odnosno svetu mrtvih. Daboga su predstavljali naročito Srbi kao hromog starca, odevenog u kožu, obično medveđu, koga prati vuk. Vuk zapravo predstavlja njegovu životinjsku inkarnaciju, odnosno prvobitni oblik, koji nije prestao da postoji kada je Dažbog postao antropomorfan. Vuk je postao sluga, a često i izaslanik. Dažbog često menja svoj oblik. Iako je osnovni njegov oblik antropomorfan, njegovo prvobitno vučje obličje je ostalo njegov simbol. A kako su se Srbi smatrali njgovim potomcima, vuk je postao sveta životinja. U jednom katalogu naroda zabeleženo je da su Srbi nastali od Vuka. "Saracen je od vepra, Turčin od zmije, Tatarin od lovačkog psa, Srbin od vuka, Bugarin od bika, Aleman od orla..."
Verovanje u moć Sunca je kod Slovena bilo izrazito jako. Čajkanović smatra da je Dažbog bio vrhovni bog kod Srba. O tome govori i činjenica da je kod Slovena praznik posvećen nepobedivom Suncu bio upravo padao na datum današnjeg Božića (nepobedivo Sunce je inache atribut Mitre pa ovde deluje kao da su Sloveni slavili istog). Međutim ovaj podatak nije mnogo relevantan. Naime zna se da je rimski car Konstantin Veliki, kada je proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom, namestio datum Božića. Taj datum je padao na datum paganskog praznika posvecenom nepobedivom Suncu, odnosno rađanju sunca. Prema nekim izvorima tog dana je bio praznik posvećen Suncu I kod Slovena I Kelta, te su zbog velikog broja ljudi koji su praznovali ovaj praznik, koji su hrišćani hteli da potisnu, ipak samo zamenjen hrišćanskim praznikom. Božić je krenuo da se slavi ovog datuma počev od 336. godine.
Dolazkom hrišćanstva Dažbog je bio satanizovan. Postao je najmoćniji demon i najveći suparnik hrišćanskog Boga. Moguće je da je to bilo i zbog njegovog izgleda hromog starca sa jednim okom, obučenog u tamnu medveđu kožu, kao i zbog toga da je prema paganskom verovanju boravio u podzemnom svetu veoma često. Međutim, nameće se i mogućnost da je to bilo zbog Dažbogovog jakog kulta, koji je po svaku cenu trebalo da bude iskorenjen. Dažbogove osobine je kasnije u hrišćanstvu preuzeo sveti Sava, koji je takodje predstavljan u narodnim pričama kao pastir koga prati vuk. Sveti Sava u tim pričama takođe predstavlja davaoca.

caporegime
14-07-2013, 14:53
Davor (Rugiewit, Rugiwit or Rujevit) was a Slavic deity. In a questionable interpretation he is seen by some as a local personification of the all-Slavic god of war Perun worshipped in all areas where the Slavic mythology was present.
Rugiewit was worshipped by members of the Rani in Charenza in Rugia in a temple erected to this god. Rugiewit was personified as a 7-faced deity. Similarly to Svantevit he is worshipped in the nearby fortress of Arkona. Other gods worshipped in Charenza included Porenut and Porewit.
In Wendish mythology the god Rugiewit is the protector of the isle of Rügen. The god Karewit assists Rugiewit in this role. Rugiewit's name means Lord of Rügen. He supposedly has seven heads and seven swords in his belt and the eighth sword in his hand.

Inkvizitor
14-07-2013, 16:36
To je valjda slavenska a ne slovenska mitologija..

Svarog
14-07-2013, 19:35
VELES

Veles je božanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje širok spektar osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasništva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodič duša mrtvih. Veles je zaštitinik pastira i čarobnjaka (volhvov ili volhov). Moguće je da su naučnici greškom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se da su hrišćanski hroničari često pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet „skotji” uz reč bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zaštitnik ugovora i date reči, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i kleli na poštovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kaže: „Zaklinjahu se oružjem i Perunom bogom svojim i Volosom skotijim bogom i utvrdiše mir 907. godine.”

Veles je sin krave Zemun i Roda. Predstavljan je kao rogat, jak mladić (zbog toga sto je sin krave Zemun i jer je bog stoke), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim štapom (ovde predstavlja zaštitinika pastira i mudrosti, ali takođe i muževan, falični simbol plodnosti).
Poštovanje prema Velesu Sloveni su imali najpre iz razloga što su u njemu videli boga od kog im zavisi preživljavanje. On je bio zadužen i za useve i za polja i za životinje, kako divlje tako i domaće. Kakva god zajednica da je bila, bilo stočarska, bilo lovačka, bilo poljoprivredna, zavislila je od Velesa. Takođe, magija i mudrost su veliku ulogu imali u životu naroda. Magija se povezuje i dan danas sa muzikom u mnogim religijama, pa otud i Velesova uloga kao zaštitnika muzike. Muzika se uvek smatrala tvorevinom i jezikom bogova i nečim magijskim. Muzičari su bili ljudi sa talentom da prenesu božansku inspiraciju i stvore magijske melodije. Veles je po nekim osobinama uporediv sa grčkim Panom i Prijapom. Volhovi su bili slovenski vračevi. U korenu imena za ove vračeve je Volosovo ime, tako da je on sigurno bio zaštitnik i magije i vračeva.

Veles kao bog zveri bio je predstavljan svojim drugim oblikom, teriomorfnim, u kom je on bio predstavljan kao medved. Medved je kod Slovena predstavljao šumskog cara koji se brinuo o životinjama, šumskim plodovima, kao i o šumi samoj.

Prema mnogim legendama Veles je zakleti neprijatelj Peruna, boga gromovnika. Jedna legenda kaže da je Veles ukrao Perunu stada, žene i podanike, pa je došlo do sukoba. Prema drugoj legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu ženu. Velesova sklonost da prevari vidi se upravo iz ova dva mita. Prema trećoj legendi, borba između Peruna i Velesa je metafora za večitu borbu nebesa i zemlje, pošto je Perun na nebesima, a Veles na zemlji. Ova borba nije konačna. Perun pobeđuje, ali Veles se uvek iznova pojavljuje. Prema jednoj legendi, nakon Perunove pobede Veles je proteran u podzemni svet i tu nameće svoju vlast. Za borbu Velesa i Peruna vezano je verovanje o dolazku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga, a time i haos, jača, dok pre leta on biva pobeđen i vraća se u podzemlje. Svetkovina kojom se slavio odlazak haosa bile su Velje Noći. Za vreme ovog praznika mladići, koledari, oblačili su se u kapute od ovčije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga što je to aluzija na to da dolaze iz podzemnog sveta, i kom obitava Veles i koji su oni zamišljali vlažnim. Glava kuće koji bi ih primio darivao bi ih. Praznik je bio neka vrsta mešavine današnje Noći veštica i karnevala. Ovaj ritual je predstavljen kod nekih autora i kao primer slovenskog šamanizma. Takođe, verovalo se da Perun kada pobedi Velesa pušta kišu u znak triumfa nad Velesom. Vjačeslav Vsevolodovič Ivanov i Vladimir Toporov rekonstruisali su ovu mitsku borbu komparativnom metodom koristeći se spevovima, pričama iz raznih indoevropskih religija. Prema njihovoj priči u svim indoevropskim religijama postoji borba između gromovnika i velikog zmaja ili zmije. Oni su zaključili da je velika zmija upravo Veles, koji obitava kod korena Drveta Sveta i pokušava da ode na vrh, gde obitava Perun i gađa ga gromovima.

Velesova žena je bila Devana, boginja lova i boginja majka, gospodarica šuma i šumskih bića.
Samo u keltskoj mitologiji postoji božanstvo slično Velesu, a to je Cernunnos, bog druida, prirode, rogatih životinja, a simbol mu je rogata zmija (a tako su prema Vjačeslavu Vsevolodoviču Ivanovu i Vladimiru Toporovu Sloveni nekad doživljavali i Velesa).

U nekim slovenskim plemenima i Veles je doživljavan kao stvaralac sveta (u jednoj poljskoj priči se govori o stvaranju sveta od strane Velesa i Peruna).

Uticaj Velesa je bio nesumnjivo velik, a njegov kult jak i izražen. On je pored Peruna jedino slovensko božanstvo koje su poštovali svi slovenski narodi. O tome svedoči i veliki broj gradova, koji nose Velesovo ime.

Dolaskom hrišćanstva, Velesovu ulogu preuzima sveti Vasilije, a kod Srba i sveti Sava, kao zaštitinik pastira. Velesa su često hrišćanski hroničari i sveštenici u srednjem veku poistovećivali sa đavolom, verovatno zbog toga što je bio predstavljan kao rogat mladić.


STRIBOG

O Stribogu se danas zna veoma malo. Mnoge informacije o ovom božanstvu izgubljene su vremenom, iako je Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i značaju svedoči to što se on pominje u svim starim epovima o Slovenima. U epu Slovo o polku Igoreve govori se o tome kako vetrovi, unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se može zaključiti da je Stribog, pošto ima unuke, zamišljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi svih pravaca. Mnogi zapadni hroničari pisali su da je Stribog mogao biti uništitelj dobrog, ali to ne treba uzimati preterano ozbiljno, jer su ti hroničari uvek pisali sa ciljem da umanje važnost Slovenskih bogova i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrišćanstvo. Da bi se ovo bolje shvatilo, treba uzeti u obzir region u kome su Sloveni živeli. To su bile uglavnom ravnice, blizu reka i močvara. U ovakvim predelima vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi uništavali, poput uragana i tornada. Tako i Stribog nije mogao biti uništitelj. Da bi se shvatila njegova uloga treba pogledati kako je izgrađeno ime ovog boga. Deo imena kazuje da se radi o božanstvu, odnosno,u imenu je sadržana reč bog. O funkciji Striboga više bi trebao da nam kaže prvi deo imena,stri. Prostirati se na nekim slovenskim jezicima poput slovačkog kaže roztrusovat. Očito je da je došlo do glasovne promene, pa je s prešlo u z, ali inače u ovoj reči nalazi se stri iz Stribogovog imena. Verovatno je po ovome da je on bio raspršitelj semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da prenosi smeće.

Zamišljan je kao starac koji je imao ratnički rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke. Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu ideal. Tako su i knezovi često gradili njegove idole i poštovali ih. Stribog je naročito bio poštovan u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istočnih Slovena. O tome svedoče mnogi izvori iz tog vremena. U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagrađena na bregu iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Dažboga, Simargila i Mokoši.

Stribog je bio i zaštitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu svakog proleća na krilima lakog prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali svakog početka proleća Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život.

Životinja koja je bila posvećena Stribogu bio je orao. Biljke posvećene Stribogu su glog i dub. Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio čest garant. Svečanosti u Stribogovu čast su se organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kiša, dok ga je zimi trebalo odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan vetroviti.

