PDA

Pogledaj Full Version : Forumaška bajka br.2



Inkvizitor
09-10-2012, 19:12
Hodnik je bio dugačak a njegovi koraci sitni, reklo bi se čak i preplašeni. Nije mala stvar da ga vrhovni Srbo zove u gluhu noć. Jeste da je on imao reputaciju čovjeka od povjerenja i specijalnih zadataka ali ipak. Nije mu slutilo na dobro pogotovo zato jer je dok se kretao u pravcu dvorca preko njega krešteći preletjela ogromna ptičurina koja se inače gnijezdi negdje nasred ratnog ostrva na Dunavu. Dobro da me još nije pokakakao, promrsio je naš junak zvani Aleksa kroz zube. Zašto li me vrhovni Srbo zove, mislio je u sebi. Taman se bio zabavljao sa tri maloljetne Tajlanđanke koje mu redovno liferuje veliki borac za srpsku stvar Bogdan Zazubica od milošte zvani Kasapin kad je dobio poziv da se hitno javi u Vrhovno veće napada.

Pokucao je i ušao u prostoriju tiho. Na dnu dugačke sobe sjedio je Vrhovni Srbo a iznad njega su su bila svezana četiri živa orla. Rukom mu je pokazao da priđe. Aleksa je krenuo korak dva pa onda zastao.

-Bliže, bliže..priđi -oglasio se Vrhovni Srbo.

-Kasna je noć gospodaru, čime sam zaslužio ovu čast- oprezno je promrmljao Aleksa.

-Sve ću ti reči ali priđi bliže. Ne mogu se derati a i glas me izdao jer sam si sinoć dao malo više oduška na koncertu Sinana Sakića. Mogu ti reć da dobro peva iako je Turčin ai plesačice dobro mrdaju guzom. Zato priđi i ne zajebavaj me. Imam za tebe jedan važan poso. Ne mogu se derati jer mi se prvo ne da a drugo i ne mogu a treće gluha je noć i žena mi spava a ako se probudi teško meni. A posredno i tebi. Zato protegni korak i priđi.

-Poso..ali gospodaru moje nježne ruke nisu za posla. ja sam intelektualac-zgubidan, folirant, filozof i ljubitelj žena. Ne znam na koji posao mislite. Ali pogledajte ove ruke, ove manikirane nokte, ove bijele prste.

- Ne seri.- jetko će vrhovni Srbo- o tom poslu i pričam. Čuo sam da si zavodnik od formata i da nijedno žensko na dvije noge ne može opstati u tvojoj blizini, pa sam te upravo zato i pozvao. Moji žbiri su mi javili da si odavno poharaao Tajland i Burmu i da prodavači podkošulja trljaju ruke kod svakog tvojeg izlaska. Ovi moji mrljatori se nisu nešto pokazali a stvar je važna za srpstvo celopkupno razumeš. Da spasimo srpski obraz a i da se ti omrsiš. Dobro ću ti i platiti, što preko papir aštoi na ruke razumeš..a i u naturi. Kasapin Zazubica duguje toliko poreza da će ti dofurati šleper maloljetnica iz Vijetnama po završetku rabote.

-Samo recite gospodaru,- raširenih zjenica reče Aleksa i zacakli se na spomen putenog užitka i novčane nagrade koja slijedi u časnom služenje srpstvu. Spreman sam se podati svakoj bajnoj djevi ako će to srpstvo uzdići na pijedestal, sve kako valja i trebuje.

-Slušaj. Ti si sigurno čuo kako su nas oni mrljavi Hrvati natamburali u zadnjem ratu. Oni naši kurčevi đenerali su samo ljuštili šljivu i gonjali jeftine Bugarke a i međusobno su si valjali žene. I dok su se oni zajebavali Hrvati su nas natamburali tako da se zamalo Sinđelić nije povampirio. Tako ne može da stane. Ta ljaga se mora sprati. mi smo ipak junački narod, razumeš i svak zna da smo mi junaci bez premca a oni kukavelj kakve nema. Jedan Srbin vredi četiri Hrvata bre i to kad je srpstvo na rasprodaji razumeš. Kakav je odnos kad Srbi nisu u inflaciji to ti neću ni govorit da se ne presumitiš od zabezeknuća.

-Gospodaru, ako mislite pokrenuti rat i mene postaviti za zapovednika srpske armije moram vam reći da ja nisam služio vojsku zbog ravni tabani i da sam samo jednom pucao na vašar iz vazdušnu pušku i promašio ceo šator.

-Kakav rat bre- podviknu vrhovni Srbo. Jebo rat, tu smo popušili al ostaje nam najjači adut. Ljubavničke veštine a tu smo mi Srbi poznati u svetu. Tko može odoljeti našem šarmu,.. Hrvatice sigurno ne. Mi to obaramo ko kegle. Zato je tovoj zadatak da osvojiš dubrovačku djevu. Kažu da njezinoj ljepoti nema premca ali da nije ni slaba jezika. Pa što nismo mogli ratom napravit ćemo osvajačkim ljubavnim podvizima. Tko dobije njezinu ruku dobija i Dubrovnik i Srbija dobija izlaz na more. Dobit ćerš orden Ruđera Boškovića ako to uspiješ a srpstvo će te slaviti kroz vekove. Infiltriši se u grad i troši nemilice, za to ćeš dobiti sredstva iz Kolubarskog bazena ali sa merom gospodski a ne ko krkan kao što imaš običaj kad cepaš majice pred razuzdane maloljetnice kosih očiju.

Gospodaru ne mogu ti reći koliko sam oduševljen zadatkom- veselo će Aleksa. Za ljepotu djeve sam čuo- Stiliana se zove. Mnogi guslari su opjevali tu ponositu Šokicu al sam čuo da je malo kivna na Srbe i da ima nabijenu sačmaricu uvijek pri ruci koju joj je srebrom optočio njezin taja, stari mrgodni vuk i da senzori na pušci registriraju nas plemenite Srbe i alarmišu prst bajne djeve koji je vavik na obaraču a što je još gore..vele da je oka sokolova i da pogađa pticu u lijetu a gdje neće moju vitku pojavu od 190 santimetara. Pa ne bi volio gospodaru iako cenim srpstvo da dobijem pola kile najfinije sačme u svoje požrtvovano dupe. Osim toga ima i osobnog vernog paža..nekog Grunfa, Zagorca koji ima specifičan njuh , koji je genetski poseduju svi njegovi a navodno potječe od sklonosti prema vinarstvu u tim pitomim krajevima.

- Ma kakav Zagorac. To će riješiti tvoji pratioci. Dobit ćeš deset najboljih asasina. Tvoje je samo da dođeš do djeve i da joj pokažeš koja je privilegija ljubiti srbina..a sad idi spremi se. Sutra putuješ..

Inkvizitor
10-10-2012, 13:07
Aleksa se rastao od vrhovnog Srbe sa dvostrukim osjećajima u sebi. Bio je naravno oduševljen samim time jer ga je vrhovni Srbo odabrao baš za onoga koji će osvetlati obraz srpstvu i vratiti udarac Hrvatima i to tamo gdje najviše boli. Zavesti bajnu dubrovačku djevu i prevesti je na srpstvo, nju o kojoj se peva sve do Venecije i Stambola to bi bilo nešto. Dalo bi mu na značaju i na povijesnoj ulozi u srpstvu. Bio bi uz bok Obiliću. O njemu bi se pesme pevale. Dizali spomenici, po njemu bi se sigurno nazvao ako ne neki sočni odrezak a ono sigurno pokoji bordel. Bordel..hmm, nije to u stotposto u srpskom duhu ali daj što daš, zaneseno je maštao o svom podvigu. U glavi mu se vrtila slika kako ga dočekauju na Terazijama uz svu silu trubača, narod baca cveće kao rimskom imperatoru, voze se u kočijama koje vuku rasni konji a bajna dubrovačka djeva nosi ocile na prsima dok joj zlaćana kosa u dugim uvojcima nošena vjetrom dodiruje njegovo ponosito lice. Od te slike osmijeh mu se razvukao u kez sličan onome koje ima dijete kad uspješno odradi posao na noćnoj posudi.