Svarog
14-07-2013, 19:51
Mali off:

kao veliki ljubitelj dela J.R.R. Tolkiena nisam mogao da ne primetim da imena likova Boromir (čovek) i Radagast (Istar/čarobnjak) neodoljivo "vuku" ka slovenskim izvorima. Ili možda grešim?
Boromir više nego jasno, Radagast veoma podseća na Radgost, što je ime jednog od nižih božanstava.

Znam da je Tolkien obilato koristio finski ep Kalevala i to nije sporno, no da li je "čačkao" i po slovenskoj mitologiji?!
Zna li neko nešto više?

Inkvizitor
14-07-2013, 21:33
Zna Aleksa ali ga nema na forumu..on je poganin od glave do pete..

sagitarius
16-07-2013, 19:54
Zna Aleksa ali ga nema na forumu..on je poganin od glave do pete..

Čuj Aleksa, a ja mislio da je čovjek praveslave...:smijeh

Stiliana
17-07-2013, 09:29
Mali off:

kao veliki ljubitelj dela J.R.R. Tolkiena nisam mogao da ne primetim da imena likova Boromir (čovek) i Radagast (Istar/čarobnjak) neodoljivo "vuku" ka slovenskim izvorima. Ili možda grešim?
Boromir više nego jasno, Radagast veoma podseća na Radgost, što je ime jednog od nižih božanstava.

Znam da je Tolkien obilato koristio finski ep Kalevala i to nije sporno, no da li je "čačkao" i po slovenskoj mitologiji?!
Zna li neko nešto više?

Za radagasta si možda u pravu, ali mislim da za boromira i faramira nisi... to -mir ne dolazi od slavenskog mira, nego germanskog -mer/-mir u značenju slavan npr. Chlodomir, Miro, Filimer/Filimir, Marvin, Odomir, Ricimer, Theodemir, Theodemar, Thiudimer, Valamir, Waldemar, Vidimir/Widemir, Wulfmar/Wulfomir.

Duvanjka
17-07-2013, 11:21
Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona. I to od strane vraceva i svecenika, oni su morali objasnjavati kako i zasto.
Vjerojatno su uredenje koje su imali oko sebe prenosili na prirodne pojave radi lakseg svacanja. Pa su vrhovni bogovi u stvari kraljevi, a kraljevi njihovi ljudski odrazi. Ako je vrhovno prirodno bozanstvo sunce, onda je kralj njegov ljudski oblik.
Treba obratiti paznju i na pocetne kaste, i vjerojatno je svaka imala i svog boga, zastitnika. Pa su oni koji su se bavili stocarstvom odmah pripadali bogu stoke, recimo Velsu, koji je mozda bio negdje i Valah ili Vlah, pa mozda od takvih na raznim mjestima dobise naziv i Vlasi, pa i Vlasic.
Moguce kako su na taj nacin nastale slave pa cak i imendani.

I jos treba rascistit jesu li Slaveni dobili ime po slovu ili slavi, i je li slovo bilo prije bukve..

A mjesec Veljih noci je svakako veljaca.

Trebalo bi komparirat obicaje i tradiciju Srbije, Bugrske i Hrvatske pa isacakati ono sto je nekad bilo srz na "ovim prostorima".

"MER" bi znacilo VELIK. Sto ne znaci kako nije moglo nastati od "MIR"

NorthStand
17-07-2013, 14:18
Tuga i Buga su legende slovenstva, tako da suvišna je daljnja rasprava. :D

milky way
17-07-2013, 15:33
Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona.

Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.


Tuga i Buga su legende slovenstva, tako da suvišna je daljnja rasprava. :D

Nemozes usporedjivati tugu i bugu sa bogovima.Neznam da li ste negdje procitali ali nakon sto je doslo do rata izmedju bogova i divova Tatomir je obmanio i nagovorio vodju vojske divova Kornata na bitku u moru i posto divovi nisu mogli tamo lako doci do njihovog oruzja (kamenja) bogovi su ih pobjedili a od njihovih tjela nastala su brda-otoci kornati. :kez Takodjer 4 vrha hrvatskih planina nose imena divova(snjeznik i klek(gorski kotar),troglav(dinara) i orjen(crna gora).Ovaj zadnji je iznad boke kotorske vjekovnog hrvatskog teritorija.

Kolovrat

http://i39.tinypic.com/zjgzlj.jpg

Kolovrat je bio simbol boga svih bogova - Svaroga a srodan je sa svastikom pa otuda je i usao u ikonografiju ekstremne desnice(npr. rac band kolovrat iz moskve) a i opet je bitan simbol u obnovljenoj religiji starih slavena - Rodnovjerju ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Rodnovjerje ).

pjesma srpskog rac benda revolt bgd - perunov bjes.

http://www.youtube.com/watch?v=-w5kd4nUYMo

NorthStand
17-07-2013, 16:18
Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.



Nemozes usporedjivati tugu i bugu sa bogovima.Neznam da li ste negdje procitali ali nakon sto je doslo do rata izmedju bogova i divova Tatomir je obmanio i nagovorio vodju vojske divova Kornata na bitku u moru i posto divovi nisu mogli tamo lako doci do njihovog oruzja (kamenja) bogovi su ih pobjedili a od njihovih tjela nastala su brda-otoci kornati. :kez Takodjer 4 vrha hrvatskih planina nose imena divova(snjeznik i klek(gorski kotar),troglav(dinara) i orjen(crna gora).Ovaj zadnji je iznad boke kotorske vjekovnog hrvatskog teritorija.

Kolovrat

http://i39.tinypic.com/zjgzlj.jpg

Kolovrat je bio simbol boga svih bogova - Svaroga a srodan je sa svastikom pa otuda je i usao u ikonografiju ekstremne desnice(npr. rac band kolovrat iz moskve) a i opet je bitan simbol u obnovljenoj religiji starih slavena - Rodnovjerju ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Rodnovjerje ).

pjesma srpskog rac benda revolt bgd - perunov bjes.

http://www.youtube.com/watch?v=-w5kd4nUYMo

ma zajebavam se, to sam spomenuo zbog njihovih specifičnih imena. iako ova slovenska mitologija, nije da me zanima previše niti sam čitao o njoj do sad. a kada me nešto ne zanima, to ni ne proučavam previše. ali ono, ajde nek se i o tome kaže ponešto ali nije da ću nešto fanatično čitat o tome. :D

Duvanjka
17-07-2013, 16:23
Ja imam slicno misljenje o danasnjem bogu i religijama.



Mozes ti imat misljenje kakvo hoces ali ne vjerujem kako ces ga moci dokazati. Tesko ce ti poci za rukom dogmu i simboliku objasniti prirodnim zakonima.
To sto neke monoteisticke religije u osnovi imaju astrologiju ne znaci mnogo.

Svarog
17-07-2013, 22:55
Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona. I to od strane vraceva i svecenika, oni su morali objasnjavati kako i zasto.
Vjerojatno su uredenje koje su imali oko sebe prenosili na prirodne pojave radi lakseg svacanja. Pa su vrhovni bogovi u stvari kraljevi, a kraljevi njihovi ljudski odrazi. Ako je vrhovno prirodno bozanstvo sunce, onda je kralj njegov ljudski oblik.
Treba obratiti paznju i na pocetne kaste, i vjerojatno je svaka imala i svog boga, zastitnika. Pa su oni koji su se bavili stocarstvom odmah pripadali bogu stoke, recimo Velsu, koji je mozda bio negdje i Valah ili Vlah, pa mozda od takvih na raznim mjestima dobise naziv i Vlasi, pa i Vlasic.
Moguce kako su na taj nacin nastale slave pa cak i imendani.

I jos treba rascistit jesu li Slaveni dobili ime po slovu ili slavi, i je li slovo bilo prije bukve..

A mjesec Veljih noci je svakako veljaca.

Trebalo bi komparirat obicaje i tradiciju Srbije, Bugrske i Hrvatske pa isacakati ono sto je nekad bilo srz na "ovim prostorima".

"MER" bi znacilo VELIK. Sto ne znaci kako nije moglo nastati od "MIR"

Odličan upis.
Neke od teorija porekla imena Sloveni:

"...Slovensko ime je nastalo od glagola sloviti, tj. govoriti, nasuprot susedima koji su govorili nerazumljivim, nemim jezikom, Nemcima."

"...Ime Sloveni je nastalo kao složenica u kojoj slo označava svetlost, sunce, a veni označava sinove, potomke. Odgovor na to kako ven može da označava sina, potomka nalazimo i u nazivu književnog dela "Gorski Vijenac", gde se venac odnosi na narod koji živi u gorama, ali i u imenu naroda Veneta. Nemci i danas Slovence i Čehe nazivaju die Wenden. Značenja reči kolo i sunce su identičnog smisla, kao i koreni sl, slo, sklo. Možda su baš zbog toga latinski pisci ime Slovena zapisivali kao SCLAVINI. Onda tumačenje imena Skadar kao Kolodar ili Suncadar isto tako može biti tačno."

"...Jordanes navodi da se Veneti dele na tri skupine: Venete, Ante i Sklavene. Tradicionalno se ime Veneti počelo vezati uz Zapadne Slovene, Sklaveni uz Južne Slovene, a Anti uz Istočne Slovene. Čak i poreklo reči Sloven nije sigurno. Usled sličnosti s rečju slovo, Sloveni (Slovjani) može značiti oni koji znaju "govoriti", za razliku od Nemci, od "něm", "nijem", "oni koji ne znaju govoriti". Druga veza je Reč slava. U nekim slovenskim jezicima naziv za Slovene ima koren slov-, na primer u slovenskom Slovani ili srpskom Sloveni, a u drugima slav-, kao u ruskom (Slavjane) ili hrvatskom. Prema nekim teorijama koren slav- nastao je zbog ruskog akanja (prelaženja nenaglašenog o u a)."

Svarog
17-07-2013, 23:07
Mokoš

Bognju Mokoš slavili su Istočni Sloveni. Međutim, neki oblici njenog imena pojavljuju se i među Zapadnim Slovenima (Mukeš, Mukus, Mococize). Mokoš je boginja predenja, ali i zaštitnica žena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomaže porodiljama i štiti njihovu decu, istovremeno pomožući ženi da očuva dobar brak. Osim za predenje, Mokoš je vezana i za ostale ženske poslova kao i za vođenje domaćinstva. Ipak, predenje predstavlja delatnost koja je neraskidivo vezana baš za ovu boginju. Mnogo običaji vezani su za Mokoš kao zaštitnicu predilja. Slovenske žene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala «mokrica» i koja je predstavljala žrtvu Mokoši. Pređa kudelje nije se smela ostavljati preko noći da je ne bi Mokoš oprela. Zaštita ovaca i njihovog runa takođe je bila jedna od Mokošinih delatnosti, zbog čega su joj Sloveni takođe prinosili žrtve. Makaze, bosiljak i premen vune stavljani su pod noge Mokošinom kipu što je imalo za cilj da omogući zaštitu neostriženim jaganjcima. Čak i posle prihvatanja hrišćanstva neka verovanja vezana za Mokoš su ostala. U severnoj Rusiji verovalo se da Mokoš ide od kuće do kuće za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Smatra se takođe da Mokoš ima funkciju sličnu suđajama. Budući da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo se da se Mokošina delatnost proteže i na kosmičkom planu kao delatnost boginje koja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke niti čovekovog života.

Još jedna delatnost vezana je za Mokoš, a to je vračanje. Žene koje su se u šesnaestom veku u Rusiji bavile vračanjem nazivane su mokošama. Aleksandra Bajić povezuje Mokoš sa Baba-Jagom, vešticom iz ruskih bajki koja živi u kolibi na kokošijim nogama i koja pomaže mladićima i devojkama darujući ih magijskim predmetima. Međutim, pitanje je da li je Mokoš izvorno veštičja boginja ili je to postala po prihvatanju hrišćanstva.

Mokoš se nalazila među bogovima kijevskog panteona. Njen kip postavio je knez Vladimir 980. g. n.e. na brdu iznad Kijeva. Ovaj kip bio je porušen osam godina kasnije od strane samog kneza Vladimira koji se u međuvremenu preobratio u hrišćanstvo. Kako se predstavljala Mokoš? Na severu Rusije ona se zamišljala kao žena veilke glave i dugih ruku, dok istoričar Vollmer spominje Mokošin kip koji predstavlja figuru sastavljenu od delova različitih životinja. Zbog ovog poslednjeg smatralo se da je Mokoš božanstvo ružnoće, muka i nevolja, kao i čovekovih strasti, no ovo shvatanje nema veze sa tradicionalnim prikazivanjem Mokoši.

Ime ove boginje najčešće se povezuje sa rečju mek, pa je tako Mokoš u relaciji sa nečim što je mekano. Budući boginja pletilja i zaštitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovčije runo. Takođe, Mokoš može biti povezana i sa pridevom mokro, zbog čega su neki autori skloni da je identifikuju sa Majkom Vlažnom Zemljom. Ova identifikacija svakako je utemeljena na jednoj od odlika boginje Mokoš. Naime, ona se, između ostalog, shvata i kao boginja plodnosti. Zbog toga se kiša ponekad naziva i Mokošinim mlekom. Inače, ime Mokoš pojavljuje se i među Fincima, među kojima postoji istovetno prezime. Smatra da su Finci ovo ime preuzeli od Slovena, odnosno, da onaj koji nosi prezime Mokoš ima slovensko poreklo.

Ponekad se Mokoš identifikuje sa Vidom, ženom Svarogovom. Ona je, zajedno sa Svarogom, zaslužna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa belom pčelom, mitskim pretkom Slovena. Zbog toga je pčela Mokošina sveta životinja, kao, naravno, i ovca, ali i zmija. Njene biljke su lipa, lan i kantarion. Lipa je, dakako, povezana sa prvom ženom nastalom od drveta lipe, a za čije je stvaranje zaslužna Mokoš. Lan je, pak, prema Čajkanoviću biljka koja se često koristi u vradžbinama, dok se kantarion koristi u lečenju ženskih reproduktivnih organa.

Funkcije Mokoši preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takođe zaštitnica žena, a ono što je interesantno jeste da vlaške žene često spominju ovu sveticu u kontekstu vršenja magijskih rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomoć pri vršenju rituala, dok se jednom čoveku ona čak pojavila lično i inicirala ga u veštičji kult. Mokošin sveti dan je petak, i taj dan žena ne sme da prede, inače će biti kažnjena od strane Mokoši. Ova bognja slavila se između 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Kao što znamao, Sveta Petka se slavi dvadeset sedmog oktobra i taj praznik je fiksni (iako verovatno ne bitrebalo da bude, jer je petak posvećen ženskim božanstvima kao što su Freja (friday) i Venera (vendredi)). Na Mokošin praznik prinošene su žrtve u lipovom gaju, a najčešće su se sastojale od biljaka i raznoraznog povrća, ali zabeleženo je i da su ptice prinošene kao žrtva ovoj boginji.

Svarog
17-07-2013, 23:21
Za radagasta si možda u pravu, ali mislim da za boromira i faramira nisi... to -mir ne dolazi od slavenskog mira, nego germanskog -mer/-mir u značenju slavan npr. Chlodomir, Miro, Filimer/Filimir, Marvin, Odomir, Ricimer, Theodemir, Theodemar, Thiudimer, Valamir, Waldemar, Vidimir/Widemir, Wulfmar/Wulfomir.

Eto, svakog dana se nauči nešto novo. Hvala za ovaj info (mada, činjenica je da postoji slovensko muško ime Borimir, ali biće da se pisac rukovodio drugim izvorima)
Zanimljivo, pročitah da je u originalu Beorn (lik iz "Hobita", čovek koji se pretvara u medveda-za one koji nisu čitali) trebao da se zove Medwed, ali je sam Tolkien izvršio promenu pred izdavanje knjige iz meni neopoznatih razloga.

Duvanjka
18-07-2013, 11:34
Odličan upis.
Neke od teorija porekla imena Sloveni:

"...Slovensko ime je nastalo od glagola sloviti, tj. govoriti, nasuprot susedima koji su govorili nerazumljivim, nemim jezikom, Nemcima."


Bio sam napisao dosta toga ali me izlogiralo pa sve otislo u nepovrat. Pokusat cu sad to prepisati iz sjecanja.

Sloviti ne znaci govoriti, vec znaci znaciti.
Uz, to, prenosenje znanja (Veda) se medu plemstvom i kraljevskom obitelji prenosilo usmeno, pisano je tek ono sto je bilo za svecenike/vraceve koji su to prenosili nize.
RIG-veda je dokaz tomu, jer u izvoru pise RIC i znaci RIJEC, ili STIH; posto je vecinom znanje prenoseno pjesmom (gangom) kako bi se lakse zapamtilo.

NIsu svi koji su govorili strane jezike zvani nijemima, samo oni koji su pricali kao nijemi- tko je bio u Bavarskoj ili cuo Bavarce kako govore- zna o cemu pricam.

"...Ime Sloveni je nastalo kao složenica u kojoj slo označava svetlost, sunce, a veni označava sinove, potomke. Odgovor na to kako ven može da označava sina, potomka nalazimo i u nazivu književnog dela "Gorski Vijenac", gde se venac odnosi na narod koji živi u gorama, ali i u imenu naroda Veneta. Nemci i danas Slovence i Čehe nazivaju die Wenden. Značenja reči kolo i sunce su identičnog smisla, kao i koreni sl, slo, sklo. Možda su baš zbog toga latinski pisci ime Slovena zapisivali kao SCLAVINI. Onda tumačenje imena Skadar kao Kolodar ili Suncadar isto tako može biti tačno."

Ovo je tocnije objasnjenje.
Samo, nisu sinovi sunca nego narod sunca. Sam si spominjao rodnost kod Slavena pa bi tocnije bilo na-rod od sinova.
Kolo, kotac, kalendar isto potjecu od istog naziva.
Evo malo narodnih obicaja o tomu:
http://velika-vinica.blogspot.de/2010/09/1899.html



[/URL]"...Jordanes navodi da se Veneti dele na tri skupine: Venete, Ante i Sklavene. Tradicionalno se ime Veneti počelo vezati uz Zapadne Slovene, Sklaveni uz Južne Slovene, a Anti uz Istočne Slovene. Čak i poreklo reči Sloven nije sigurno. Usled sličnosti s rečju slovo, Sloveni (Slovjani) može značiti oni koji znaju "govoriti", za razliku od Nemci, od "něm", "nijem", "oni koji ne znaju govoriti". Druga veza je Reč slava. U nekim slovenskim jezicima naziv za Slovene ima koren slov-, na primer u slovenskom Slovani ili srpskom Sloveni, a u drugima slav-, kao u ruskom (Slavjane) ili hrvatskom. Prema nekim teorijama koren slav- nastao je zbog ruskog akanja (prelaženja nenaglašenog o u a)."
Svi jezici juzno od Dunava su do 19.stoljeca zvani Wendisch.
Ovi Veneti su osnovali Veneciji, koja se u pocetko zvala Adria i po kojoj je Jadran dobio ime.
Ovako je izgledala:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Pfahlbauten_Unteruhldingen_2005_05.jpg

A sto ako spojimo sunce SLO i znanje VEN? :D

Stiliana
18-07-2013, 13:00
Eto, svakog dana se nauči nešto novo. Hvala za ovaj info (mada, činjenica je da postoji slovensko muško ime Borimir, ali biće da se pisac rukovodio drugim izvorima)
Zanimljivo, pročitah da je u originalu Beorn (lik iz "Hobita", čovek koji se pretvara u medveda-za one koji nisu čitali) trebao da se zove Medwed, ali je sam Tolkien izvršio promenu pred izdavanje knjige iz meni neopoznatih razloga.

Nema na čemu, no možda zbilja Boromir i jest slavenskog porijekla... mene je to isto kopkalo dugo dok nisam čitala neku knjigu o Gotima koji su bili na ovom prostoru i pronašla da to mir/mer/mar nije nužno slavensko, iako je tipičnije za Slavene.

Isto tako nije isključeno da se Tolkien inspirirao indoeuropskom mitologijom u cijelosti, iako se meni po sjećanju čini da je u pitanju Edda, tamo se pojavljuje i patuljak Gandalfr i sl... ako me sjećanje dobro služi...

Stiliana
18-07-2013, 13:03
Mokoš

Bognju Mokoš slavili su Istočni Sloveni. .

Imaš naselje Mokošica odmah pokraj Dubrovnika... ime je mjesto dobilo jer tamo ima nekih malih špiljica koje su nastale po brdima i iz kojih su navodno izlijetale neke vile, napasti, mokoši, demonice, koji vrag već...