Istovremeno ga je i hvatala mala bojazan. Što ako ne htjedne. Ako izda srpstvo u svom celom obimu koji nije mali i sigurno ne skroman. Ako zakaže. Ako promaši, ako se vrati praznih šaka. Od te pomisli mu se ledila krv. Vratiti se osramoćen kao prvi Srbin koji nije uspio smuvati Hrvaticu. Pa to je uspjelo čak i onom čudaku, bakrenom kralju koji se savjetuje kod penzionisanih i rashodovanih vračara. A to bi se lako moglo dogoditi. Dubrovkinja je kažu, bahata i ponosita. Na sva udvaranja čak i svojih najpoželjnijih zemljaka odvraća neobuzdanim hihotanjem i porugom. A priča se da je kivna na Srbe. Glasine idu tako daleko da se priča kako ima pikado u sobi i u njoj lika sa šajkačom u prirodnoj veličini potpuno nagog i da strelicama gađa u najosjetljiviji dio tijela. Od te užasne slike naglo se sagne i presamiti. A čuo je i da ima opasnog paža, nekog Zagorca koji je smao naizgled bezazlen i po ničemu se ne ističe ali koji samo na treptaj dubrovkinje skače žrtvi na kičmu i lomi joj vrat jednim izvježbanim i surovim potezom. Brrr..prođoše ga žmarci i oči mu se ispuniše paničnim strahom. A i ta nadzornica odgajateljica Gabi, sa usukanom punđom i cvikama, prema kojoj Jovanka Broz izgleda kao odgajateljica u vrtiću. Osim toga još neke brige su ga mučile. Kako se neprimjetno izvući iz Beograda kad mu svaki pogled prati mirr.or, hrvatska špijunka koja odmah javlja njegove pokrete u glavni stan i to ni manje ni više nego kome??, dubrovkinjinom taji, jednom mrkom i netolerantnom tipu koji ima kolekciju naoružanja još od kamenog doba. Pogotovo se diči nekom kamenom zubatom sjekirom od pet kila koja od milošte naziva, zamjenskm jezikom u razgovoru sa Srbekima. Da, pokušao je on osvojiti tu izdajicu srpskog roda, vabio je u kafane, cepao podkošulje pred njom ali je kod špijunke izazivao samo napade neobuzdanog smeha. To ge je frustiralo. Uvijek je osjećao njezin pogled na tjemenu čak i kad bi se ladao sa tucetom kosookih lepotica. Kad smo već kod toga, pomisli, ako ne uspe, mogao mu se natovariti na vrat i Kasapin Zazubica kojemu duguje dosta novca za usluge koje prima od njegovog personala. Ako uspe, Zazubica neće ništa smeti jer će biti pod zaštitom vrhovnog Srbe ali ako ne, bit će ostavljen na milost i nemilost Kasapinu. Naprosto uspeti mora. Bio mu je problem doći i do Dubrovnika. Nije se nešto kretao po Hrvatskoj još od detinjstva. Mislio se javiti svom instruktoru i pobratimu Nidži, ali on je na nekoj turneji i rekoa mu je da će doći za njim čim stigne jer on Dubrovnik i celu Hrvatsku ima u malom prstu a iskusan je i u ljubakanju sa Hrvaticama. Zli jezici govore..i sa Hrvatima ali pobratim veli da su to samo ljubomorne i zle glasine. Do dubrovačkih zidina bi ga mogao dovesti i Joe, stari čoban i poeta ali on doduše nije bio unutar zidina ali je često dolazio do njih a jednom kad je jednom pokušao ući unutra izazvao je pravu uzbunu među gradskim psima lutalicama i tada je izgubio sve zakrpe sa gaća i što je najgore, tada je ostao i bez fino rezbarenih gusala napravljenih od najkvalitetnijeg drva javorova koje raste na vrh Durmitora. Da, on će ga dovesti do zidina a poslije će doći i pobratim Nikola spokojno će Aleksa, primjetivši da je već stigao do doma. Trebat će mi dobrog sna , čeka me veličanstveni ali i težak zadatak pomisli prije nego spusti glave na meke jastuke od najfinijeg guščjeg pera. Aleksa je brzo utonio u san.

Noć nad Dubrovnikom je bila mirna i samo bi najiskusniji i najoprezniji primjetili mali oprijeteći oblačak koji se pomaljao na istoku i kojega je mogao vidjeti samo najrevniji stražar na Minčeti ali koji je tada nažalost nemarno igrao neke igrice na ajfonu. Opasnost se nadvila nad drevni Dubrovnik. Bajna djeva je spavala razasutih kosa i nitko nije slutio Oluju koja se pomaljala preko Konavoskih brda.

Inkvizitor
12-10-2012, 14:41
Aleksa se ustao vrlo rano iako mu se još spavalo. Sinoć nije odmah zaspao od uzbuđenja a probudio se sa prvim pijetlovima. Želio se još malo sanjivo rastezati po krevetu ali ga je na ustajanje gonila nakana da izbjegne oči špijunke mirr.or. Je, znao je da ona ide kasno leć i da vjerovatno sad upečatljivo hrče ali ipak. Urođeni strah od njezinih prodornih očiju koje je uvijek osjećao na svom tjemenu i od čijeg je intenziteta počeo i ćelaviti izbacio ga je iz kreveta kao da je ne hupseru. Hm, samo bi mi trebalo to da javi u Dubrovnik pa da me dočekaju kao Joleta nahuškane pse lutalice. Brr, strese se od jeze. Uostalom Jole već čeka. On će ga dovesti drito do drevnih zidina. Prije toga trebaju podići poveću sumu novaca koju mu je vrhovni Srbo velikodušno odobrio da se pokaže u punom sjaju srpskog zavodništva. Troši kao car, ne štedi, rekao je Srbo, samo ne cepaj podkošulje jer će svi skužiti da si Srbin i mogao bi pobrati i neke batine. Ubaci koju francusku riječ i glumi Engleza a podkušulje cepaj kad se vrneš u Srbiju. Isto tako ne odsjedaj u hotelu nego u nekom privatnom smještaju jer se tako izbjegava publicitet. Namjestio je kragnu pogledao se u ogledalu iz obadva profila i ono što je vidio bilo je dobro. Zadovoljno se šeretski nasmješio, namignio si, stavio šešir i otvorio vrata. Zapuhnuo ga je svježi jutarnji zrak ali je nešto i bazdilo sa strane. Par metara od ulaza čekao je Joe. Odjeven priprosto, guste i neuredne brade sa izrezbarenim štapom u ruci. Nije baš reprezentativan pomisli Aleksa. Baš je dobro da ide sa mnom samo do zidina. Unutra bi vjerovatno odmah bio uhapšen od komunalne policije. Kratko su se pozdravili i krenuli. Joe ga je savršenom rutom vodio prema cilju. Preko šumadijskih sela gdje su zastajali svako malo da degustiraju ljutu rakiju mučenicu koja se pušili iz kazana. Stalno mu je tvrdio da to podiže samopouzdanje i šriri krvne sudove. Aleksa je htio nadodati i da napitak izaziva vrtoglvicu i mučninu ali nije htio cvjepidlačiti jer je Joe grabio krupnim i nezgrapnim koraicma naprijed. Prenoćili su u jednom katunu na vrh Durmitora. Prije spavanja Joe je krčkao neke travurine u ogromnom kazanu i mrndžao neke nerazumljive riječi i bajao nešto rukom iznad kazana dok mu je po gustim čekinjama odsjajivao crveni plamen. Kad je skarabudžio napitak dao je da pije Aleksi uz riječi da je to dobro za onu mušku stvar i da Šokica neće moći odoljeti ni pod razno. Aleksa je sumnjičavo pitao da jel to sigurno i kako će on znati da taj napitak djeluje. Joe je rekao da to piju srpski junaci i ljubavnici vekovima i da je rezultat poznat ali da bi Aleksa otklonio svaku sumnju i da bi napitak 100% djelovao bilo bi dobro počešati se nožnim placem po zadnjem vratnom kralješku. Aleks je iznenađeno izjavio da se jedva može počešati rukom po zadnjem vratnom kralješku a kamoli nogom. Joe mu je prije nego je zahrkao kod kazana rekao da mu onda samo preostaje uzdati se u napitak i bez češanja.

Ujutro su brzo pregazili Konavosko polje i polako su se pomaljali obrisi Dubrovačkih zidina. Kako su se približavali gradskim zidinama tako je Joe postajao sve unezvjereniji i strah mu se prosto caklio u očima. Čim bi čuo nekog psa da zalaje poskočio bi u zrak kao da bi ga netko ubo iglom u guzicu. A kad su banuli pred zidine zrakom je prohujalo nešto nalik na kolektivno režanje i Joe je mahnito strugnio nazad trčeći što su ga noge nosile, dok su mu sitne i krupne trave za bajanje ispadale iz torbe, ostavivši Aleksu bez pozdrava. Aleksa se zbunjeno osvrnuo, natrenutak obeshrabren ali onda je zategao odoru i hrabro koraknio naprijed. Sad nema nazad. U zidine se ući mora. Šta je tu je. Treba pokazati poznatu srpsku hrabrost. Na muci se poznaju junaci. Ušao je na gradska vrata i dok je koraknuo unutra kao da su zidine malo zadrhtale. Ili je njemu zadrhtala noga, nije bio siguran. Ušao je u gradsku vrevu. Ljudi su prolazili hitro kamenim ulicama ili su sjedili u brojnim kavanama koje su se nalazile na trgovima i uskim gradskim kalama. Pala mu je u oko i jedna dugačka ulica, puna stolova i golubova. Prva stvar koja mu je pala napamet bila je, naći smještaj. Raspitao se u kafani i uputio se na određeno mjesto. Dočekala ga je jedna starija gospođa kojoj je nemarno visio opušak iz kuta usana. jedna bičva joj je bila spuštena skroz do stopala a druga je bila zategnuta do koljena. Razapinjala je veš preko špage koja išla preko uske i strme kamene uličice.

-Imam sobu- rekla je škiljeći u Aleksu. -100 eura po danu. Imate kupatilo telefon, Tv i sobaricu uvijek na usluzi. Nema dovođenja ženskih osoba u apartman. Bez glasne glazbe i bez urlikanja. Hraniti se možete tu u konobi ispod. Dobre cijene. A mogu vam i ja nekad nešto skuhati. Koliko ostajete.

-Duži period nadam se. Najmanje mjesec dana. A možda i dva. Ako mi se svidi možda i više. Novac nije problem. mogu platiti i unaprijed- Aleksa se maši za džep.