Svarog
18-07-2013, 22:41
Da se nadovežem na Milkijev upis:

Svarog i Svarga

Svarog predstavlja jedno od najviših božanstava Slovena. On nije bio moćan kao neki drugi bogovi kao na primer Perun, ali je on zato smatran gospodarem bogova. Nekad se smatra i inkarnacijom Roda. Svarog je otac i stvoritelj bogova. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta. Postavio je dvanaest stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde. Zvezdano nebo je zapravo točak koje obrće Svarogov brat Perun i sadrži dvanaest zodijaka, koji simbolizuju dvanaest glavnih božanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo. Prema legendi, kada je Svarog završio sa stvaranjem sveta, odveo je svoju ženu Boženu Vidu (prema nekim legendama njegova žena je bila Lada) na zemlju da joj pokaže svoje delo. Dok se Svarog divio svom delu, Vida je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slična Svarogu i njoj. Kada se probudila, rekla je Svarogu šta je sanjala. Svarog joj odgovori da je i on mislio da upravljanje svetom prepusti zemaljskim bićima nalik na njih. Svarog ode do dva stabla i načini od njih ljude. Ti ljudi su bili su nemi i bez života. Jednom je Svarog udahnuo život, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo život nastade muškarac, kome dadoše ime Dobravko, a od lipe kojoj je Vida udahnula život nastade mlada žena kojoj dadoše ime Ljubljanka. Svarog im je namenio dužnost da načine potomstvo koje će živeti na zemlji i koje će samo krojiti svoju sudbinu. Tako Svarog završi stvaranje sveta. Svarog je iskovao prvu burmu za bračni par i postao time zaštitinik braka. Naučio je ljude kako da obrađuju čelik.

Prema nekim legendama Svarog je čekić upotrebio i pri stvaranju zemlje da bi Altirske planine prestale da rastu. Nakon toga, od iskri uzrokovanih udarcem po vrhu Altirskih planina nastali su mnogi bogovi.

Svaroga su zvali i Višnji ili Svevišnji (tako Srbi i dalje nazivaju sada hrišćanskog boga). Predstavljao je gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Bio je gospodar Svarge. Reč Svarga, Swarga na sanskritu znači nebo, raj, nisko nebo. Svarga je u hinduizmu raj u kome borave pravični pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena je Svarga predstavljala nešto poput sveta bogova i mrtvih, slično nordijskoj Valahali. Takodje se pominje Irij kao deo Svarge, što je predstavljao raj, odnosno vrtove u Svargi.

Vasiljev je izneo tezu o poreklu Svarogovog imena, koja jednostavno razdvaja ime Svarog na Svar (tj. Sunce) i –og (sufiks sa koji ima značenje mesta) što bi značilo da je Svarogov domen mesto na kom Sunce živi tj. Vaseljena. Time se naznačava i njegova uloga o čuvanju Vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.

Svarog je poštovan i kao bog Sunca, čuvar vatre i zaštitnik kovača. Međutim, uloge boga Sunca i boga vatre preuzimaju njegovi sinovi. Daždbog postaje bog Sunca, a Svarožić bog vatre i ognjšta (dokumentovano kod Istočnih Slovena). Ipak, nije sigurno da li je Svarožić jedno božanstvo ili predstavlja sve Svarogove sinove. Svarogova moć nad vatrom je identifikovana i kao generativna i seksualna moć vatre. Generativna, ona koja rađa, jer je on stvoritelj, a seksualni nagon i strasti imaju metaforične osobine vatre.

Svaroga je kao simbol predstavljao kolovrat, Slovenska svastika (simbol sunca) sa osam krakova. Na statuama Svarog je bio predstavljan sedeći, na prestolu, poput kralja. Na prsima je imao orla, a u rukama dva žezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi je često imao šlem sa bivoljim rogovima. Ostali bogovi su bili ispred njega. Dan posvećen Svarogu je bio utorak. Najznačajniji praznik posvećen ovom božanstvu je padao verovatno na 22. decembar (doba zimskog sunovrata). Kasnije su mnogi običaji vezani za solarni kult, koji je pripisivan Svarogu, počeli da se praktikuju u doba Božića. Treba napomenuti da je datum Božića odrežđen prema rimskom prazniku koji se zvao Saturnalije, praznik posvećen bogu Saturnu, koji je trajao nekoliko dana i obuhvatao i zimsku kratkodnevnicu. Nakon zimske kratkodnevnice (24-25. decembar) Rimljani su u okviru Saturnalija slavili praznik posvećen nepobedivom Suncu i taj datum je uzet za dan Božića. Sami obredi koji se praktikuju na Badnji dan i Božić kod Srba i pojedinih drugih slovenskih naroda pokazuju koliko su ovi praznici bliski solarnom kultu. Sloveni su verovali da se u vreme zimske kratkodnevnice rađa mlado Sunce, koje je trebalo ojačati. Praktikuje se niz radnji, poput paljenja badnjaka i potpaljivanje grana šljiva uz rečenicu ,,Ja te potpalih, a ti da mi rodiš’’. Ova rečenica na prvi pogled izgleda kao da se bakljom koja se prinosi šljivi zapravo preti. Međutim bakljom se potpaljuje mlado Sunce i traži od njega da donese plodnost u sledećoj godini. Badnjakom se takođe ojačava Sunce i potpaljuje. A kako je Svarog solarno božanstvo, te sve radnje su namenjene njemu. Svarog i Svarožić su tu u odnosu velikog boga Sunca i malog božića Sunca. Na Božić se rađa Svarožić i počinje da jača. Samo ime Božić potiče od toga da se tad rađa mali bog. Kasnije je hrišćanstvo preuzelo taj termin da bi time označilo praznik posvećen rađanju Isusa, koji zapravo nije u potpunosti bog, već bogočovek. Takođe trebalo bi napomenuti da Sloveni smatraju Božić najznačajnijim praznikom, iako je ceo mit hrišćanstva zasnovan na Hristovom vaskrsnuću. Ovaj fenomen zapravo govori koliko je solarni kult kod Slovena ostao jak.

Svarog je posedovao i veliki kovački čekić. Takođe, Svarogovo kultno mesto bilo je i ognjište i uz njega su se često vršili obredi posvećeni Svarogu. Od životinja predstavljao ga je najčešće orao. Od biljaka bilo mu je posvećeno pre svega žito. U Svaroga su se Sloveni često kleli i ta reč je morala biti ispunjena. Sem toga, prilikom sklapanja bratstava, mira i drugih važnih društvenih i političkih dogovora, Sloveni su se zaklinjali Svarogom i Suncem. Reč data Svarogu je imala mnogo veće značenje od reči datih drugim bogovima. Verovatno je to zato što je Svarog bio ipak čuvar reda, kako nebeskog tako i zemaljskog.

Svarog
18-07-2013, 22:55
Isto tako nije isključeno da se Tolkien inspirirao indoeuropskom mitologijom u cijelosti, iako se meni po sjećanju čini da je u pitanju Edda, tamo se pojavljuje i patuljak Gandalfr i sl... ako me sjećanje dobro služi...

"...Gandalf is a Dvergr (Norse dwarf) in Norse mythology, appearing in the poem Völuspá, the Poetic Edda, and the Prose Edda. The name derives from the Old Norse words gandr (magic staff) and álfr (elf), thus a protective spirit who wields a magical wand. He is also the last king of the Elves.

In his fictional writings, J. R. R. Tolkien named his wizard Gandalf after the Dvergr."

Sad, je li bio patuljak ili vilenjak? Nisam toliko u toku sa nordijskom mitologijom.

Duvanjka
18-07-2013, 23:00
Najstariji bog vatre se zvao na Sanskritu Agni/Ogni, sto bi se prevelo kao Ognji.

Svevisnji i Visnji ne koriste smo Srbi nego i Hrvati, posebno u BiH.
Badnjak je kao zacece a Uskrs je kao radanje Sunca, na Uskrs je inace slavljena Nova Godina, zato je Uskrs nominalno najveci blagdan.

U proslom upisu sam zaboravio napisati kako se Znanje prenosilo samo na "dva put rodene" koji su se zvali DVIJAS. Usmeno, naravno.

Svarog
18-07-2013, 23:03
Ti stari bogovi su nista do pocetak razmisljanja i shvacanja prirode i njenih zakona. I to od strane vraceva i svecenika, oni su morali objasnjavati kako i zasto.
Cenim da su sličan posao objašnjavanja imali i hrišćanski sveštenici koji su Slovene preobraćali iz stare vere u hrišćanstvo.
Koliko je u stvari paganskoga ostalo u današnjim verskim, ritualnim i narodnim obredima Slovena? Voleo bih da pročitam tvoje mišljenje.

Duvanjka
18-07-2013, 23:30
Cenim da su sličan posao objašnjavanja imali i hrišćanski sveštenici koji su Slovene preobraćali iz stare vere u hrišćanstvo.
Koliko je u stvari paganskoga ostalo u današnjim verskim, ritualnim i narodnim obredima Slovena? Voleo bih da pročitam tvoje mišljenje.

Takvi su svecenici bilo koje religije, posrednici, nisu izvorni znalci. Stoga su narodi kojima su najveca kasta ostali svecenici postali jednobosci. Kad nema kralja i plemstva svecenik mora iznaci nekog ciju ce poruku prenositi.

Krscanski svecenici u pocetku nisu imali potrebu nesto puno objasnjavati, ako je kralj uzeo krscanstvo nitko se vise nije nista pitao.

Samim tim, van centara Crkve i vlasti tesko je se nesto puno mjenjalo. Vjerojatno su u pocetku mijenali samo nazive zastitnika i blagdana, a povecanjem utjecaja Crkve su i obredi bivani prilagodeni.
Recimo- od pocetnih proljetnih procesija po poljima i sumama, u kojima se pjevalo i igralo KOLO, nastao je blagoslov polja predvoden svecenikom i svedeno na molitvu i skropljenje; dok je to danas obicna misa u crkvi pri kojoj se usput zazove blagoslov polja.
Nevjerojatno je kako je sve promjenjeno u zadnjih 30ak godina.. a ocuvavalo se stoljecima..

Nedavno sam obilazio groblja po BiH i u njima nasao krizeva i spomenika na kojima nista nema krscansko, a vecina ih je iz prve polovine 20. stoljeca i druge polovine 19. stoljeca, a ima ih i bez datuma. I ako uz njih dodamo tetoviranja slicnih znakova onda zadivljuje ta dvojnost- pripadnost i odanost Crkvi i prastari znakovi kojima se ni znacenje ne zna- ali se drzalo do njih na znacajnim mjestima kao sto su grobovi i ukrasi po tijelu.

A krscanstvo je vec bilo drzavna religija kad je primljeno na ovim prostorima, pa je vjerojatno tad vec imalo i drugaciji oblik i gledalo se na njega kao nesto sto dolazi odozgo.

milky way
19-07-2013, 02:42
Razmjestaj katolickih crkava u hrvatskoj nije slucajan jer se u puno slucajeva radi o ostacima staroslavenskih svetista koji su gradjeni na tocno odredjenim mjestima a objasnjava to u ovom dokumentarcu i tocno je ovo da su procesije zamjenjene skoro identicnim misama a staroslavenski bogovi krscanskim svecima.

Vitmir Begaj - Setnja sa bogovim 1/2

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

http://www.youtube.com/watch?v=JdS-Yb82FEY


http://www.youtube.com/watch?v=phXh2fUJJY4

milky way
19-07-2013, 03:19
Mozes ti imat misljenje kakvo hoces ali ne vjerujem kako ces ga moci dokazati. Tesko ce ti poci za rukom dogmu i simboliku objasniti prirodnim zakonima.
To sto neke monoteisticke religije u osnovi imaju astrologiju ne znaci mnogo.

Imas pravo,duze sam razmisljao i nikako nemogu povezati dogmu i simboliku sa prirodnim zakonima ali itekako je astrologija u igri.Kad smo kod astrologije evo isjecak iz filmica koji nikako nije objektivno napravljen ali ipak iznosi masu zanimljivih tvrdnji pa me zanima da li netko tko je vise upucen u to moze napisati malo vise o tome,da li se datumi i brojevi u svim tim religijama stvarno tako poklapaju ili je i tu masu stvari izvadjeno iz konteksta za potrebe price.


http://www.youtube.com/watch?v=zjbDKEXJ9Bs

Duvanjka
19-07-2013, 10:53
Razmjestaj katolickih crkava u hrvatskoj nije slucajan jer se u puno slucajeva radi o ostacima staroslavenskih svetista koji su gradjeni na tocno odredjenim mjestima a objasnjava to u ovom dokumentarcu i tocno je ovo da su procesije zamjenjene skoro identicnim misama a staroslavenski bogovi krscanskim svecima.

Vitmir Begaj - Setnja sa bogovim 1/2

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

http://www.youtube.com/watch?v=JdS-Yb82FEY


http://www.youtube.com/watch?v=phXh2fUJJY4

Ima Peruca i Perucica koliko zelis..

Sasvim je logicno sto su krscanska svetista dizana na mjestima starih, ili samo prenamjenjena, jer lakse je preimenovati svetiste i postepeno mijenjati obrede nego li od danas do sutra uvesti novo.
Uz to, Hrvati su prvi imali krscansko bogosluzenje na svom jeziku, pa su vjerojatno novo uplicali u staro po narodnom duhu.

Najcudniji primjer stovanja starog slavenskog svetista je Ajvatovica kod Prusca u Bugojnu, BiH. Tamo Muslimani hodocaste Ajvaz Dedi, koji je po islamiziranoj legendi na tom mjestu proveo 40 dana moleci za vodu. I onda iz 40. dan raspukne se stijena i iz nje izide voda.
Posto takvih izvora u okolici ima na desetke, jasno je kako je legenda prilagodena islamu kao pustinjskoj religiji. Pravi razlog hodocascenja je potpuno izbrisan, osim sto po imenu "pustinjaka", Ajvaz DEDO, mozemo zakljuciti kako se radi o nekoj legendi s DJEDOM u glavnoj ulozi.

Vjerojatno je i Vrhbosanska nadbiskupija naslijedila ime po nekom starijem nazivu po kojem je i Vrbas dobio ime. Ima neke veze s vrhom Bosne ispod kojeg Vrabs izvire.

Duvanjka
19-07-2013, 11:03
Evo i par slikovnih prikaza kako Muslimani cuvaju bastinu.

http://www.balkanforum.info/f16/ajvatovica-ajvaz-dedo-195522/

Stiliana
19-07-2013, 16:20
"...Gandalf is a Dvergr (Norse dwarf) in Norse mythology, appearing in the poem Völuspá, the Poetic Edda, and the Prose Edda. The name derives from the Old Norse words gandr (magic staff) and álfr (elf), thus a protective spirit who wields a magical wand. He is also the last king of the Elves.

In his fictional writings, J. R. R. Tolkien named his wizard Gandalf after the Dvergr."

Sad, je li bio patuljak ili vilenjak? Nisam toliko u toku sa nordijskom mitologijom.

ne znam ni ja, nisam zbilja ekspert, ovoga se sjećam samo kao kurioziteta vezanog za LOTR.

Svarog
19-07-2013, 21:24
Samim tim, van centara Crkve i vlasti tesko je se nesto puno mjenjalo. Vjerojatno su u pocetku mijenali samo nazive zastitnika i blagdana, a povecanjem utjecaja Crkve su i obredi bivani prilagodeni.

Slažem se.
Jedan od najočiglednijih primera ovoga jeste slava kod nas Srba, tj. porodično odavanje počasti (ako tako smem da kažem) jednom određenom hrišćanskom svecu-zaštitniku. Sklon sam teoriji da poreklo slave leži u paganskim vremenima, kada su Srbi živeli u plemenskim zajednicama i kada je svako pleme imalo svoje božanstvo - zaštitnika domaćeg ognjišta, te da je Krsno ime samo modifikovani i hristijanizovani oblik proslavljanja i prinošenja žrtve tom domaćem božanstvu.

To samo uopšteno, ne ulazeći u detalje slavskog obreda, gde bi se sigurno mogla pronaći još neka paralela sa prethrišćanskom verom.

Svarog
19-07-2013, 22:09
Vesna

Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, a povezivana je i sa mladošću. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smrću. Zima je u to vreme bila obeležena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoća, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Proleće su Sloveni slavili upravo iz razloga što pobeđuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.

Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće.

Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha.
Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine. Borba između Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći.

Trag o savezu Vesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.

Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti.

U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.

Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.

Bića posvećena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.

Duvanjka
19-07-2013, 23:20
Slaveni su dugo vladali Elbom i Istocnim morem a kasno su pokrsteni.

Oni su Svarozica zvali Radegast a stovali su i Svetovida.

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bildstein_Marienkirche_Bergen.jpg

Ovaj nadgorni spomenik JaromAraI. je prepravljan- rog za pice se zelio prepraviti u kriz.

Stiliana
20-07-2013, 07:35
Razmjestaj katolickih crkava u hrvatskoj nije slucajan jer se u puno slucajeva radi o ostacima staroslavenskih svetista koji su gradjeni na tocno odredjenim mjestima a objasnjava to u ovom dokumentarcu i tocno je ovo da su procesije zamjenjene skoro identicnim misama a staroslavenski bogovi krscanskim svecima.

Vitmir Begaj - Setnja sa bogovim 1/2

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

http://www.youtube.com/watch?v=JdS-Yb82FEY


http://www.youtube.com/watch?v=phXh2fUJJY4

ovo za Žrnovnicu nije točno. Taj reljef prikazuje isto ono što je prikazivao prije 'senzacionalnog otkrića' a to je svetog Juraja kako ubija zmaja. Nikakvo neprijateljstvo Peruna i Velesa ne postoji u slav. mitologiji te je sama ideja kako taj reljef prikazuje nekakav epski boj bezvezna... to im je valjda palo na pamet jer je u blizini nekakvo brdo čije je ime etimološki povezano s Perunom.

Stiliana
20-07-2013, 07:51
sad ovo vidim u upisu o Velesu: prema Vjačeslavu Vsevolodoviču Ivanovu i Vladimiru Toporovu ..

ova dvojica su malo zabrijali s tim svojim interpetacijama... jedino su njih dva nekako došli do tog 'boja' Peruna i Velesa, koliko se sjećam... nemam više tu knjigu kod sebe pa ne mogu ni provjerit.

Kolerik
20-07-2013, 16:52
To je valjda slavenska a ne slovenska mitologija..


Baš san htija napisat neča o slovencima kad ono vidim da se to neki nepismeni srbin javija.

Duvanjka
20-07-2013, 19:56
Imas pravo,duze sam razmisljao i nikako nemogu povezati dogmu i simboliku sa prirodnim zakonima ali itekako je astrologija u igri.Kad smo kod astrologije evo isjecak iz filmica koji nikako nije objektivno napravljen ali ipak iznosi masu zanimljivih tvrdnji pa me zanima da li netko tko je vise upucen u to moze napisati malo vise o tome,da li se datumi i brojevi u svim tim religijama stvarno tako poklapaju ili je i tu masu stvari izvadjeno iz konteksta za potrebe price.


http://www.youtube.com/watch?v=zjbDKEXJ9Bs

Cinjenice iz priloga su tocne.

Duvanjka
20-07-2013, 20:26
Slažem se.
Jedan od najočiglednijih primera ovoga jeste slava kod nas Srba, tj. porodično odavanje počasti (ako tako smem da kažem) jednom određenom hrišćanskom svecu-zaštitniku. Sklon sam teoriji da poreklo slave leži u paganskim vremenima, kada su Srbi živeli u plemenskim zajednicama i kada je svako pleme imalo svoje božanstvo - zaštitnika domaćeg ognjišta, te da je Krsno ime samo modifikovani i hristijanizovani oblik proslavljanja i prinošenja žrtve tom domaćem božanstvu.

To samo uopšteno, ne ulazeći u detalje slavskog obreda, gde bi se sigurno mogla pronaći još neka paralela sa prethrišćanskom verom.

A pazi ovo: Sto ako je slava samo prilagodeno krscantvo pod Turcima?
Jer, slave se slave samo tamo do kud su Turci dosli.
Recimo- zastitnik jedne zupe od prije Turaka je postao zastitnik obiteljski svih obitelji iz te zupe, i kako ne bi izazivali Turke vjerskim proslavama (jer je Turcima vjera bila vazna, vise od naroda) onda je to postao "narodni obicaj".
I svecenik je onda po kucama radio ono sto ni inace radio pred mnostvom vjernika. A u kucama bi ga cekalo sve sto se nalazilo na oltaru.

Iako je moguce kako su od prvobitnih slavenskih zastitnika kasta nastali katolicki sveci zastitnici.
Jahwe u pocetku bijase bez hijerarhije.

Svarog
20-07-2013, 21:30
A pazi ovo: Sto ako je slava samo prilagodeno krscantvo pod Turcima?
Jer, slave se slave samo tamo do kud su Turci dosli.
Recimo- zastitnik jedne zupe od prije Turaka je postao zastitnik obiteljski svih obitelji iz te zupe, i kako ne bi izazivali Turke vjerskim proslavama (jer je Turcima vjera bila vazna, vise od naroda) onda je to postao "narodni obicaj".
I svecenik je onda po kucama radio ono sto ni inace radio pred mnostvom vjernika. A u kucama bi ga cekalo sve sto se nalazilo na oltaru.

Zanimljivo, nisam razmišljao u tom pravcu.
To što pominješ meni više liči na zavetinu, obred u kome celo selo slavi/veliča jednog sveca-zaštitnika sela ili varoši.
Slava je isključivo porodična stvar koja se prenosi po očevoj liniji.
Međutim, slava se kao obred obeležavala i pre dolaska Turaka na ove prostore. Takođe, i drugi narodi su bili pod Osmanskom vladavinom, ali nemaju očuvan ovaj običaj.