- Nije potrebno.- reče rastežući oprane gaće preko kanapa- Dat ćete samo neku aknotaciju a radit ćemo tjedni obračun. Samo- vlasnica otrese opušak i zapilji u Aleksu- da ti nisi možda Srbin- nekako si mi crnomanjast i prodorno gledaš. Samo oni tako pilje ko mačka u slaninu..a..? Jesi-nisi vrtila je rukom napadno škiljeći u Aleksu

-Ma kakvi- unezvjeri se Aleksa..ja sam tu..preko..iz Konavala..Maroje..Ma..Ma Maro mi je ime...i hoću tu malo ..znate ja sam umjetnik..slikati , risati..prolaznike, grad, zidine...more..naše divno more..risati, slikati i tako..cijeli dan a neka di pola..nekad i noću..da noću pogotovo volim..zvijzde, divne zvijezde- mahao je rukama- nad našim gradom..morem..otocima..poluotocima..zidinama..naš e divne žene..muževe..kuće..špage..divne vlasnice apartmana , taj divni razapeti veš..


Hm dobro..vjerujem ti ali ako lažeš..otkrit ću to ja..hehe..tako mi se jedan predstavio kao Maro a ja otkrila da je Mihajlo..pa sam mu turila štipavce u posteljinu..pa su mu nacrtali četiri ocila na guzici..kako je samo trčao- nagne se Aleksi šapatom-....pročulo se po gradu da dolazi neki Srbin oteti našu Stilianu- taj se neće dobro provesti- deset momaka je čuva taj će Srbo kako bi oni tamo rekli..nabrati kožu šiljak..namignu mu.

-Znate što gospođo, ja ću još razmislit- malo prošetat razgledat- uzmičići niz stepenice mrmljao je nepovezano- znate..ova ulica je tijesna, svako jutro i večer gore-dole..koljena mi nisu baš najbolja..ja ću još-.pogledat znate..vrlo ste ljubazni..vrlo vrlo..zaista..nemam primjedbi..moj naklon, koja gracioznost u vašim pokretima..kako samo razapinjete taj veš..mahao je rukom..jednom pa drugom..posrćući po stepenicam idući unazad i kidajući špage koje su bile u redovima razapete preko kale..

- Ništa zato, samo vi pogledajte- pripali vlasnica još jedan duvan i nastavi razapinjati veš. Kad je Aleksa nestao iz vidokruga, ode hitro u predsoblje uze telefonsku slušalicu i na brzinu okrenu jedan broj.

Aleksa je za to vrijeme našao drugog vlasnika apartmana. Taj je natezao iz boce i nemarno pušio. Na Aleksinu tiradu od predstavljanja i obećanja o pridržavanju kućnog reda, samo je odmahnuo rukom. Samo ti meni plaćaj a ostalo me nije briga. Možeš i dovoditi ženske a možeš i pjevati cijelu noć ako te je volja. Ja ionako lako zaspem nakon par litara vina a za susjede me briga. Ionako s njima nepričam već 50 godina.

Nakon što se Aleksa smjestio, pohitao je u kafanu. Morao se raspitati o djevi. Koje su joj navade. Koji običaji. Kuda se kreće. U koje kafane zalazi. Tko joj se udvara. Koga je odbila. Dobio je informaciju da se najviše druži sa jednom pridošlicom u Dubrovnik, glavnom poreznom inspektoricom koja joj je i učiteljica. Nerazdvojne su. U paru izgledaju bajno. Malo im se tko usudi prići, govorili su konobari a oni koji su se usudili, nisu više u gradu. Ili su na drugom kontinetnu ili su ih popapale ribe nakon što im je vjerni Zagorec skočio na kičmu i trznio vratom.

Dok je Aleks zatezao kragnu koja ga je odjednom zažuljala primjetio je dvije ženske osobe koje su koračale Stradunom. U dugoj krinolini koračala je vitka osoba. Struk bi joj-učinilo mu se- mogao obuhvatiti skupljenim rukama. Njoj s lijeve strane je stupala isto tako upečatljiva dama li nekako uniformirana. Dugi plavi uvojci su blago lelujali a tak cipela je odjekivao po kamenim pločama Straduna. Ponosito kao kakva kneginja. U desnoj ruci joj je brzo igrala lepeza. Nije gledala ni lijevo ni desno. Glava joj je bila zabačena blago unazad a lice bez emocija, samo su se primjećivale blago napućene usne koje su se prelijevale u blago prezrivi smiješak. Oko nje su veselo trčkarala djeca na koje se kontesa nije obazirala samo je ponekad spustila pogled i namsiješila se a onda se brzo vratila u ponosito držanje. Po pogledima koji su se okrenuli u smjeru dviju dama Aleksa je bez sumnje znao da je to ona. Njegov cilj, uzvišeni zadatak. Ostao je fasciniran i tek ga je jedan konobar upozorio da su mu usta jako otvorena. Na brzinu je zatvorio vilicu i zaboravivši na svaki oprez i pripremu odlučno je zakoračio prema damama, usput posrnuvši jer je zapeo za neke stolice u kafani, ispravio se, zategnio kragnu i zakoračio na Stradun u pravcu lelujaćih dama.

Inkvizitor
16-10-2012, 19:25
Uspjevši se osoviti na noge nakon što je porušio par stolica, zakoračio je na sklisku stradunsku ulicu. Glavom mu je prolazila misao..oprez oprez, nemoj nešto zabrljati, nemoj navaliti ko krkan, nije to Kasapinova štićenica liferovana sa dalekog istoka koja ne smije pisnuti dok joj ti prebireš po grudima, ovo je bahata dubrovačka kneginja , mora to biti sa stilom, nemoj pa da uprskaš stvar, moraš naći balans između strasti i decentnosti, između žudnje i obzira, a s druge strane opčinjenost djevinim izgledom tjerala ga je na akciju. Dame su nehajno lelujale ulicom dok su se iznad njih otvarale škure, ljudi su ubrazno izlazili na balkone, pratili su ih pogledi zanesenih muškaraca, oženjenih i slobodnih i isto tako pogledi ljubomornih plemkinja i ali i običnih plebejki koje su siktale na muževe koji su imali blago karakterisitčno otvorna usta, facijal koji ima samo univerzalno objašnjenje. Prema njima je grabio ON, srpska uzdanica, osjećao bi se lagan kao perce da na svojim snažnim plećima nije nosio sav teret srpskih nadanja, svu srpsku istoriju, sve mitove i svu srpsku kurčevitost. Pleća su mu odjendom postala nejaka, osjećao se kao onaj Titan iz mitova koji nosi cjeli svijet na leđima. Ali ipak..grabeći u stilu grčkih junaka stigao je do djeve kao onaj glasnik sa Maratonskog polja i izustio u dahu.

-bajna djevo, sjedoh u kafani, pijah svoj uobičajeni napitak, lješkarih se na suncu kao matori gušter, nemarno bacah pogled lijevo-desno i već mišljah sklopiti novine i pozvati konobara koji češkaše lijevu nosnicu da podmirim račun kadli ugledah vas, ugledah nestvarni bljesak..i što da vam kažem, sunce se na trenutak sakri iza oblaka i vaša ljepota me osupnu. Zaboravih i na račun i na kelnera i pohitah prema vama, izvoru iznenadnog sjaja. Zamalo ne padoh na guzicu od te ljepote, poruših stolove i ne vidjeh ništa osim vas i vaše ljepote, ne primjetih i ne čuh psovke iz sebe niti vidjeh račun kojim vitlaše čovjek koji kopaše nosnicu i eto mu tu sad pred vama da vam udijelim rukoljub a ako bude sreće ljubio ih i ostale djelove vašeg tijela, dugo i strastveno..sa vašim dopuštenjem dakako..izusti u dahu i pruži ruku da prihvati bijelo zapešće iznad čipkaste rukavice.

djeva zastane u čudu gledajući potpunog stranca kako bifla rečenice ko najoogovaraniji štreber..ne treptaše sekund dva a onda prasnu u smijeh..

-prste k sebi neznanče. I tko si ti da mi se usuđuješ govoriti takve stvari. Da nismo mi možda skupa ovce čuvali. Ne bih rekla. Ja tebe uopće ne poznajem i ne pričam sa strancima , pogotovo na javnom mjestu. Jesi ti pri sebi. Vidiš li ove otvorene škure i znatiželjne oči koje se žagre iza njih. Čak i iza zatvorenih. Želiš da me govorkaju i ogovaraju da mi stranci hofiraju javno. Da mi tu bališ po ruci nasred Straduna. Pa nisam ja kojekakva gospođica koja jedva čeka da joj netko slini po ruci. Takvih ima doduše, ne mogu reći ali ja nisam ta. I tko si ti uopće.

- Ja sam pjesnik i poeta.- izusti Aleksa- Umjetnik bolje rečeno. Slikar. Oduševljavam se ljepotom. Čak i rišem. Zidine naprimjer. Ove divne kale, ovaj grad kao iz bajke. A najrađe i najčešće bajne djeve poput vas a vi ste, vjerujte mi na riječ a ja proputovah pola svijeta jedna od najlepših, najljupkijih koje vijdeh a vidjeh mnoge, vjerujte mi. Ni one sa dalekog istoka, a tu sam stručnjak vjerujte mi na riječ poznate po svojoj ljupkosti nisu ništa spram vašoj čistoj ljepoti. Oprostite meni zanesenom što posegnuh za vašom rukom na javnom mjestu. Ja sam sprema cjelivati vaše zapšće dan i noć i u nekim mračnim uličicama, to meni ne predstvlja nikakav problem vjerujete mi. S vama sam spreman očijukati na najskrovitijim mjestima gdje ljudsko oko, zavidno i zlobno ne zalazi godinama. Samo recite kad i gdje.

Djeva ga slušaše razjapljenih očiju i otvorenih usta, prvo ne vjerujuć što čuje a onda joj se usnice skupiše u tanki prorez a oči dobiše prijeteći sjaj. Skupi lepezu i mali decentni kišobran i krene mahnito udarati po Aleksi.

_-Barabo jedna i bezobrazniče, želiš me obesčastit. Huljo povarena. bestidniče, pohotniče odurni..kako se samo usuđuješ. ovo je nečuveno..šetam već Stradunom godinama a ovakav bezobrazluk još ne čuh. Ne, ne ovo ja nisam čula, ovo se ne događa, ovo ja sanjam..kakav bezobrazluk..- stade sa mlaćenjem, raširi lepezu, poče ubrzano mahati s njom, podignu glavu i najmesti uvrijeđeni izraz na licu, okrenu leđa nesretnom Aleksi koji se rukama jedva braniše od djevinih bijesnih nasrtaja. Nastavi koračati.

-Ali djevo- zavapi Aleksa- to je nesporazum- to je bilo pjesnički, umjetnički, htjedoh vam samo slikovito prikazati svoju fascinaciju vama, svoju opčinjenost, udivljenost..nisam htio biti prost...

U tom trenutku mu pristupi poreznica strojevim korakom tako da je sve odzvanjalo Stradunom.

-Znači nisi mislio ozbiljno ono s mrakom i pipkanjem u istome daleko od očiju svjetine.

-Nnnne..neeee..to je bio onako metafora..ttto je bilo kao snoviđenje...privid, fikcija..

-Tako znači - zaškilji poreznica gledajuć ga prodorno jednim okom. Zgrabi za kragnu i podignu od poda..

-A da ti nisi sinko peder.A? . Takvih je pun grad. Većinom stranci Hodaju ulicama i lelujajau svojim guzičicama a ponekad se kamufliraju tkao da kupuju damam cvjet i udjeljuju rukoljube. Ali mene ne mogu prevariti.ooo ne,mirišem ih na kilometar. Takvi počesto završe kao hrana ribama. Gukni. Voliš li muške pozadine. Pazi što ćeš reć. Ne pokušavaj me slagat. Imam bolji nos nego svi policijski detektori istine skupa. Muškoljube njušim na kilometar..a..I? Jesi-nisi

Aleksa je lamatao nožicama po zraku i zamuckivao..

-Neee..molim vas ne..volim ženski rod..žene džabe i za pare kakokad..doduše više za pare u zadnje vrijeme ali zalomi mi se i džabe ali to počesto budu neki gabori ali zato kad platim ih....ja peder..nemojte me vrijeđat..ta molim vas pa ja sam..- zamalo se ne oda.

- što si ti- zaškilji poreznica..Srbin...a..njušim to...Srbin si jelda..samo oni tako nasrću i lože vatru a posle se pravdaju da su svi bili kuhari..

-Mmma kakvi Srbin..ja domaći čovjek..moj Dundoje..ovaj Dundo..moj Dundo rođen tu..preko..-pokaza prstom na kalu koja je vodila od Duždeve palače..-ja crtam zidine..umjetnik, poeta čovjek..domaćin..tj domaći

-crtaš zidine..zgubidan znači..sa šeširom ispred sebe jelda..prosiš....bolje ti je kupi si pošten fotoaparat pa slikaj zidine ako hoćeš..znaš da je to izmišljeno..fotić- nasmije se poreznica i pusti ga..-pritisneš prstom i klik..i imaš nacrtaen zidine u orginalu, kapiraš..jednostavno-.. a sad razguli i ne približavaj se djevi..ovaj put si prošao lišo ali slijedeći- napravi pokrete kažiprstom lijevo-desno-neće tako biti pa ti vidi..

Okrenu se na peti i pucnu prstima te pohita sustići djevu koja je već poodmakla ubrzanim i uvrijeđenim hodom.

Aleksa je polako dolazio sebi...uhhh..alaj ej gadno..dobro je rekao vrhovni Srbo..ova je ohola i bahata..brrr..koji šok čovječe..a tek ova poreznica..koji ledeni dah..još ga osjećam..zamalo mi se mosuri nisu počeli oblikovati na licu a ljeto je..koji fenomen pomisli..


Nije znao što znači pucketanje poreznice prstima i dok je se polagano sabirao u glavi i oporavljalo od šoka osjetio da mu je netko skočio na kičmu.. nije se mogoa logično okrenuti jer mu je to nešto stiskalo vrat i glavu i upečatljivo dahtalo na uho.

-Stranče znaš li plivati, bilo kojim stilom..prsno, slobodno, ili leđno možda..

-Pppa onako, znam se prebaciti zzznam..uuuučio sam pomalo..iako nisam neki sprinter..ali baškariti se u moru znam..a volim kad mogu dodirnuti dno nogama istina..to mi daje nekako na sigurnosti

- A znaš li plivati slomljenog vrata...ha...zadahtao je prijeteći zlobno s cerekom čovjek koji mu je sjedio na kičmi.

-Nnnisam probao..ali ne vjerujem..je li to uopće mmmmoguće..

- Nije- zaceri se čovjek na kičmi- ali ako želiš probati imat ćeš taj privlegij da saznaš..i plivat ćeš poslije toga leđno bolje nego i možeš zamislit pod uvjetom da si gadljiv ribama a ove ovdje imaju istančan ukus, ne vole masno a ti si sav nekakav usfatan,,dakle, približi se još jednom djevi na pljucomet i nema te..- još jednom samo-..zlobno se zaceri u uho čovjek i skoči sa Aleksine kičme.

Aleksa se naglo okreni da vidi tko mu skočaše na kičmu i tko mu je prijetio ali ne vidje nikoga. Ulicom su lagano šetali parovi, postarije dame i gospoda a i djeca su veselo trčarala uokolo glasno se smijući.

Što se ovo desilo..prestrašeno i zbunjeno će Aleksa. Da li ja ovo sanjam..u glavi mu je sve bilo zbrkano. Moram sabrati misli. Moram se podhitno udaljiti sa ove ulice. Uputi se žurno prema unajmljenom stanu u uskoj uličici.

Inkvizitor
31-10-2012, 15:12
Dok se pentrao uskim i strmim uličicama pritom glasno dahćući nije ni primjetio da mrmlja neke nesuvislosti. Psovao je i vrhovnog Srbu i Kasapina kome duguje pare i bahatu dubrovkinju i Joea što je strugnio a da nije došao do zidina a najviše pobratima Nidžu koji nikako da se pojavi. Jeza ga još nije prolazila od ledenog Grunfovog daha, osjećao je kao da mu je vrat zamrznut. Protrljao ga je. Hm, krv će prokolati ali što dalje. Kako uopće prići toj umišljenoj personi koju štite takve aždaje. Sva sreća da su uličice bila prazne sa tek pokojim derištem koje bi veselo protrčalo kraj njega ne obaziruće se na njegove mrdnžarije.

Zakoračio je stubištem i došao do malenog apartmana. Stavio je ključ u bravu ali nije bilo zaključano. Prestravi se. To je sigurno onaj monstrum. On ili neki drugi, sličan ili još gori. Može li uopće biti gori. Kad je prije stigao do mene. Čeka me unutra. Provalio je i sad me čeka. Zavrnit će mi vrat ko piletu , ni kvrknuti neću. Da dam otpor, da se pohrvem u stilu Marka Kraljevića.. Pogleda u manikirane ruke. Ispravi pileća prsa. Ne. Ne mogu ja to. Ja sam umjetnik zavodnik i klošar a ne kojekakva bitanga koja se bije sa monstrumima. Samo bi ga ražestio pa bi bio još okrutniji. A da se jednostavno srušim u nesvjest kad uđem. Neće me valjda masakrirati na podu. To nije viteški. Možda će mi dati i prvu pomoć. Umjetno disanje. Ne to, to nije dobro. A da kriknem pomisli. Strčat će se susjedi i monstrum će pobjeći. Ne..ona umišljena Vrhovna Srbetina je rekao da ne smijem privlačiti pozornost. Ali što onda da radim, da stojim pred vratima cijelu vječnost. Znam što ću, jednostavno ću strugnuti i pobjeći. Vrhovnom Srbi ću reći da je dubrovkinja zaručena i da je čuva deset gladnih lavova srboždera. Znam da neće prihvatiti i da će me baciti u okove i predati Zazubici ali što da radim. Ne, ne ne smijem pobjeći, moram ući ali kako. Hej čekaj, pa možda je to onaj metiljavi gazda čistio sobu pa ostavio otključano. Ma ne, taj ne čisti ni svoju sobu a kamoli ovu. A da nije unajmio čistačicu proleti mu spasonosna misao glavom. Pa sigurno je, pa ovo je Dubrovnik a ne neka palanka gdje žohari uskaču u tanjur. Ohrabri se. Zategnu kragnu i pritisnu kvaku. Osjećao se kao da ulazi u zvjerinju jazbinu.