Duvanjka
20-07-2013, 21:40
Zanimljivo, nisam razmišljao u tom pravcu.
To što pominješ meni više liči na zavetinu, obred u kome celo selo slavi/veliča jednog sveca-zaštitnika sela ili varoši.
Slava je isključivo porodična stvar koja se prenosi po očevoj liniji.
Međutim, slava se kao obred obeležavala i pre dolaska Turaka na ove prostore. Takođe, i drugi narodi su bili pod Osmanskom vladavinom, ali nemaju očuvan ovaj običaj.

Jesu li za vrijeme Turaka bile dozvoljene proslave zavetine?
Ako nisu, to je upravo ono o cemu pisem. Ako nisu bile dozvoljene onda je moguce njihovo prenosenje u domove i obitelji.

U kojim sve zemljama imaju slavu?

Svarog
20-07-2013, 23:10
Koliko znam, osim Srba, slave i Vlasi u Istočnoj Srbiji, te nešto malo Bugara i Makedonaca.

Duvanjka
20-07-2013, 23:13
Koliko znam, osim Srba, slave i Vlasi u Istočnoj Srbiji, te nešto malo Bugara i Makedonaca.

I svima su vladali Turci. Imaju li Grci slavu? I Crnogorci?

Svarog
20-07-2013, 23:17
"...Svaka crkva u nekom mestu, od najdublje starine, slavila je jednog svetitelja kao svog osobitog zaštitnika, bio to u ono vreme mučenik iz tog mesta, ili prepodobni monah, mirjanin, sveštenik, episkop, prosvetitelj, besrebrenik, ili drugi svetitelj. Obično je njemu bio posvećen i hram toga mesta i tu su mu ležale i mošti. Praznik ovog svetitelja proslavljala je cela crkva tog mesta svečano, svenoćnim bdenijem (na kome su, uz zapaljene sveće osveštavani hlebovi, pšenica, vino i ulje) i liturgijom (obred "zavetina" koji sam pominjao).

Analogno ovom starom hrišćanskom običaju "velike", mesne crkve, i porodica -"mala crkva", u našem narodu ima svoju Slavu, tj. svetog zaštitnika koga svečano proslavlja cela porodica, ili više njih, ukoliko su postale od zajedničkog pretka. Ali analogiju Krsnog imena sa hramovnom Slavom ne možemo slediti do kraja. Krsno ime je stvar porodice, a ne kuće, stana ili zgrade. Zato, kad se porodica preseli u drugu kuću, ili drugo mesto, ona svoju Krsnu slavu, kao i slavsku ikonu, nosi sa sobom i nastavlja da je i u novoj kući ili stanu proslavlja. Hram, s druge strane, ostaje posvećen istom svetitelju stalno, i kad se Pravoslavni žitelji mesta menjaju.Odnos, dakle, između doma, porodice i Krsne slave je unekoliko drugačiji nego između hrama, vernih i Hramovne slave.

Poštoje Slava praznik "male crkve", osnovne hrišćanske ćelije, porodice, jasno je da svaka, pa i najmanja porodica treba da slavi Slavu. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi, dužan je da proslavlja svog svetitelja, bez obzira što ga i otac i majka slave u starom domu. Pogrešno je shvatanje koje se u nekim sredinama ukorenilo da otac treba da "preda" sinu Slavu, ili da sin počinje da slavi tek po smrti očevoj, kao i običaj da Slavu nasleđuje samo najstariji sin (u tom slučaju bi većina porodica vrlo brzo ostala bez Krsne Slave - ona bi se izgubila već u drugom kolenu). Naravno, ovo pogrešno shvatanje ne smemo brkati sa traženjem blagoslova od roditelja: sin je, naravno, dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao sto je osnivanje porodice i samostalno proslavljanje Krsnog imena, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca i majke, ali to već spada u oblast zdravih odnosa koji treba da vladaju između hrišćanskih roditelja i dece."

Edit: ovo sa "predavanjem" slave je glupost i ne znam u kojim je to krajevima zaista uvreženo verovanje. U praksi, otac nastavlja da slavi i kada se sin oženi i zasnuje porodicu. Takođe, ukoliko ima više braće-svaki nastavlja sa porodičnim obredom kad ode iz roditeljskog doma, nevezano ko je stariji.

Svarog
20-07-2013, 23:27
I svima su vladali Turci. Imaju li Grci slavu? I Crnogorci?

Crnogorci da, Grci ne, Rumuni ne, Bugari ne (sem pograničnog dela).

Duvanjka
20-07-2013, 23:56
Malo sam istrazivao i nasao kako postoje slave u BiH, CG, Makedoniji, Kosovu, Bugarskoj, Grckoj, Hrvatskoj, pa cak i Rusiji, ali Srbi slove kao najveci stovatelji slave.
Jos mi nisi napisao je li u Srbiji paralelno postojala slava i zavetina, i postoji li zavetina danas, i u kojoj se mjeri proslavlja?

Svarog
21-07-2013, 00:10
Malo sam istrazivao i nasao kako postoje slave u BiH, CG, Makedoniji, Kosovu, Bugarskoj, Grckoj, Hrvatskoj, pa cak i Rusiji, ali Srbi slove kao najveci stovatelji slave.
Jos mi nisi napisao je li u Srbiji paralelno postojala slava i zavetina, i postoji li zavetina danas, i u kojoj se mjeri proslavlja?
I ja sam pročitao da postoje slave u navedenim državama, i tu se slažemo. Samo ne znam u kojoj meri se proslavljaju i na koji način te nisam hteo da lupetam.

Zavetina/litija postoji naravno i danas, s tim da je to više naziv koji se koristi u ruralnim delovima zemlje. Zavetina je, u stvari, seoska ili gradska slava, nevezano od toga šta koja porodica slavi. Meštani se tada okupe i u svečanoj povorci do crkve i, često, do lokalnog hrasta (zapisa) obeleže sveca koga slave.
Na primer, slava grada Beograda je Spasovdan koji se slavi 40 dana po Uskrsu. Uvek pada u četvrtak i spada u tzv. "pokretne" praznike koji nemaju fiksni datum već su vezani za neki drugi događaj.

Svarog
21-07-2013, 00:22
"...Zapis ima bitnu ulogu u obredima vezanim za krstonoše ili litije, seoski praznik koji se održava najčešće između Uskrsa i Petrovskih poklada (prva nedelja po Duhovima). U nekim selima je ovaj praznik spojen sa seoskom slavom, te se njegovi obredi izvode tog dana, dok je u drugima sasvim odbačen."

Inače, po Čajkanoviću, za zapis se najčešće bira hrast, drvo posvećeno Perunu.

Duvanjka
21-07-2013, 00:41
"...Zapis ima bitnu ulogu u obredima vezanim za krstonoše ili litije, seoski praznik koji se održava najčešće između Uskrsa i Petrovskih poklada (prva nedelja po Duhovima). U nekim selima je ovaj praznik spojen sa seoskom slavom, te se njegovi obredi izvode tog dana, dok je u drugima sasvim odbačen."

Inače, po Čajkanoviću, za zapis se najčešće bira hrast, drvo posvećeno Perunu.

To ima i kod Hrvata, ali s tim sto se mise drze na grobljima po selima, a za zupu se slavi u zupnoj crkvi, vecinom s vanjskim oltarima.
Moze biti kako je po grobljima to postalo radi Turaka, jer su katolicka groblja zabacena ili u uvalama. I u dokumentima iz tog vremena stoji kako su cak i biskupi kriomice odrzavali mise po grobljima.
Iako su i neka groblja u blizini stecaka.
Stoga sam pomislio kako je i kod Srba sa slavom slican slucaj.

To s hrastom i zapisom ne razumim- gdje se nalazio hrast i je li se bas drvo hrasta naziva zapis?

Svarog
21-07-2013, 01:06
"...Zapis je, u Srbiji, drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem području se nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen. Zapis je tabuirano drvo: veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na njega se ne sme penjati ili pod njim spavati, plodovi mu se ne smeju kidati niti grane lomiti. Čak ni same od sebe otpale grane se ne smeju sakupljati. Selo može imati više zapisa: glavni zapis u naselju ili pored njega, i nekoliko drugih obično odabranih tako da okružuju seosko područje sa svih strana."

Toliko za večeras, nastavićemo sutra, odjavljujem se.
Pozdravljam te.

milky way
21-07-2013, 01:26
ovo za Žrnovnicu nije točno. Taj reljef prikazuje isto ono što je prikazivao prije 'senzacionalnog otkrića' a to je svetog Juraja kako ubija zmaja. Nikakvo neprijateljstvo Peruna i Velesa ne postoji u slav. mitologiji te je sama ideja kako taj reljef prikazuje nekakav epski boj bezvezna... to im je valjda palo na pamet jer je u blizini nekakvo brdo čije je ime etimološki povezano s Perunom.

Od 03:15 do 04:43

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

Duvanjka
21-07-2013, 10:40
Od 03:15 do 04:43

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

Slaveni su dualisti pa je i normalna borba bogova- bez te borbe ne bi bilo nicega.

Duvanjka
21-07-2013, 10:55
"...Zapis je, u Srbiji, drvo koje predstavlja svetinju za selo na čijem području se nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen. Zapis je tabuirano drvo: veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na njega se ne sme penjati ili pod njim spavati, plodovi mu se ne smeju kidati niti grane lomiti. Čak ni same od sebe otpale grane se ne smeju sakupljati. Selo može imati više zapisa: glavni zapis u naselju ili pored njega, i nekoliko drugih obično odabranih tako da okružuju seosko područje sa svih strana."

Toliko za večeras, nastavićemo sutra, odjavljujem se.
Pozdravljam te.

:D

A sto je s bukvom? Zar ona nema najbolju koru i tvrdocu za zapise?

Negdje sam citao kako je az-buka nastala od bukve, dok ovo "az" znaci "ja". Pa znaci nesto kao "ja- slovo", ili "ja- znak"; sto bi mozda danas znacilo nesto kao znak mene, moj znak.
Mozda otud postanak zapisa- mozda su prije pripadnici nekog roda ili sela (sto se vjerojatno i poklapalo) oznacavali svoja podrucja urezujuci svoje znakove na drvecu, vjerojatno i ona na najvisem vrhu svog posjeda, ili u sredistu doticnog.
Posto bukva zivi na vise od hrasta, mozda je hrast zamjenio bukvu tamo gdje je nema, na nizoj nadmorskoj visini.