Čim je kročio odlučnom nogom u sobu zapuhnuo ga je val miomirisa i mirišljave vodice. Suton je već padao nad gradom i on je u polutami sobe primjetio jednu siluetu kako sjedi na pohabanoj fotelji. Ubojica, proleti mu misao glavom, hladnokrvni ubojica. Zadavit će me golim rukama ili u najboljem slučaju zadaviti žicom. Htjedne da strugne, koraak mu mahinalno krenu unazad..

-Aleksa-začu odlučan glas- ulazi šta se snebivaš- ta ja sam..burazer.-začu poznati glas.

-Nidžo-brate..-brate rođeni..ti li si.- kriknu Aleksa osjećajuć kako mu planina silazi s leđa

-A tko bi bio..čekam te već satima..- ustade se i koraknu ispustivši mačku koju držaše u krilu. Mačka se istegnu , mijauknu i pogleda Aleksu nezainteresirano dignuvši rep. -Ovaj tvoj gazda što li je pustio me jer sam rekao da sam ti brat od strica. Gledao me ko zadnju budalu otvorenih usta. Brat od strica reče i zasmija se. Ajd dobro veli..a jel topli brat od strica reče i steže me za kragnu. Jedva se otarasih budale podmitivši ga litrom vina kojeg donesoh iz Francuske. Bijaše mi žao rujnog vina prve klase da ga pije takva bitanga ali što sam mogao . Inače me ne bi pustio. Pustio me unutra bez daljnjih pitanja spretno otvorivši čep zubima. Dok sam ulazio već sam čuo kako mu klokoće niz grlo. Prostak.-napravi gadljivi izraz lica. I to mi je gosparski grad..

- Budala pijana- tako bi pustio i ubojicu. Za litru vina, kako jeftino. Mogao sam i znati. Taj stvarno nema mozga. Deset godina života si mi uzeo brate. Mislio sam da je zlotvor..što se nisi javio. I gdje si ti uopšte.

- Ne pitaj me ništa-odmahnu Nidžo nehajno rukom. Bivao sam po svijetu. Pronosio slavu srpstvu, razumeš. Bio sam u Francuskoj, Engleskoj , Africi i na dalekom istoku. Ameriku sam obršio učas. Jedva sma se oteo bulumenti žena. Tri Francuskinje mi pokušavaju ući u trag. Dva plemena žena u Africi se izmasakriralo zbog mene. Ruskinje ne računam uopšte. One kad čuju da sam Srbin trgaju sve s mene. Ne mogu našiti toliko odijela. Moj krojač očajava i traži beneficirani radni staž. Al dobit će kurac. Nek bude sretan da uopšte šije za Casanovu ovog doba- zategnu kragnu-. A ti? pričaj brate. Jesi li sredio dubrovkinju. Jel ti pala u naručje. Pa da, što je to za tebe, Znao je Vrhovni Srbo koga će poslat- lupnu Aleksu po ramenu smijuć se-. Ti obršiš Tajland i Burmu dok si reko keks.

Aleksa uzdahnu

-Nidžo brate ovaaaj, poslušaj me, nije to tako lako. Ohola je šokica, ne da prić. Al nije to najgore. Uz nju jedna opasna sluškinja što li. I jedan ubojica koji mi se pola sata ladao na kičmi i šaputao mi metode mučenja. Evo osjećam da mi još tu sjedi. Kakav lik. Malo bazdi na vino i to na neki kiseliš. Ti to sigurno ne piješ. Pa da, iz francuskih podruma si stigao. Ti to ne možeš ni zamisliti. Oh jedva člekam da dođu asasini koje mi je obećao Vrhovni Srbo u zaštitu. Onda ćemo vidjeti tko će kome skakati na kičmu.- naceri se.

-Slušaj brate- Nidžo će sažalno- ne bio te htio dodatno deprimirati jer vidim da si u bedu- ali moram ti reći da sam dolazeć u grad vidio da na zidinama vise desetak ljudi slomljenih vratova. Po odori bi se reklo da su naši ljudi.-

Aleksa stavi prste u usta i krene nekontrolirano klepetati zubima po noktima..

-PPP..PPoo...ppobio ih je već..Nidžo brate ja moram begati odavde, ovdje meni nema života..nnnnne...zadavit će me..ppppobio je aaaa...aaa...aasasine..vvveććć....- mlatili su zubi po prstima dok su mu oči izbezumljeno sijale u polutami sobe

-Stani malo smiri se..ajde smiri se..ajde..ejjj..EEEj Srbine..SRBINE-dreknu Nikola i strese ga. -Izvadi te prste iz usta izgledaš ko musavo dijete. Saberi se čovječe. Kakva panika. Ne mogu vjerovat. kakav strah. kakav Srbin..-

- Ooon- ooon će..Aleksa je jecao na Nidžinim prsima- on će me udavit..krcnit će mi kičmu ko šibicu. Nisi ti to vidio. Taj dah. Te prste koji mi stežu jabučicu , dok se iza vrata nešto cereka. Ti to ne možeš zamislit. Nnnne. Ne možeš uopšte. Ja idem. Idem Zazubici da mi propuca oba kolina. Nek me vrhovni Srbo u okove baci. Moje snage su preslabe. I ja sam samo čovjek a ne mitološko biće. Da sam Titan pokleko bi. Da sma kerber bez obje glave bi ostao. Pobio je deset asasina i to najboljih a što ću ja kukakavac..Nidžo brate vodi me odvade..preruši me u žensko i izvedi..obujmio je Aleksa jecajuć Nikoli noge..vodi me brate..izbavi....-jecao je na sav glas..

Nidžo ga strese i očinski ošamari- dođi sebi..diž se diž se ne noge..ne sramoti srpstvo..poslušaj..slušaj me..pusti sad zagorca..pitam te za dubrovkinju..alooo, stani, stani..slušaj..dubrovkinja..odbila te..što reci..kako..što je rekla..

Aleksa se malo pribra i reče.

- Ne možeš ti to zamislit brate. Odkantala me u hipu. ka da sam gubav. Smije se ko blesava. Osjećao sam se ko dripac pred brdom čokolade iza stakla. Al lijepa je. To je istina. Ali ohola. I rugala mi se. Bez milosti.

_-Znao sam.-provuče Nikola sugestivno prste kroz kosu. Šokački štosevi. Ko fol nepristupačna al mami. Hehe, pa znaš ti bolan-okreni se prema Aleksi-koliko sam ja takvih prevrno. Gondolama da ih dovoze tri dana ne bi ih dovezli. Da, ne gledaj me tako. U Veneciji sam-nije da se falim - bio što bi se reklo...najgora mora Mlečićima. Latinke i njihovi štosevi..heh- zadovoljno se pogladi po bradi- Slušaj ovako... Odabrao si skroz pogrešnu taktiku, navalio si ko prava Srbenda. To cenim brate ali taktika je ovaj put loša. Ne valja tako ko Obilić golim prsima na golu sablju. To ponekad ali ne uvek. Ovdje moraš mudrije. Ne smeš joj dat do znanja da sliniš za njom. Onda si gotov. Ignoriši je. Gledaj u stranu kad leluja ulicom. Pogladi štajaznam dečaka po kosi u prolazu. Zevaj u zrak. Skini šešir i nakloni se znatiželjnoj gospođici na balkonu. Samo ne zevati u nju ko mačka u slaninu. To je slabost i one to osete razumeš. A što je ona oholija ti se to više našpricaj mirisima. To će urediti brat ništa zato ne brini.Tu ima cela kolekcija tu, najfinijih iz Pariza. Pa kad prođe pokraj tebe ima da joj se zamanta. A onda kad vidi da je ignorišeš, da je ne zarezuješ bre za suvu šljivu onda će joj crv početi militi mozgom. Tko je ovaj oholi, baš bi htjela znati. Doduše brate ti si već uprskao stvar i navalio na prvu ali ispravit ćemo to. Šta kažeš..a- lupnu ga rukama po mišicama. Hoćemo srediti tu Šokicu. Zajedno. ha...šta veliš..ta Srbi smo. Gukni. Isprsi se čoveče šta si se stisko nije kraj sveta. Brat je tu, burazer, razumeš..

-Hoćemo brate isprsi se Aleksa- sredit ćemo šokicu- onda se opet snuždi ali kako joj prići..da nije tog zagorca ni po muke ali ovako...brate ne možeš to shvatiti dok ne osetiš.

-Ma lako za Zagorca- pusti njega..-primaknu se..čuo sam da se dubrovkinja kupa na zabranjenom otoku... primaknu se još više Aleksi, šapnu- gola golacata- namignu..e tu je prilka za nas. Na otok ide sama pod pratnjom. Čim stupi na otok pratnja se vraća u grad i dolazi po nju tek predvečer. Samo ona i poreznica savjetnica. obe gole golcate..hihi..protrlja ruke..ala tu ima posla za Srbe..gurnu ga laktom..šta veliš.

Hehe- namsmija se i Aleksa..zažagriše mu se oči. Oćemo radit brate..radit nego šta..ko Srbi..Srbende bre.

-Naravno raširi ruke Nidža..videt će ohole Šokice što je srpski šarm..-a onda se uozbilji-..a sad idi spavat..sutra nas čeka posao..imao si težak i vidim stresan dan. Treba ti odmora..a ja ću malo za to vreme proštetati ovim umišljenim gradom. Da vidim i taj Dubrovnik, još u njemu nisam osvajo..pa vreme je brate..uze šešir i otvori vrata..okreni se na Aleksu..odmori brate, sutra je poso..i iziđe.

Aleksa je legao na krevet. Snaga se vratila u njega. Osjećao ju je u svakom mišiću, svakom damaru u svakom milimetru kože. Lice mu se raznježilo u spokojni i zadovoljni izraz lica a glavom su mu plovile slatke i umirujuće misli. Brat je tu. Iskusnjara. Teoretičar i praktičar. Dubrovkinja će pasti..otoka, more, gola..nema Zagorca..nema Zagorca ..zabranjeni otok.

usnio je.

Inkvizitor
05-11-2012, 14:06
Aleksa se probudio kad je već sunce dobro odskočilo nad gradom. Kroz drvene , malo i rasušene škure sunce je u nepravilnim tragovima bacalo odsjaj po zidovima i po krevetu. Uhh, valjuškao se po krevetu i sanjivo rastezao. Baš sam dobro spavao, pomisli. Ovo mi je prijeko trebalo. Sanjao je nešto slatko. More, valjuškanje na valovima, neku ležaljku i miomirise. Neku meku ruku koja ga je mazila. Mljackao je zadovoljno usnama u snu. Usta su mu zato bila suha i posegnu za bokalom vode kojeg je stavio na noćni ormarić. Pipao je rukom ali tamo nije bilo ničega. Naglo se trznu u strahu od te činjenice.

-Ja sam je popio- začu pobratimov glas. Nidžo je stajao pred škurama i pušio- malo sam sinoć više popio pa sam morao malo nasuti vode u sebe. Ne boj se- okrenu se prema Aleksi- nije Zagorac provalio.

Aleksa je protrljao oči i sjeo na krevet. Držao je glavu neku vrijeme u dlanovima pa je onda podigao i zaškiljio prema Nikoli.

-Brate- cijelu noć si pio, uff.-.krene navlačiti hlače- Pa kako?. Jesi umoran. Gdje si bio. S kim? Cijelu noć.? Što nisi malo legao.? Kako ćemo sad na zadatak..Uff, ja sam se baš naspavao. I ti si trebao, reče i poskoči blago zatvarajuć šlic.- Čula nam moraju bit odmorna razumiješ- navuče majicu- oštra..ko u orla.- krene šnjurati cipele i glasno šmrknu.

-Ništa ne brini brate- nehajno odmahnu Nikola rukom- ja sam spreman. Čio. Malo sam došao sebi. Kunjao sam tu sat -dva na fotelji dok si ti hrkao. A što sam pio pitaš. Pa Morao sam brate. Obaveštajno razmueš. hehe..našao sam neke mornare u krčmi. Nisu ni znali s kim pričaju. Naravno-obaveštajac. malo sam ubrao lokalizme razumeš pa ušao s njima u šprehu. ispočetka sam pričao viceve da ne bude sumnjivo razumeš.. pa sam ih malo propitkivao. O djevi o otoku, razumeš. Malo su se skanjivali i pravili ludima, kao ne znaju oni ni za djevu ni za taj, vele zabranjeni otok. Nikad čuli vele i još onako vrte glavama stiskajuć usne. Hehe, al ne znaju oni brata. Morao sam ih malo naliti rumom. Je, koštalo je, jer piju ko smukovi ali vredelo je. -..sjede kod Alekse na krevet i veselo nastavi- kad sam ih napio brate, sve su pevali, sve. Sve su mi izlajali. O djevi znam sve. Navike, mane i slabe tačke. Sve..hihi..o otoku sve. Kuda doći i kad. Kako prići sve to. I još si mi točno pokazali rutu- zaškilji na jedno oko i napravi gestu ko da puca..bam..sve u detalj. Znam zatvorenih očiju tamo doći. I još su mi vele rekli..da im obavezno dođem ispričati kako je završilo..hihi..-zasmija se i napravi rameniam gestu..koje budale. Ovi Hrvati su takve budale..spusti ramena i zavrti sažaljivo glavom. Prosto mi ih bude žao. Al pustimo njih , ko ih jebe..plesnu Aleksu po ramenu- ustaj brate, vreme je.

Aleksa je škiljio u njega sumnjičavo

-Svaka čast brate. A koja joj je to slaba tačka-

-Kome- okrenu se Nikola- djevi.

-Pa da njoj. Mislim na što pada, rekao si, da znaš koje su joj slabe tačke i na šta pada. Na pare, na odoru, na titulu, na čast. na što?

- U otoku je štos.- sjede opet do njega i ozbiljno zavrti rukom- otok je tu bitan razumeš. Ona na otoku poludi. Razumeš. Ko da si joj nasuo španske mušice u piće. Čim vidi muško, hop, safata ga. Bilo kakvo. Sve da je kljakavo. Tamo si daje oduška razumeš. Zato je i otok zabranjen. Tamo je izoliraju. One tamo maštaju štajaznam..počne lelujati rukom kroz zrak i vrtiti očima..kao o svom nekom dragom..- nasmija se- a sad neće morat maštat..hihi..brate nas dvojica..njih dve..obenvidele..šta kažeš.

-A to- nasmija se Aleksa- dobro zvuči moram priznat.. - a onda se smrknu i uozbilji- A Zagorac- u očim mu se zrcalio strah. - ruka mu mahinalno krenu prema ustima a zubi cvokotat- jel on čuva otok. Ako čuva brate, jao si ga nama. Zdrobit će nam kosti taj monstrum prije nego kročimo na otok. ...usne su mu igrale kao u malog djeteta.

Nikola se ljutito ustade i okrenu prema prozoru.

-Opet on, Zagorac pa Zagorac..kakave bre kilavi Zagorac. Šta će nam on. Nas dva Srbende u punoj snazi a on se tu usrao nekog Zagorca. Pa nije u redu brate da mi kvariš plan. Uostalom-okreni se Aleksi - mornari su mi rekli- da on ne smije na more- da dobije neku morsku bolešćurinu. Nemaš se zašto brinuti.

Aleksa prestade cvokotati i oči mu se zasjajiše. Stvarno. Zlotvor ne smije na more.- oh koje olakšanje- znači i on ima straha- to je dobro to je dobro- poskoči sa kreveta i krene užurbano šetati po sobi gore-dole..Yes, to je dobra vijest..dobra dobra. Poskoči prema Nikoli zgrabi ga za prsa i naglo poljubi u obraz. Tooo brate. Ideemo.

Idemo brate- odgovori Nikola...od mornara sam kupio i mali gumenjak, ne smijemo ići nečim većim. što neprimjetniji moramo biti. I ne smijemo iz grada, nego iz neke vale malo podalje..sa zidina se osmatra svako isplovljavanje. Ne brini sve sam organizirao.

Inkvizitor
05-11-2012, 15:31
Aleksa i Nikola su veslali polaganim i ujednačenim zaveslajima. Sunce je već dobrano poskočilo i presajivalo se, na kao ulje mirnom moru. Bilo je mirno i samo bi se tu i tamo oglasio koji galeb sa kratkim kliktajem. Nigdje nikoga na vidiku a i dobra je stvar da su već odmaknuli od znatiželjnih pogleda. U daljini su se već pomaljali obrisi razasutih otičića. Na jednom od njih ih čeka užitak. Od te pomisli Aleksa se znojio i od uzbuđenja mu je srce jače lupalo. Nije ni primjetio da jače vesla dok ga Nikola nije upozoravajuće lupnuo veslom.

-Eej, polakše malo- kud si navalio, veslamo nejednako, čamac nam ide ukrivo. Pazi malo. Kud su ti misli otišle.

Aleksa se trznu iz sanjarenja.

Uff- imaš pravo brate, malo sma se zanio. Polako ćemo. Evo. A i ti brate . Mogao si uzeti neki čamac s motorom. Ovako veslamo ko galioti. Izmorit ćemo se do otoka pa ćemo bit nizašto da je tamo sto bajnih djeva jedna bajnija od druge- reče zabrinuto..

-Je li. -zaškilji Nikola u njega optužujuće. Pa da digneš uzbunu. Motor brekće bre. I što onda.? Da se nas strču svi lokalni gusari i svi stražari?. To bi htio ha?.

- Imaš pravo- odpuhnu Aleksa. Ti brate na sve misliš. Vrhunski nema što.

Ae- potvrdi Nikola zadovoljno. Na svaki detalj se mora pazit. Oprez i oprez. To svaki obaveštajac mora znati a ne samo cmakati bajne djeve. Ti si brate, vidim ja, melo zelen po tim pitanjima.

Aleksa je šutio i veslao, ovaj put pazeći da se uskladi s Nikolom koji je veslao mirno zviždućući neku melodiju.

Otoci su bili sve bliži i bliži a Nikola je tražio da stanu. Izvadio je neku tekicu i zurio u nju, pa bi onda kroz krug koji je napravio prstima gledao škiljeći u pravcu otoka, pa bi nešto zapisivao, pa opet sklapao ruku u kružnicu i opet promatrao. Dao bi znak pa bi opet veslali. Onda bi opet stali pa bi Nikola ponovio proceduru. Zapisivao je nešto, zbrajao i oduzimao naginjući se čas na jednu na čas na drugu stranu čamca. Aleksa je netremice gledao neko vrijeme a onda se počeo meškoljiti.

-Tri minus dva, lijevo, premaa obzoru 50% a prema okosnici 30 stupnjeva..ha..to je tu negdje..da..evo..ne ne..nije to..NIJE to..idem ponovo..

-prema zapadnoj polutki blagi zaokret..pa onda slalom između ova dva otoka..jebemti mornare i njihovu kartu..čekaj..evo..tu tu..sad će to.