Stiliana
21-07-2013, 14:04
Od 03:15 do 04:43

http://www.youtube.com/watch?v=Rf-2IbyDwnI

sve pet, možda to i stoji, možda se meni nešto pobrkalo u glavi otkad sam čitala o žrnovičkom reljefu, ali je sigurno to da on ne prikazuje Peruna i Velesa, nego sv. Jurja i zmaja... na kraju krajeva, svatko može interpretirat prikaz boja kako hoće ali je malo vjerojatno da na istom reljefu stoji i križ, a posvećen je poganskim bogovima...

sagitarius
30-07-2013, 20:28
Može li mi netko reći da li i danas ima nekih modificiranih ili čak i izvornih štovatelja staroslavenske politeističke religije i da li o tome postoje neka saznanja ?:)

Duvanjka
30-07-2013, 22:41
Može li mi netko reći da li i danas ima nekih modificiranih ili čak i izvornih štovatelja staroslavenske politeističke religije i da li o tome postoje neka saznanja ?:)

Modificarnih ima koliko hoces, jedna od njih je i Crkva u Hrvata, kao i kod ostalih Slavena.

sagitarius
31-07-2013, 11:21
Modificarnih ima koliko hoces, jedna od njih je i Crkva u Hrvata, kao i kod ostalih Slavena.

Čuj, tko bi rekao...:misli
Je li ti pripadaš toj politeističkoj crkvi u Hrvata? :kava

Stiliana
01-08-2013, 17:20
Može li mi netko reći da li i danas ima nekih modificiranih ili čak i izvornih štovatelja staroslavenske politeističke religije i da li o tome postoje neka saznanja ?:)

mislim da imaš tih new age poganaca svake vrste i fele, pa tako i slavenskih... izvornih štovatelja nema, da ih ima, već bi antropolozi i etnolozi odgovorili na neka pitanja koja ih kopkaju.

ono što je zanimljivo (bar meni) je kako je to 'štovanje' (pod navodnike jer se ne radi o pravom religijskom štovanju) poganskih bogova u 80% slučajeva vezano uz razno razne rasističke skupine koje vole naglašavati kako je kulturno i rasno neispravno štovati hebrejskog/semitskog boga.
Jedan dio možda i otpada na one lujkaste ljude čije 'duhovne apetite' nije zadovoljilo kršćanstvo, nego su sebe pronašli u bijeljenju platna, pletenju vijenaca i paljenja svijeća za Vesnu, Ladu, Svaroga ili štaveć rade ti luđaci.

Duvanjka
03-08-2013, 11:04
Čuj, tko bi rekao...:misli
Je li ti pripadaš toj politeističkoj crkvi u Hrvata? :kava

Ne pripadam nigdje, nitko me nece.

Vec smo ovdje pisali o preuzimanju starih narodnih obreda od strane Crkve, s tim sto su staronardona svetista, cak i prvobitne crkve, bili simbolicno obiljezavanje istih, dok su novovremenske crkve napravljenje za sluzenje obreda u njima, pa se sve prilagodilo zatvorenom prostoru.
Preuzimnjem narodnih oberada preuzeta su i narodna vjerovanja, pa je, iako monoteizam, krscanstvo dobilo hijerarhiju bogova, u kojoj je Jahwe vrhovni bog, dok su prijasnji bogovi mjesta, prirodnih pojava i slicnog, postali zastitnici mjesta, od prirodnih pojava i slicnog.
I paljenje vatri/svijeca je preuzeto iz doticnih obicaja i obreda, p anije nista menje pogansko paliti svijecu sv. Anti od paljenja vatre Perunu, samo je novije.

sagitarius
03-08-2013, 12:28
Ne pripadam nigdje, nitko me nece.

Vec smo ovdje pisali o preuzimanju starih narodnih obreda od strane Crkve, s tim sto su staronardona svetista, cak i prvobitne crkve, bili simbolicno obiljezavanje istih, dok su novovremenske crkve napravljenje za sluzenje obreda u njima, pa se sve prilagodilo zatvorenom prostoru.
Preuzimnjem narodnih oberada preuzeta su i narodna vjerovanja, pa je, iako monoteizam, krscanstvo dobilo hijerarhiju bogova, u kojoj je Jahwe vrhovni bog, dok su prijasnji bogovi mjesta, prirodnih pojava i slicnog, postali zastitnici mjesta, od prirodnih pojava i slicnog.
I paljenje vatri/svijeca je preuzeto iz doticnih obicaja i obreda, p anije nista menje pogansko paliti svijecu sv. Anti od paljenja vatre Perunu, samo je novije.

Skloniji sam vjerovati Stiliani po ovom pitanju da je realnije govoriti o zaostavštini paganluka, nego o nekakvoj politeističkoj crkvi u Hrvata, ili nelogičnostima tipa da je Perun u Jeruzalimu i tim prostorima gdje je nastalo kršćanstvo, bio poznat, pa je radi toga krščanstvo dobilo nekakvu slovensku ili slavensku hijerarhiju bogova... ili kako već ti to stručno pojašnjavaš - bogova mjesta

Tako nešto nisam našao u evanđeljima -temeljnim kršćasnkim istinama da se uopće spominje...

Zanima me gdje si ti pročitala da su u Padovi, gdje se pale svijeće svetom Anti, tu stvar padovljani i ljudi širom planete preuzeli od paganskog paljenja vatre Perunu...:)

No, moje pitanje se odnosi na postojanje štovatelja paganskih staroslovenskih/staroslavenskih bogova danas na svim ovim prostorima, gdje su te stvari nekad bile aktualne, da li ih ima... i znaš li ti o tome nešto više, s molbom po mogućnosti da se odmaknemo od velikih monoteističkih religija Židovstva, Islama i Katoličanstva nastalih onako kako su nastale i stvarno bez potrebe da o tome nešto razglabamo.
Želim nešto naučiti, a ne čitati nečije životne poglede.:)

Duvanjka
03-08-2013, 12:48
Skloniji sam vjerovati Stiliani po ovom pitanju da je realnije govoriti o zaostavštini paganluka, nego o nekakvoj politeističkoj crkvi u Hrvata, ili nelogičnostima tipa da je Perun u Jeruzalimu i tim prostorima gdje je nastalo kršćanstvo, bio poznat, pa je radi toga krščanstvo dobilo nekakvu slovensku ili slavensku hijerarhiju bogova... ili kako već ti to stručno pojašnjavaš - bogova mjesta

Tako nešto nisam našao u evanđeljima -temeljnim kršćasnkim istinama da se uopće spominje...

:smijeh
Ne spominje se u Evandeljima niti jedan od svetaca, niti da mu se treba moliti za bilo sto, postoji samo Jahwe.
Poslije su uzneseni Sin i Majka..

I nie Perun isao u Jeruzalem, nego je krscanstvo doslo medu Slavene i najlakse ih posvojilo posvajajuci i njihove oberde i vjerovanja, koji su se sacuvali do danas.

Zanima me gdje si ti pročitala da su u Padovi, gdje se pale svijeće svetom Anti, tu stvar padovljani i ljudi širom planete preuzeli od paganskog paljenja vatre Perunu...:)
Ne samo citala, nego i dozivjela, recimo za zadnji Ivendan.
I nisam mislila samo na Padovu, nego na sva svetista sv. Anti.
Ako sv. Ante ima svetiste, je li on bog?
Kao kod "pogana". Postoji Vrhovni Bog i do njega se dolazi uz pomoc nizih bogova. Kod jednih- sukobljavajuci se s njima; ko ddrugih- moleci ih.

Nije krscanstvo bilo "totalna revolucija" pa sve novo uvelo. To nije moguce danas, akmo li prije dva tisucljeca.


No, moje pitanje se odnosi na postojanje štovatelja paganskih staroslovenskih/staroslavenskih bogova danas na svim ovim prostorima, gdje su te stvari nekad bile aktualne, da li ih ima... i znaš li ti o tome nešto više, s molbom po mogućnosti da se odmaknemo od velikih monoteističkih religija Židovstva, Islama i Katoličanstva nastalih onako kako su nastale i stvarno bez potrebe da o tome nešto razglabamo.
Želim nešto naučiti, a ne čitati nečije životne poglede.:)
Pitao si za stvarne stovatelje i "MODIFICIRANE", ja sam se osvrnuo na ovo posljednje.

Postoje i stvarni stovatelji slavenskih bogova koji vrse i prikladne obrede i zive u "suradnji s prirodom".
Ja sam takvu jednu zajednicu upoznao u Becu, imaju cak i svoj "dnevni boravak" za majke s djecom. Pale vatre, plesu, pjevaju, pisu knjige, sviraju..

Zelis li stvarno uciti ili si skloniji vjerovati? :)

sagitarius
03-08-2013, 12:52
Dobro.Očigledno ovdje nema "konstruktive".:(
Hvala na trudu i formi i zadnjoj rećenici...:)

Svarog
12-08-2013, 22:15
Malo o zanimljivim demonima u verovanjima naših starih:

Baba Jaga

http://1.bp.blogspot.com/_NpL2CvA5u4s/THMWICYzUBI/AAAAAAAAAM4/UuC7C5K7fRE/s400/Baba%2BYaga.jpg

Baba Jaga je bila slovenska boginja smrti i regeneracije, međutim, ovo božanstvo predstavićemo u okviru izlaganja o mitskim bićima starih Slovena. Razlog tome je sledeći‑ Baba Jaga je mnogo poznatija kao veštica iz bajki slovenskih naroda, koja je opisana kao jezivo biće koje živi u šumskoj kolibi sagrađenoj od ljudskih i životinjskih kostiju. Transformacija Baba Jage u svesti slovenskih naroda odvijala se postepeno, u periodu koji je trajao više stotina godina. Nekadašnje vrhovno žensko božanstvo prognano je iz slovenske svesti pod uticajem hrišćanstva dok je božanski aspekt ovog bića negiran. Kratak opis ovog procesa prikazaće različite načine na koje se shvatala Baba Jaga.

Naziv Baba se u stara vremena upotrebljavao da označi boginju majku ili majku Zemlju. Brojni toponimi koji u sebi sadrže ovo ime ukazuju na postojanje kulta boginje majke medju starim Slovenima a kao primer mogu nam poslužiti nazivi sledećih mesta: Babin zub, Babino polje, Babica, Babušnica itd. Dva su načina na koje se u ta davna vremena predstavljala Baba Jaga: kao mlada i lepa žena ili kao ružna i jeziva starica. Prvi lik Baba Jage simbolizuje sve‑rađajući i regenerativni aspekt vrhovne slovenske boginje, dok ona u liku starice simbolizuje smrt samu. Baba Jaga je takođe i boginja veštica koja svoje pandane ima u mitologijama ostalih evropskih naroda u grčkoj mitologiji ona je Hekata, u nordijskoj Hela a u keltskoj Keridven. Veštičiji atributi Baba Jage potenciraju se nakon prihvatanja hrišćanstva od strane slovenskih naroda, pa se ovo biće najčešće prikazivalo kao opasna zla veštica. Prihvatanje hrišćanstva predstavlja onu tačku u razvoju slovenske svesti u kojoj dolazi do transformacije lika Baba Jage. Kao i svako žensko božanstvo on u hrišćanstvu gubi svoj božanski status i postaje demonoliko biće ili ljudsko biće neobičnih karakteristika. U ruskim bajkama srećemo Baba Jagu kao vešticu koja živi u šumskoj kolibi na kokošijim nogama, koja u svom posedu ima različite magijske predmete i životinje. Ona se katkad predstavlja kao zlo biće koje jede malu decu, kao u pripoveci Baba Jaga, ali i kao žena koja se bavi magijom i koja pomaže herojima da ostvare svoje ciljeve (bajka Dodji tamo ne znam kamo, donesi to ne znam što). U oba slučaja Baba Jaga postavlja glavnom liku bajke zadatke koju on ili ona treba da ispune, što Radomir Podunavski tumači kao praksu inicijacije u veštičiji kult. Ovo tumačenje svoju argumentaciju ima u činjenici da svi junaci bajki koji uspevaju da prodju Baba Jagina iskušenja dobijaju na poklon magijske predmete.