Brate- Aleksa će zabrinuto- jesi ti siguran da oni tebe nisu zajebali. Da smo mi uopće na ruti..mislim..

Šuti bre- koncentrirano će Nikola- ćuti..razmišljam..šta kažeš..zajebali..ma neee, dva sata su mi crtali..samo da ovo skužim.... razmišljao je i vrtio olovku u ustima..

-Aleksa je sjeo i u čamac koji se blago ljuljuškao na sitnim valovima - ovaj brat mi ne ulijeva baš sigurnost, ko da ne zna gdje smo. Tko zna što će od ovog ispasti.- ali zna on, pametan je..snaći će se on..dremuckao je Aleksa uljuljkan na suncu.

-EVO GA!!!- prenu ga iz drijemeža Nikloin uzvik- Tu smo brate- diž se. Sve sam skonto. Tu tu tu i tamo..jedna dva jedan dva- pa da sve čisto i jasno..lupnu se po glavi kratkim udarcima..kako sam glup..sve prosto- malo sam se sam pogubio sve jasno idemo..našao sam brate ..to je to..

Veslali su minutu dvije dok Nikola ne zavika.

-Tu smo brate, eno ga. On je. Zabranjeni otok..eno..usamljena stara maslina na dnu.kao umorni starac- baš kao što su mi rekli..poljubi bilježnicu sočno. Ljubi te deda..poljubi još jednom korice. Tu smo.-

Prišli su otoku oprezno osvrćuć se na sve strane je li ih tko primjetio. Ne ,sve je bilo mirno a otok je izgledao pust bez života. Samo kamenje , užareno na suncu i poneki sitni grm. I ona stara maslina kao orjentir.

-Nećemo odmah pristajat -reče Nikola. Skinu majicu i izu se.- Brate ti ostani začas. Ja ću u izvidnicu. Ako se oglasim triput kao zaljubljeni tetrijeb znaj da je u redu i pristani. Dok to ne uradim ne približuj se. Jasno. Idem malo istražiti ima li kakvih opasnosti Razumeš.-

Razumem- razjapljenih će usta Aleksa.- Srećno brate.-

Nikola skoči u vodu i bućnu. Do otoka je bilo nekih 20-30 metara. Nikola brzo dopliva i kroči na otok, prebacujuć se hitro sa kamena na kamen nestade iz Aleksinog vidokruga.

Sunce je pržilo i čuli su se samo cvrčci. Aleksa je napeto osluškivao. Pjev cvrčaka mu je bunjao u glavi i išao mu na živce. Sav se pretvotio u uho ali kliktaj zaljubljenog tetrijeba još nije čuo. Osluškivao je i dalje. Cvrčci su ko zainat još jače pojali. Grozničavo je čekao napetih čula.

Osjetio je udarac u čamac. Kao da ga je tresnula neka divovska ruka. Zamalo je ispao iz čamca. Tresnuo je od dno pokušavajuć obuhvatima ruku po rubovima da ostane u plovilu. Osjetio je da se čamac kreće, prvo polako a onda sve većom brzinom. Kako je to moguće. Nije vidio nikoga. Ali čamac je jurio nazad. Uhvatio ga je paničan strah. Što je ovo. Neka morska neman ga vuče. Da nije Zagorac, prestravi se. Ali on ne smije na more rekli su mornari bratu. Pijani mornari, otpljunu. Lagali su ..stavi prste u usta užasnut toom sumnjom. Prestravi se. Ovo je on s podmornicom a vuče ga velika vakumska strelica. Otok je bivao sve dalji i dalji a obala sve bliža. Jurili su. Gdje je brat..grozničavo je razmišljao. Ostao je na otoku..a gdje mene vuku..vrtio se po čamcu gore dole održavajuć ravnotežu..čamac je dojurio do obale a onda je osjetio jak udarac u glavu. Stropoštao se na dno čamca. Zacrnilo se.

Inkvizitor
05-11-2012, 18:07
Probudio ga je jaki tresak vode u lice. Buđenje je bilo bolno kao i gubitak svijesti. Dahtao je glasno i hvatao zrak kao riba na suhom. Ruke su mu bile svezane na leđima. U glavi je tutnjalo. Pokušavao je grozničavo doći sebi ali potrajalo je. Ipak je nakon minutu dvije uspjevao nazrijeti dvije figure ispred sebe jednu ogromnui i drugu dosta manju. Oči su mu se polako privikavale na polutamu. Nije znao gdje je. U prostoriji je bila samo jedna slabašna žarulja. Čuo je kao da more udara u debele zidine ali nije znao jasno raspoznati od huka u glavi.

Manja silueta mu je prišla. Nacerila mu se u lice.

-Probudila se beba ha- osjećao je dah neznanca na licu. Zaudarao je na sinošnji alkohol.

-Probudila- odgovori Aleksa nevoljko škiljeći u lice koje se malo odmaklo.

- Pa je li beba fino pajkila- opet se naceri figura pakosno.

- Pa onako- odgovori Aleksa prebirući po mislima što uopće reći- doduše prisilno ali ne bunim se.

- Beba se ne buni- okreni se s cerekom figura prema grmalju koji je dosad mirno šutio i stajao po strani- dobra neka beba jel'da.

grmalj zagrokta nešto kao smijeh ali više je to ličilo na zlokobni hroptaj. Aleksa proguta pljuvačku.

-Bebe su inače čangrizave- okrenu se silueta opet Aleksi- i kod vas su bebe čangrizave zar ne.-pripali figura cigaretu i puhnu Aleksi dim u lice.

Pa uglavnom...da- odgovori Aleksa ne znajuć što znači ovaj besmisleni razgovor i pokušavajuć se skloniti od oblaka dima koji mu je figura sukljao u facu

figura opet povuče dim i glasno otpuhnu..

-Slušaj bebo, sad kad si se napajkila reci nam tko si i što si, i šta si radio kod zabranjenog otočja. Sve od A do Ž..i nemoj da ti padne napamet padne da nešto ispustiš..inače..-pokaže prstom na grmalja-, zatrese glavom i zadrži je u iskrivljenom položaju gledajuć Aleksu ozbiljno iskosa- on ne voli bebe..a pogotovo ne naspavane. Idu mu naživce, ..ajde sad lijepo kreni.

- Što da kažem..sagnu glavu Aleksa. obilazio sam otoke..eto šta..nisam znao da je zabranjeno..

-Turist- uzviknu figura prema Aleksi veselo se smijući- Turist- pa što ne kažeš odma- okreni se figura prema grmalju- on je turist nema problema i klimnu glavom u znak odobravanja- napravi gestu kao da je sve u redu .

grmalj se ponovno kratko zagrokće a onda naglo zašuti i uozbilji se.

-Crnogorski turist pretpostavljam- nagnu se figura. Došao tako obić- zavrti rukom po zraku- vidjeti šta ja znam -gdje smo palili gume..

-Nisam crnogorski turist- odgovori jetko Aleksa. A i da jesam kakve to veze ima. Što je ovo, tko ste vi. Tko me udario. Gdje sam ja ovo.

figura mu priđe i zgrabi ga za prsa.

- Slušaj turist reče kroz stisnute zube- ovdje ja postavljam pitanja- jel jasno- dreknu- i odgovaraj što te se pita da te ne bi ribe papale- tresnu Aeksu od stolicu.

-Jjjasno prumuca Aleksa.- samo pitam, smijem valjda znati, imam neka prava. Jesam ja zarobljenik možda?

figura zavrti rukom

-Otprilike , tako nešto, al više tajni kojeg ne štite konvencije. Špijun recimo- nagnu se važno i prošapta prema Aleksi.- Ribe vole špijune to je čudo. Ja to ne razumijem. Sliježe ramenima- ali o ukusima se ne raspravlja..je li tako- zasmija se.

- Špijun. Ja? Ne? odkud vam to.

- Crnogorac dakle- upru ga figura kažiprstom u prsa.-priznaj- pa ćemo pola oprostit..a drugu polovinu..ha, i ribe se nešto pita.

-Nisam bre.- dreknu Aleksa iznerviran- nisam Crnogorac, da jesam rekao bih, - okrenu glavu u stranu..

Srbin znači- veselo će figura- haha..pa fino. Al meni to isti kurac- nagnu se opet prema Aleksi. Kako je ono išlo, dva oka u glavi kurac-palac figura poče klaunovski da lamata rukama po zraku. Srpska Sparta i ta sranja. Al jebiga ipak ja sam čovjek zakona i Crnogorci imaju poseban tretman. - okrenu se prema grmalju- kaže da nije đetić. Da mu vjerujemo ha.

grmalj sliježe ramenima.

-Znaš šta- važno se figura okrenu prema Aleksi, nije da ti ne vjerujemo- ali ipak...- figura napravi ozbiljnu gestu i zažmiri očima- provjerit ćemo ipak. Za svaku sigurnost.

okrenu se prema grmalju.

- Daj alat za mučenje Crnogoraca. Đetić detektor. Ajmo ajmo brže brže..- vikao je na grmalja - pola dana prošlo a mi još na početku.

- Alat za mučenje- grozničavo proleti misao Aleksi glavom- možda sam treba potvrditi- što da radim, da dreknem da jesam..O ne, razbjesnit ću ih..što što..otimao se Aleksa ali je bio čvrsto vezan samo je teška željezna stolica na koju je bio posjeden jezivo škripala.

grmalj jer izvadio iz mračnog kutka neku stvar. Aleksa je prestravljeno škiljio. Grmalj je malo prišao Aleksi ali ne previše. Držao je nešto u ruci. Udario je jednom o pod, pa drugi put. Zveknulo je. Pa u drugu stranu. Opet zveket. Pa jednom pa drugi put, pa treći, četvrti. Zvečalo je i hučilo. Odzvanjalo je u mračnoj prostoriji. Što je to..prestravljeno je zbrajao Aleksa ne znajuć što ovaj radi. Kakvo je ovo ludilo. Grmalj je tutnjao sve jače..udarajuć predmetom o pod sve brže sve vrijeme gledajuć Aleksu u oči. Strašan pogled. Aleksa je htio maknuti pogled ali je figura primjetila i držala mu glavu tako da ne može izbjeći grmaljove oči. Grmalj je i dalje udarao u ritmu a onda se sageo i još brže udarao i dalje fiksirajuć Aleksu. Pa što ovaj luđak radi..- već izbezumljen od zveketa i grmaljovih očiju zurio je Aleksa. Kao da okopava krompire. Pa da..on mlati motikom po uglancanom betonu. Ovo je ludilo..oteli su me luđaci, narkomani..što je ovo. Grmalj je već udarao i povlačio motiku gore dole kao da ogrće krompire. Soptao je. Glasno je ispuštao dah..sve dok mu figura nije dala znak da prestane. Grmalj se jedva ispravio i bacio stvar..zveknulo je i odskočilo o pod. Naslonio se na zid i glasno soptao. Jedva je dolazio do daha. Aleksa je jasno vidio kako mu sijevaju beonjače u zraku. Hvatao je zrak.

- Ništa- reče figura- ništa- dreknu..nije lagao- nije se onesvjestio, nije urlikao, nije se derao..nije Crnogorac..fugura baci bijesno opušak i pogleda prema grmalju razočarano..

grmalj mahnu glavom lijevo desno u znak negiranja.

-Znači ipak Srbin- jetko će figura

-Srbin - pomirujuće će Aleksa gledajuć o pod...

- S kojim ciljem- - što si tražio tamo kod otoka- ha.

Aleksa se ohrabri.

- Ne moram reći. I zašto bih. To je intimno. Uostalom vi nas pozivate na more. Puni su nam gradovi vaših bilbordera, sve ste zauzeli, ni golu ženu više pored puta ne možeš vidjeti od vaših reklama- tako lepa a tako blizu..i što hoćete. jeste nas zvali..i ..i? ja sam došao..u čemu je problem

figura se okrenu pream grmalju i slegnu ramenima..

- U pravu je. Tako i jest. Što da radimo. Krivnje nema. Znaš što..-stavi kažiprst na usne ozbiljno- predat ćemo ga Zagorcu- on je u turističkoj policiji.. pa nek se on bakće s njima. Ja moram na ručak. Žena je napravila brudet za prste polizat.

Zagorcu- dreknu Aleksa..nnne, mmmolim vas , sve ću reći sssve---evo..

figura se opet naceri.

-Reći ćeš sve- bez štoseva- stisnu figura oči u tanki prorez.

-Sve- slomljeno će Aleksa- ali molim vas možete me odvezati da se počešem po glavi. Svrbi me čvoruga.

figura napravi pokret glavom prema grmalju. Grmalj priđe i odveza ga. Aleksa je trljao ruke vraćajuć život u njih. Napipa glavu. gadna kvrga pomisli. Podiže pogled prema figuri.-Mogu li dobiti cigaretu.

-Naravno- reče figura i pucnu prstima po kutiji. Aleksa uze cigaru. Figura pripali. Aleksa požudno uvuče par dimova zaredom i otpuhnu.

- Poslao me vrhovni Srbo da zavedem vašu djevu. Al ne bi ja. Morao sam. Dugujem Zazubici pare, velike pare. Zazubica vodi bordel. A ja volim bordele i tako, nakupilo se duga. A para nisam imao. I tako ponudio mi vrhovni Srbo dil..i eto.

-Po djevu. Našu ? upitno se okrenu figura prema grmalju. Stilianu?

-Nju, baš nju- reče Aleks otresajuć pepeo s cigarete podižuć obrve kao da mu je neugodno..

figura se plesnu po bedrima u znak čuđenja

-Pa ako ste vi Srbi normalni. Pa sve nam žene otešte. Zaleti se prema Aleksi i prošapta- a Severina. Malo a?. A Nikolina Pišek - dreknu- a BB Marijana žalovito zavi-. pa jeste vi ludi skroz. A što ćemo mi. Ja npr. Da guram u hrastov panj. Jel to.

-pppa vi ste rekli da ste oženjeni- sagnuto će Aleksa.--

-Ne seri.- odgovaraj- frknu figura opušak.- odgovaraj..

- To su opajdare kako bi se kod nas reklo. Tzv štafete. Štafeta devojke. Iz ruke u ruku- spusti Aleksa glavu- vrhovni Srbo hoće neku bajnu djevu..i tako..-zavrti glavom..

-Tako znači- bajnu djevu..klimala je figura glavom..dat ću ja tebi bajnu djevu. Ajde marš. Izlazi. krivnje nemaš. Bar ne dovoljno za ribe. Ali se pazi, zaprijeti mu prstom..još jednom te uhvatim kod zabranjenih otoka..i ode ti ribama na meni..jel jasno.

-Jjjasno- veselo će Aleksa- ne ne, nikad jasno. Nikad znači nikad to se podrazumjeva..a i što bih..pih otok ko otok pa makar i zabranjen..što..kamen i samo kamen..jedna maslina- prezrivo će Aleksa i smanji prstima..jedna jedina mala malecka maslina..

- Mrššš- dreknu figura- bježi.

Aleksa strugnu iz prostorije niz hodnik. Ubrzo se našao na ulici koja je bila puna šetača. Trčao je. Želio se što prije dokopati apartmana. Samo pobjeći od ovih luđaka. Još mu je zvečilo u ušima. Utrča u stan kao bez daha..i baci se na krevet. Malo je ležao. Začu škripanje brave..skoči se. Netko je pokušavao otvoriti vrata. Uze neki predmet i sakri se iza vrata. Ako je Zagorac pomisli..sad će me osjetiti. Silueta se jedva uvuče. Aleksa je probao razaznati. Brat Nidžo. Baci predmet i uhvati posrćuću figiuru. Brate- veselo ga zagrli. Nidžo nije podizao ruke samo se naslonio na Aleksu. Aleks se malo odmaknu i tek onda primjeti da je Nikola sav u ritama, izgreban i pomodrio. Nedostajalo mu je i pola cipele.

-Brate- što se desilo- jedva promormlja Aleksa razrogačenih očiju- kao da je krdo bizona prešlo preko tebe. Pričaj. Što je bilo.

Nidžo odahnu duboko i sjede iznuren. Pogleda žalovito Aleksu.

-Brate, ono nije bio otok bajne djeve.

- Nije?- upitno će Aleksa- kako to.

Nidžo sage glavu. Obrisa se rukavom jedva jedvomice-pogleda posramljeno prema Aleksi.

- Obećaj brate da nećeš ovo nikome reć. Ni vrhovnom Srbi ni ikome

- Brate nikome- sjede na brzinu Aleksa do njega obujmi ga rukama- nikome brate-pričaj samo. Izgorjeh. Što se desilo.

Nidžo ga je gledao upijajuć usne i jedva susprežuć suze koje su se pomaljale na kutovima očiju.

- Što je bilo na otoku- govori- protrese ga Aleks. Neke zvijeri iz grčke mitologije. Kerberi. Troglave ale..što. Tko te tako udesio

Nidžo ga gledaše , riječi su htjele izići ali nikako da navrnu..a onda odjednom prasnu iz njega uz jecaj


- Pederi brate. Stare ofucane pedrečine. Stotine njih- baci se Nidžo Aleksi na prsa jecajuć . Aleksa ga je gladio po kosi ne vjerujuć što čuje. Nidžo se podiže i sabra

Pederi- prošapta Aleksa iznenađeno

- Pederi. Stotine njih. Čim sam stupio na otok, odjednom su počeli samo miljeti iza kamenja. Stare otromboljene pederčine. Gole golcate. A rekao bi nema nikoga. Onda su me primjetili, pa polako me počeli pipkat. Nokautirao sam jednog, pa drugog trećeg. Strkali su se na mene. Bježao sam koliko sam mogao. Glasno su alakali i sokolili jedan drugog. Onda su me stjerali ispod jedne litice. Nisam imao gdje. Grebao sam kao mačka uz stijenu ali džaba..svukli su me sa stijene.

I?- razrogači Aleksa oči- brate nisu valjda-prošapta razrogačenih očiju.

Nidžo izusti uzdah i zajeca

-Što da ti kažem brate- a onda se naglo skoči i podignu šokiranog Aleksu. Upilji očima u njega prkosno i izbezumljeno. Zatrese glavom žile mu poskočiše na vratu i na čelu. ZA SRBIJUUUUUUU..dreknu izbezumljeno otežuć ono Uuuuu dok su mu žile na vratu i čelu dolazile skoro do pucanja. Oči su bile kao u groznici, kao da će iskočiti iz duplji. A onda se skljoka na krevet

Za Srbiju- procijedi Aleksa ispuštajać ga, nesvjestan što uopće izgovara