Srpski ekvivalent ruskoj Baba Jagi je Baba-Roga, biće kojim majke plaše svoju nevaljalu decu. U pozadini ove pretnje krije se zapravo strah hrišćana od žene koja se bavi magijom a pripisivanje negativnih osobina Baba Jagi tj. baba Rogi predstavlja pokušaj podrivanja moći stare slovenske vrhovne boginje. I ostali slovenski narodi imali su svoju Baba Jagu..Kod Slovenaca je ona Baba Pethra, kod Bosаnaca Divlja baba, kod Poljaka Jazi baba a kod Čeha Ienzababa.

Najverovatnije je da se iz pojave Baba Jage u slovenskim bajkama krije boginja Mokoš koja je, kao što je poznato, bila boginja veštica.
Još jedna činjenica govori u prilog ovoj tezi- Baba Jaga se predstavlja kao prelja što je bio osnovni atribut Mokoši. Najpoznatija veštica iz ruskih bajki opisana je kako sedi za svojim vretenom koje se nalazilo u samom centru njene jezive kolibe, što pisac Dixon-Kennedy objašnjava na sledeći način: Koristeći ljudske koisti i creva od kojih je bila sagrađena njena koliba Baba Jaga je na svom svom vretenu ispredela niti novog života. Ovo na najbolji način opisuje Baba Jagu kao nekadašnju boginju smrti i regeneracije.


Rusalke

http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRWLuMg5J2GQgr2DJBSRAOaQabZI29mK 3qpwsbbAZMqNFTWLjAK

Rusalke su ženski vodeni demoni. Obično su zamišljane kao lepe devojke, duge, riđe, raspletene kose. Nisu nosile nikakvu odeću. Rusalka postaje devojka koja je utopljena, a u nekim oblastima se smatra da su to devojke utopljene pred svoju svadbu ili one koje nisu imale pogrebni obred. Boravile su u blizini reka i to samo za vreme takozvane Rusalne nedelje – Trojičke nedelje.

Rusalke su ziveli pod vodom, u dvorcima. Bile su pod vlašću Vodenog Duha. Rusalke su imale svoju caricu, koja ih je predvodila na put na kopno i koja se vozila u zlatnim kočijama. Prizivala je ostale rusalke trubom. Kraljica se zvala Diva,Divka, Divšina i Dana. To je bila carska kći koju je maćeha utopila. Izlaze iz vode samo za vreme Rusalne nedelje i to na nedelju dana. Bile su predane muzici, prevanju i igranju. Loše su raspoložene prema ljudima, a naročito ne vole žene. Ukoliko bi neko video rusalke, mogao bi ostati nem ili dobiti zanos igranja, koji se smatrao najgorom kaznom od rusalki. Pri ovom igranju bi dolazio zamor do smrti. Zanos igrom i pesmom bi trajao sve dok su rusalke na kopnu. O ovakvim zanosima svedoče i pisani dokumenti iz 14. veka. Takođe, smatralo se da rusalke donose mnoge neizlečive bolesti. U vreme Rusalne nedelje ljudi su se držali određenih zabrana, kako ne bi uvredili rusalke ili došli s njima u dodir i tako dobili od njih neku kaznu. Bilo je zabranjeno peti se na drveće, jer se smatralo da dok su rusalke na kopnu da često borave u krošnjama drveća. Zabranjeno je bilo raditi u vinogradima ili raditi bilo kakav posao vezan za zamljoradnju. Rusalke su dolazile u vreme Rusalne nedelje da daju potrebnu vlagu poljima, tako da bi taj rad mogao da omete rusalke. Ovo je vazilo pogotovu za sredu u Rusalnoj nedelji. Smatralo se da tamo gde su rusalke igrale kolosve raste bujnije nego na drugim mestima. Zabranjeno je bilo ženama da peru i prosipaju vodu na bilo koji drugi način, jer bi to moglo uvrediti rusalke i one bi udavili te žene. Zabranjeno je bilo spavati na podu. Ova zabrana je vezana za verovanje da duša u toku sna napušta telo, pa bi u toku sna telo mogla zauzeti rusalka ili neki drugi duh. Tada bi ljudi postali opsednuti i kroz njih bi govorila rusalka. Nije trebalo u Rusalnoj nedelji šišati ovce jer bi ovce ,,ošantavile“ a ljude bi napala bolest zvana rusa. A i za druge bolesti koje su se dešavale u Rusalnoj nedelji se govorilo da je obolelog čoveka ,,uhvatila rusalija“. Ukoliko bi se sadila paprika ili paradajz u Rusalnoj nedelji verovalo se da će im opasti cvet i neće uspeti.

Ukoliko bi neko morao da prekrši zbog nečeg zabrane, kao efikasno sredstvo protiv dejstva rusalki se smatrala trava pelin. U tom slučaju čovek bi sa sobom nosio pelin, koga su se rusalke plašile. Takođe, ukoliko čovek jede beli luk, se smatralo da neće moći doći pod dejstvo rusalki. U nekim krajevima su svaki dan tokom Rusalne nedelje ljudi jeli pelin. Takođe, kao zaštita je mogao da posluži magijski krug iscrtan nožem. Ukoliko bi neko video rusalke, a ne bi imao pelin kod sebe mogao je nožen na zemlji iscrtati krug, koji rusalke ne bi smele da pređu. Verovalo se da se rusalke plaše i noža.
Rusalke su dolazile u utorak, čime je počinjala rusalna nedelja i povlačile su se sledećeg utorka. Priređivali su se obredi dočekivanja i izgnanja rusalki. Obično su u ovim obredima učestvovale žene, koje su u ritualne svrhe poistovećavane s rusalkama. Obredi u Rusalnoj nedelju su se zvali rusalje i kranjice. Sreda u Rusalnoj nedelji se nazivala kriva sreda. Verovalo se da sve što se zasadi te nedelje će rasti krivo i da će kasnije zakržljati. Četvrtak u rusalnoj nedelji se nazivao zeleni četvrtak. On se strogo praznovao i nije smelo ništa da se radi. U hrišćanstvu Rusalna nedelja je postala praznik Duhovi, odnosno konkretno praznik rusalije je preimenovan u duhovi. Duhovi su praznik koji ima mnogo paganske zaostavštvine, ali taj praznik ne traje čitavu nedelju. Rusalna (duhovska) nedelja predstavlja simbiozu hrišćanstva i paganizma. Praznovanje rusalija u Srbiji je prvi opisao Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homitijan kad je zabranjivao ovaj praznik.

Po mestu stanovanja vile su se delile na primorkinje i zagorkinje, a rusalke kao vodeni demoni ili vile su dobile svoje ime od slovenskog ruslo – reka. Takođe one su imale riđu kosu, a za riđokose se i danas kaže da imaju rusu kosu. Kao što se ženama prema boji kose kaže da su plavuše ili crnke, rusalke su mogle biti mitska bića ruse kose.

Kako su u matrijarhatu žene bili nosioci poslova u zemljoradnji, samo žene su mogle biti zadužene za plodnost zaseva. Tako su rusalke, po tradiciji, napuštale svoje vodena skrovišta i obilazile useve i škropile ih vlagom da bi usevi bili bolji. O tome svedoči i verovanje da je bilje bolje raslo na mestima gde su rusalke igrale.

Stiliana
04-12-2013, 20:05
Mali off:

kao veliki ljubitelj dela J.R.R. Tolkiena nisam mogao da ne primetim da imena likova Boromir (čovek) i Radagast (Istar/čarobnjak) neodoljivo "vuku" ka slovenskim izvorima. Ili možda grešim?
Boromir više nego jasno, Radagast veoma podseća na Radgost, što je ime jednog od nižih božanstava.

Znam da je Tolkien obilato koristio finski ep Kalevala i to nije sporno, no da li je "čačkao" i po slovenskoj mitologiji?!
Zna li neko nešto više?

Doznala sam da se lik Beorna iz Hobita prvotno zvao Medwed. I Smaug je imao neko drugo ime, ali ne slavensko... Gandalf također.

Svarog
04-01-2014, 00:02
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D 1%98%D0%B5#.D0.A5.D1.80.D0.B2.D0.B0.D1.82.D1.81.D0 .BA.D0.B0

http://hr.wikipedia.org/wiki/Rodnovjerje

Svarog
04-01-2014, 00:05
Doznala sam da se lik Beorna iz Hobita prvotno zvao Medwed. I Smaug je imao neko drugo ime, ali ne slavensko... Gandalf također.

"The original name for the character who would become Beorn in The Hobbit: Medwed, a Slavic name with the meaning “bear, honey-eater” (and which I also discuss at some length in the post on Radagast).

Kuzmenko suggests that “several images [...] at first glance have a Germanic origin, but on closer examination reveal Slavic parallels”, and discusses three: Mirkwood, Wargs, and the dragon Smaug."

farcry
04-01-2014, 01:45
cenim staru veru predaka ali ne do tolike mere kao sto se danas desava u Rusiji da se ozivljavaju stari paganski kultovi,pljuje hriscanstvo....Ipak smo mi Srbi pod Turcima istrajali vekovima zahvaljujuci toj crkvi, primanjem hriscanstva smo samo obogatili svoje nacioalno bice pre toga smo bili divlje pleme uostalom kao i svi narodi na Balkanu.

Stiliana
04-01-2014, 13:25
"The original name for the character who would become Beorn in The Hobbit: Medwed, a Slavic name with the meaning “bear, honey-eater” (and which I also discuss at some length in the post on Radagast).

Kuzmenko suggests that “several images [...] at first glance have a Germanic origin, but on closer examination reveal Slavic parallels”, and discusses three: Mirkwood, Wargs, and the dragon Smaug."

pa da, treba imat na umu da su slaveni i germani ipak najbliži susjedi i da je do neke razmjene moralo doći. ne znam samo jel tolkien to pokupio s namjerom da uključi nešto slavensko u međuzemlje ili su se imena i pojmovi davno prije izmiješali.